Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А мало сам пијно и ракијице... — Ако, ако, Маринко!... Ти си мој, ако!... Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. — Хвала ти! — рече. — Него, знаш шта, Маринко? — Шта?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Свака стопа мјери се. (Јесмо ли и лупежи?) - Пун је исток гримиза, милосрђа божијег - а притуљен цери се школски шпијун, одборник, на црквеној капији... Ускликнимо с љубављу Другом свецу, Партији!
Пшенично жито пузи уз кваку; павши у сито, уплаши свраку. уз жамор ражи, село се цери лајући лажи. Тек зрно зоби, Док беже звери, у сну се здроби.
Тумара тмушом нагон бòготворни. ИИИ Изнутра бео, љубичаст по рубу, а с поноћ—јутра подне му се цери. Белино, свиј се, ланено, у трубу, да Први данак обожен трепери.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Незнанко тајни, лоповска душа, подиже главу и прозор мјери, Мачкове приче пажљиво слуша и њушку своју лукаво цери. На крају рече, погледа свијетла: „Ипак ћу једном појести пијетла.
Видио сам на Венери мајмун репом памет мери, на мудре се главе цери. Тамо глупи и тупасти уживају све почасти, док је неки буздован за владара изабран.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
решеткама — Док бдим у некој бившој вери Окренем главу према вама: Завидим чак и мачки скотној Што се за окном, ено, цери Робијашу на доживотној. ПРИЧИНА Будим се као сред причине: Удишем ваздух пун магије. На рукама ми лисичине.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ГОДИНА, која ми се својим златним зубалом неуморно цери с ормара — сјећат ћу их се као и свега што сам овдје доживио, као и људи које сам овдје сусрео.
Небо постепено навлачи сиве копрене. С ормара ми се свеједно цери „СРЕТНА НОВА 1936. ГОДИНА” са својим златним зубалом насмијане буцмасте кухарице. А да ли ће се и „нова сретна 1937.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом Господ живи, светови се крећу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ми смо у сатрулим поњавама, угушени смрадом, врућица нас испија, бунило нам брка мисли. Смрт се цери, тајновита и окрутна, омамљива као дубок сан. Гледам ове људе како се престрављено и панично с њом суочавају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Изиђох. Дувао је ветар, па ми се чинило као да се смрт злокобно цери, те пожурих да сам што даље од ове жалосне бараке. Дошла је и комисија, те по списку предадох децу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Од рођења је цртао драгане у смрт, Тако умирући цери се над албумом; Морнару мој, сав тај врт Младићства свога не пореди са сном: Страшан један крик разбуди твој пад!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
А ноћ се цери, и све више, јаче, Небеса хвата као црни паук. 1906. ПРЕД РАСПЕЋЕМ Хоћу да живим животом човјека: Хоћу да
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хоћеш да се бијеш? Чик! — Тебе су већ избили — поче да се цери Стриц. — Их, да сам на твом мјесту, ја више не бих учитељу у руке. — Богме и нећу! — плану пргави Мачак.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
речи њене и види Манулаћа како са спуштеним рукама стоји као ступац некакав и како се смеши, и чује како се овај цери... Ху, зар је и он ту био, а он га задуго није опазио! Каква брука!! Бар да није то пред њим било!