Употреба речи церити у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. Маринко се стаде церити: — Богме, дијете, па и главе, ја!... Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

) ИСАЈЛО: Е, де, де! Сад и тај покор на моју главу. Да ме чује кум, прекрстио би се. (Поћути мало, па се почне церити и крстити.) МАНОЈЛО (пролазећи стане, па удари Исајла руком по леђи). Хеј, побро!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А да ли ће се и „нова сретна 1937. година” исто тако сретно церити? Ту сам неизвјесност, у полушали, повјерио мојој болничарки. — Хоће, хоће, не брините!

Ћипико, Иво - Приповетке

—Не знам ја... Питај брата, ево га! и покаже руком на њ. —Што ће ти брат? — умеша се други и поче се церити. —Да ко ће?! — изговори тихо цурица и погледа на брата. Уто се и он приближи. —Што би? — упита сестру.

— Али шта се огризаш кад те се не тиче?— навлаш ће окосито младић, посмехујући се. Други се стали церити и даље задиркивати док жупан не одсече: — Вечерас ћете се шалити колико вас је воља; сада пригни шију и купи!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности