Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кућне сенке, у трептају, не гасе се - а не трају. ИИ ВИСАРИОН РАЧАНИН: РАЧОМ О ПОСТУ ЧАСНОМ По церов-горју гдегде врана, гачак, пламенак траве да ми светли тмуша.
Крај глогов-трна кукурек и свлачак. У лањске Цвети увире ми душа. По церов-горју гдегде врана, гачак, пламенак траве да ми светли тмуша. Колебљив ходим - у јединству тродел.
Теготу своју увијам у рондел. Окрепи, Боже, макар душин подбел... У доба поста Христос је маслачак. По церов-горју гдегде врана, гачак.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Скупљали се у заранке. Осовина великог тоцила једним крајем пободена у багрем, а другим у церов дирек, ракљаст на врху. Откад памти, тоцило више нико није употребљавао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Вера у успех, успех је пола. Слободе прстен ко на руци носи, Тај већ је јачи него сила хола, И церов лист му већ цвета у коси, Верујте прво, и стисните пести, Па онда трести, трести!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Неће, вели, да се постиди пред Ђурицом, што му није кућу лепо спремио... Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац. Узе га у обе руке, па стаде да побија. — Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један.