Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И за мира и за пуста рата; Беше л' мирно, заједно смо били, По горици са пушком одили Кроз камење, растовик и церје, Преметали пред собоме зверје; А кад дође време за јунака, Свак појаха свога коња лака, Па заједно, драги сине
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Откуд ти овде, деда Стојане? — Изгореше не проклети Турци, бог ги убио. — Зар упалише Церје? — Упалише, упалише, проклетници проклети! На ноћ га упалише. Изгибе народ, изгибе, изгибе.