Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
који се буди у подне, па је са нестрпљењем ишчекивао вожњу аутобусом — онај тренутак када започне спуштање низа стрму цесту изнад Светог Јакова и када се изненада и без опомене појави Град.
Милићевић, Вук - Беспуће
Заустављао се по осамљеним брдским крчмама пред којима закрчивала цесту високо натоварена кола са робом, сандуцима и бурадима; сијено и трава прострта испред коња који одмахују главама са
бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже пут, подупиру заједно својим плећима саонице и извлаче их на цесту, скривену наметима.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Наниза се и прође читав осук свакојаких година, прогураше у тутњу и прашини као џелеп говедије утиснут у тијесну цесту поред Уне, коју марвени трговци гоне у неповрат, на кланицу.
— Ваља им опет прелазити ону јучерашњу цесту коју контролише непријатељ. Може ту доћи до густог. Кад је већ чета била готова за покрет, иза првих брда, у правцу
као да се предаје и зариче се: — Друже команданте, ил растурај некуд ову неборачку варицу или ја одох, џиле, доље на цесту, да сарађујем с окупатором. Мени нема друге.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Што се тиче наше позиције, била је максимална, ако човек већ жели да контролише цесту. Мислим, морали бисте да будете тоталан кретен па да не растерате камичцима осредњу дивизију, хоћу да кажем, тако је
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Чим се ужеле Слободе, као зечеви беже уз цесту! Одбегле мужеве би, као сужњеве Требало продавати на јавном месту!” „Да се обештетимо малчице бâ...рем!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола. Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега.
Прије зоре Бакоња одјаха пут вароши. Послије добра часа пријеђе с путање на широку, убијену цесту. Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа.
Ћипико, Иво - Приповетке
Илија не одговори и не пође за њом, већ ћутке прескочи на другу страну, а кад изиђоше на царску цесту, опет иде она за њим узастопце. Хладно је и облачно. Њој је чисто од студени лице помодрило.
Ћипико, Иво - Пауци
Кад изиђе на цесту, још је узбуђенији: једнако двоуми о ономе што мисли да ће се догодити ... и треба да се догоди! ... Али што?
Људи смишљају што да се уради, муче се и натежу да кола из јаруге на цесту привуку, али никако не могу. —Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте.