Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
г.), близу Цетиња, у Горажду и Милешеву, у Босни, у Скадру, у пределу Старом Влаху, у манастиру Грачаници (на Косову), у Београду, итд.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ненадовић, Љ., О Црногорцима: писма са Цетиња 1878. Обод, Цетиње 1975. Николић, В., Етнолошка грађа и расправе из Лужнице и Нишаве, СЕЗ, 16, СКА, Београд 1910.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПРОЛОГ ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ На Ловћен гледах у сну, с Цетиња, пун зазора, кâ негда, дјетиња. Испитљив, ал' у смјерној молитви, прозборих оној светој колиби: „Пјесниче, друже,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У помоћ нам ко год чу притече, сакупи се војске као воде. И што ћу ти дуљити причање? Колико је равнога Цетиња, не утече ока ни свједока, ни да каже како им је било, те под сабљу своју не метнусмо који ни се не кће покрстити;
Куће турске огњем изгорјесмо, да се не зна ни стана ни трага од невјерна домаћега врага. Из Цетиња у Ћеклић пођосмо.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Књижевна мапа је окрњена: тешко је замислити да ће нам из Далмације, Мостара, Сарајева, Крајине, Славоније, можда и са Цетиња, долазити не само значајни писци него и писци уопште.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да само дана овог несрећу Не гледам данас живим очима! Отеше све, баш све до Цетиња. — Јаох, боли! Срце сустаје — Све лакше бије — крви нестаје. РАДОШ ОРЛОВИЋ: Ко јечи то? Зар има живих још?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
књиге његових путописа: Писма из Грајфсвалда (1850), Писма из Швајцарске (1852), Писма из Италије (1868-69), Писма с Цетиња (1889) и Писма из Немачке (1874).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
очима сеир погледати, ја кад пуче тридесет топова, па кад пуче Крњо и Зеленко, поље тутњи, а планина јечи, Цетиња се вода успљускује, попадаше коњи на кољена, а јунаци млоги потрбушке: није шала на граду топови, није шала Крњо и
Морача, која се више њега раздваја и тако оптјечући га утјече у Скадарско језеро, које се онуда зове Блато; а вода је Цетиња чак у Далмацији (извире близу варошице Врљике и утјече у море код Омиша).
Перо Вучићевић је историјска личност. Крајем XВИИ века био је кнез у селу Заљути (северозападно од Цетиња). По једном документу види се да је један син Перов убијен у источној Херцеговини. Да је вила, на више би била, тј.