Јакшић, Ђура - ПРОЗА
је било све мирно као у гробљу, само понеки пас што режи; али ту се већ ничега нисмо имали бојати, баш и да се разбуде Цигани; иако су у свему лапарави, у томе би случају ћутали, ако нам не би и помогли, јер они сваку крађу и отмицу помажу.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Цигана од камења метериз начинили на Забучју, а кад ђуле паде иза леђа међу Цигане, и камење по њима прсну, наши ти Цигани не чекају друго ђуле, но сви широм оставише метериз и преко Ђетиње граду побегоше.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ха, ха, ха! Је ли, Дашо? На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом: Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше. — А ти ми јамачно жњеш српом, попе!
« И сви се гости грехотом насмејаше. — Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу. — Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Баш као у рату, сви знају: сутра борба, смрт, ужас, а увече седе око ватре греју се, једу, пију, шале се, певају и цигани им свирају да оглуве. А они баш хоће да оглуве, у томе је ствар. — Па зашто?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Шатори, дуж воде, били су осветљени. Цигани медведари, одмарали су своје медведе. Мађионичари су гутали ватру и ножеве.
А та је сирота жена тек узела тридесет и другу. Да су имућни, и Трифун би био веселији у браку. Овако, треба да, као Цигани под чергом, крену у Росију. „Дите, улепшава жену, оли ружња жену!“ говорила је Варвара, окренута мужу.
Вели, хоће да му је ћерка близу, при његовом издиханију. Да има неку утеху у животу. Иди ти, каже, куд те очи воде. Цигани сте ви Србљи, а не неки привилеговани национ! Иди ти, а остави ми ћер у очевом дому. Па да на пролеће видимо.
Напуштају своја места рођења, остављају родбину, па се селе, јакоже Цигани с чергами, па им није лако. А остају за њима гробља, где сродници њихови, оцеви, сестре, браћа, заувек, почивају.
ићи на суд у Темишвару, у Варадину, у Осеку, у Бечу, тући се са кирасирима, а не куће продавати, и селити се, као Цигани са чергами. Боље би било да су остали, а Гарчулу, просто, упљескали. Сад је, дабоме, било доцкан, на све то мислити.
Нико није био тужан у групи Влашкалина. Одрпани, сасушени, поцрнели, као Цигани, голих груди, из којих су вирили читави бусени црних длака, Влашкалин и његови људи ушли су у Кијев, весело, али нису
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То су се Цигани радовали што постоје. Можда се неко разводио, можда је неко умирао, можда се неко рађао, било је свеједно: они су све
Црњански, Милош - Сеобе 1
Изненада, пребацивао им је да су гори од тих војника што просипају крв и живе као Цигани, којегде. Пребацивао им је да су криви што се свет сељака и што они, трговци и занатлије, никако не могу да се скрасе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Руски Цигани су свирали »Ја ње савјетскиј, ја ње кадјетскиј, ја тољка рускиј анархист...« Како је изгледала? Исто као и пре, кад се
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Али сам га тако усрећио, свађају се као Цигани, то јест. МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу гледати што је најфиније и најскупље. Сад, збогом! ПРОВОДАЏИЈА: Охо, зар тако?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Илић, и он воли Пушкина и даје неколико превода из њега (Бахчисеријски шедрван и Галуб, 1900; Анџело, 1901;125 Цигани, 1902; Кавкаски сужањ, 1905).
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Не да га стари Раде, а давно би њему Цигани смрсили конце — чуло се, уз пут, од људи, па би се истом неко пожалио: — Ето, а мене рођена дјеца хоће да проћерају
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И оне одлазе. Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем. Око њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.
По улицама које воде у винограде или на „царски друм“ врве коњи натоварени крблама, берачи, аргати, просјаци, Цигани, а међу њима и по неки газда на своме коњу или магарцу.
А до куће, испод стреје, између мушких у дворишту и женских у собама, сели Цигани. Сви у сенци. Свирају. Само за Шабана, шупељгџију, нема места. Изгурали га другови испред себе, на светлост.
Тако! О-о-о-о! Па кад старојко не може више да издржи, викну Шабану: — Шабан, де ону, тешку... Цигани им засвираше.
— заповеда Циганима, који су се збили уза зид. — Шта, газдо? — Домаћин шта хоће! — И показује главом на мене. Цигани гледају у мене ишчекујући, а ја црвеним од забуне и среће.
— Зар ја да заборавим ову кућу?! — Па, да би посведочио, окреће се и силно заповеда: — Свири, бре! И Цигани засвирају. Запишти зурла, па мислим да се чује чак у Турско.
пролази, или оне обешене череке меса и крваве диреке од касапнице, искићене бајатим цревима и џигерицама, што купују Цигани или крајња сиротиња. И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Куку мене и до бога мога! Нешина кћи Циганка. ЉУБА: Ама што ти је мајка? СТАНИЈА: Ко свира, до Цигани? ЉУБА: Та то је сад мода: која девојка не свира, Није нобл. СТАНИЈА: Шта ти ту говориш, кјерко? ЉУБА: Тако је.
ЉУБА: И да се свакоме поклања до земље. СТАНИЈА: Ка млада невеста. ЉУБА: И да Цигани напред иду. СТАНИЈА: Зато је свадба. ЉУБА: То неће бити код мене. СТАНИЈА: Ајде, ајде! Пошокчите се.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Иду тако, а пашчад залајаше. »Као цигани !« рече отац и насмеја се. »Даће Бог, па ћемо до године у нашу кућу« одговори мати, стежући њену ручицу...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
То се, без сумње, јавља игуман немилим гостима. — Хеј, вина овамо! — Калуђеру, кољи јагањце! — Свирајте, цигани! — Здраво, дружино! — Ура!!... И одједном груну оркестар, захори се песма, узвици, врисак... — Вина!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Настаде џумбус. Једно право весеље, онако свесрдно. Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.
то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе. Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!
Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! Све се дало на посао. Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је
— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. — Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!
— ’Ајде, Петре, има ли нешто? Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!
Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: — Е, побратиме, није вајде.
Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме. Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима.
— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше. Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. Свет их гледа.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Отуда су већ допирали звуци ћеманета, дахира и бубњева које су тамо Цигани, свирачи, по својим колебама пробали и дотеривали, да буду готови и, чим падне мрак, почну отуда да се растурају овамо
— него што мора!... И зато му сада долазе тако тачне, тако тужне речи те њихове песме, коју су Цигани одоздо једнако понављали. Хаџи Гајка, хаџи Гајка девојку удава, Ем је дава, ем је дава, ем је не удава!
— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита. Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога мувати, да се што
То је дочекивано од свих криком и урнебесом. Цигани до неба извијали су зурлама. Марко им је бацао читаву кесу новаца. Одједном он ђипи и позва је. — Софке, чедо, хајде..
Како прве ноћи уђоше у ону велику собу, која је својом величином половила кућу, никако се више отуда није излазило. Цигани се ређали. Морали једни друге да одмењују. А „слатка“ велика вечера никако да почне.
А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају. Напољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава,
се пред Марком и сањиво, малаксало, али одлучно поче: — Марко — али се брзо трже и поправи — газда Марко — ако смо и Цигани, и ми душе имамо. Не може се више. Не може се, и сам видиш.
И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У њима се најчешће збива шала или се ко излаже подсмеху. Нарочито рђаво пролазе Турци и Цигани, жене и бабе, свештена лица и поједине животиње.
Киша и снијег и још једно вријеме. — Одговорио Циганин кад су га запитали како је на пољу, а ишла киша и снијег и цигани; а како се то треће вријеме зове, никако га није ћео по имену казати, него најпослије рекао: „Онако као што се ми
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Зачуђен младић од таке и толике почасти, а и онако дичан, пушти се да га вуку. Кад на један пут престану Цигани, и тек што рекну: „Јели већ доста, господине?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
сестричина Маријина СТОЈНА, чивчика НАЗА, стара Циганка, врачара ЗУЛФА, млада Циганка, с Васкиним очима ЈЕДАН ДЕЧКО ЦИГАНИ, СВИРАЧИ: варошки (с ћеманима) и сеоски (зурлаши, бубњари) ДЕЦА, СЛУГЕ, ПРИЈАТЕЉИ Догађа се у Врању, осамдесетих и
АРСА Бут. Ништа он неће знати. Казаћеш: одвукли је, ваљда, други Цигани, арнаутски. И нико не сме знати. ТОМА Само Стојмену, одмах чим дође, казаћеш и послаћеш га к нама.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Јесте. Човек из власти ме известио да је Аћим подигао буну. — Ако. И ја дижем буну... Цигани, овамо! Клекните и свирајте! Неко разби чашу о таваницу и вика још јаче букну.
Опрошћавајте, господо, и сада знате за кога треба да гласате. Главачке изгурани, Цигани се први нађоше на улици. Остали су се мало опирали, па се и они с пијаним лаконоћавањем извукоше напоље.
Ту, на тој лицитацији, купићу ти једно лепо ждребе. Није црно, није. Шта ће ти, Адаме, шарено ждребе? Какво магаре? Цигани јашу магарце. „Е, што сам данас купио у Левчу тридесетак свиња... Зато сам се толико задржао. Све сама полуранка.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је још нешто хтео да каже кад Никола дрекну: — Тачка, клеветниче! Цигани устукнуше престрављени, полупијани људи погледаше у Николу, а чичица је нервозно мрвио хлеб и дрхтао.
Увек си био изрод. И тебе ја познајем. Уображен. Понижење му да пије. Па се окрете Циганима: — Свирај! Цигани нешто закрешташе. — Чекај! Стани! Ти, Микобере, декламацију једну, али громку.
— Нећете, нећете — потпомагали су га и остали и Цигани ме заглушише крештањем... А дувански дим бивао је све гушћи док сам ја празнио чашу за чашом.
Напротив, она су била врло симпатична. И Николу сам сад гледао другим очима. Приметио сам како ме Цигани посматрају, и њихове беле, велике као јаје, беоњаче скакале су по црном лицу, час по бради, час по образима, час по
— Живело општеје васкрсеније! — захори се са свих страна и Цигани засвираше „туш“. — ... А сад, господо — заврших ја у паничном страху. — Не дајте, дакле, таван! Придржите лампу! Аман!
Јер све су то предратни просјаци, лажни инвалиди што „ватају на униформу“, Цигани и протуве, и он једини ратник међу њима. Говори мало, и док они ћаскају, он се треби од вашију.
председник, на све што кажу адвокати, и како ти кажеш, а и на божије правило, само зајам што треба мени и на моји Цигани да добијем, за Ускрс да се омрсим, господин председник.
Здраво, каже Срета, а ти како си, шта радиш, и сви твоји Цигани како су на дому? Здраво, кажем, комшија Срето, сви су здраво на дому; па баш ето ту, господин председник, извадим моју
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. — Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
де то! - И ништа више не да до само то. Цигани изненађени баш ту прекину и питају: - Шта, газдо? - Ах! - почне он да бесни, бије Цигане и гони да поново то свирају.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
три његова пратиоца и остали берачи, а у дну куле на нешто подигнутим подовима и ограђеним бејаху лаутари н певачи. Цигани са дефовима и виолинама.
час удвоје, час мале и кратке конге, час опет дуге десетерске јуначке песме о Мују н Алилу на арнаутском језику. Цигани су играли неке собне арапске игре које су научили у низаму и певали на сва три домаћа језика разне поскочице н
Краков, Станислав - КРИЛА
Васељена је била пуна црвених бакцила. Када су Цигани престали са Марсељезом, и настала тренутна тишина, чула се далека грмљава топова, можда чак тамо са Вардара.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
То су била последња одељења редовне турске војске, и сад су у Књажевцу остали још само башибозуци Черкези и Цигани, пипајући што се могло још опљачкати из порушене и разграбљене вароши.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: И Цигане бих звао у помоћ, Само Латине — не! ВУКСАН: Цигани су дивији, Латини подли и лажљивији. РАДОШ: Па онда, ко зна да л’ и дадоше?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Г. и иначе може уживати поштовање као ретко које дрво. Он се понекад назива светим дрветом (в. пример у ГЗМ, б, 372). Цигани у Шумадији причешћују се на Ђурђевдан г. листом (ЖСС, 103). постоји и заклетва: »глога ми« (Вук, Посл.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А ристијани, кад излегну на пазар, донесу оди свој дом своја раћија и леб, сал чанче фасуљот што земат од менеме. Сал Цигани и просјаци што у суботу дојдев овдек да испијев по која, а на њим ги давам шпиртуља. САРОШ Добро, иди наточи.
Закопчај тија груди. Вржи ногавице, те како човек да си, зашто требе да служиш гости. Елем слушај: За Цигани ће точиш онај шпиртуља а за бегови препеченица. За Цигани јексик мера а за бегови, кад почну да пијат, права мера.
Елем слушај: За Цигани ће точиш онај шпиртуља а за бегови препеченица. За Цигани јексик мера а за бегови, кад почну да пијат, права мера.
(Одлази.) КАФЕЏИЈА (одгледајући га): Платио, платио! Затој ћеш после цело лето да тимариш селске коње. Улазе Цигани и чочеци певајући и играјући »Истамбол да...« КАФЕЏИЈА (извирујући): Ете ги и бегови! (Циганима): Хајде бре!
Свирка: »Тешко оро«. Чочеци играју. Наза баца јелек. Испред изваљених бегова игра по један чочек. У страни Цигани мушкарци свирају »Тешко оро«; чочеци их прате дахирама. Бегови чочецима лепе меџидије по челима.
Па неје право да ти бегујеш, а ми да гладујемо. Сваки свој занат! РЕШИД БЕГ Ако де, ако!... Цигани, бре, свирајте! Свирка и игра дуго. Зора свиће. На врањанској Саборној Цркви удара звоно јутрење.
КАФЕЏИЈА Хоћу, хоћу. САРОШ (Нази узбуђено и досећајући се): Шта је? Шта је? Да ниси нешто? Цигани свирају: »Мекам«. СВИ БЕГОВИ скупљају се око њих. НАЗА и САРОШ (остају сами у једном углу позорнице). НАЗА Ћути!
Мемете, море, Мемете, Докле ће викав на тебе? По свршеној игри бегови, Цигани и чочеци одлазе. САРОШ (оде за њима). ЧЕТВРТИ ЧИН Чује се песма и свирка ага који пролазе поред куће Ташанине.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако је он и за сва остала слова нашао упоређења: Б, на пример, била је буџа којом Цигани ударају у бубањ; Г вешала; О рупа; Ш плот којим је ограђен шљивак; Х ногаре за стругање дрва; У ракље за ражањ; Т
Станковић, Борисав - КОШТАНА
кћи Хаџи-Томина ВАСКА, кћи Арсина КОЦА, другарица њина КОШТАНА, Циганка, певачица и играчица САЛЧЕ, мати јој Врањанци, Цигани, Циганке, пандури. Врање. Садашњост. ПРВИ ЧИН Велика пространа гостинска соба Хаџи-Томине куће.
АРСА (увређено): Па шта могу ја? Занат јој је то? А она то с мајком и оцем ради. Свирају — шта друго и могу они, Цигани? А да је она жена, хајде де. Али ово је девојка. И поштена. Што је право, право. Сви душу носимо. Али за то...
И то ону свирку, кад се пође на венчање за старо и недраго! Сватови напред, младожења остраг, а Цигани за њим. Певају му и свирају они да га развеселе, а свирка им оштра, оштра те срца кида!...
Доцније на друму почну да се назиру кола покривена арњевима и искићена пешкирима. Испред кола сватови, бањски Цигани у њиховим белим чалмама око главе и дугим колијама. Све се примиче тихо, са свирком сватовца.
ПОЛИЦАЈА (замахује камџијом): Ћут’! Сад ти кожу одерах! (Виче): Дајте кола! Улазе кола, пандури, Цигани, сватови, са свирком. КОШТАНА (стреса се). ПОЛИЦАЈА (Коштани, показујући јој камџијом на кола): Хајде!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губерл’к... И саг јоште је жив!
Свири и он с други Цигани; стануја зурлаш, а она ченгија му жена!... (Даде си једну ногу на првога мужа Циганина, па се удаде за Мичу.
када оживи испод дрвећа од оних силних љуљашки, па једни се овамо љуљају, а други им певају, а други онамо играју, а Цигани им свирају. Скупио се свет. Кога ти све нема ту: дечурлије, момака и девојака из махале, који ашикују очима.
Дођоше већ и Цигани. Чувена дружина снабдевена разним музикалним инструментима. Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један
Тако је добродушни пан Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају. После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и фустана, од јелека и шалвара,
Зона гледа равнодушно, уморно и као мало подсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа као да јој је дуго време. Цигани засвираше „Потресуљку“, омиљену игру Манину.
Зона узе за руку Гену, приђоше и ухватише се међу играче. Цигани свирају, а играчи играју и певају. Нане, кажи тајку да ме младу дава за Раде комшијче!...
И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.
А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. једва је чекао да престану Цигани. Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.
ловџија и бињеџија и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по Лојзе — како пољак ели пударин; по сву ноћ му свире Цигани и играју ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!...
! Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...“ Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло. Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло весеље.