Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме. Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда сам јој причао о Ваљеву, о маленим кућицама, о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају, и који за десет пара дају да им одвалиш шамар. Напослетку којекаке досетке о Банаћанима.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Богами, ништа друго него га овај твој лопов продао Циганима, неки дан су овуда пролазили — досјећао се дједов рођак Сава, сједећи уз старчев јастук. — Знам ја Ниџу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Младена, црвена, висока момка из њене махале, који је чак овамо дошао ради ње и уби се водећи коло и дајући бакшиша Циганима.
И седа насред собе прекрстив ноге. — Свири, бре! — заповеда Циганима, који су се збили уза зид. — Шта, газдо? — Домаћин шта хоће! — И показује главом на мене.
Мајка улази и у пролазу шане: „Кажи: Ђул мирише, ђул се расцветао!“ Кажем ја то Циганима. — А! аферим! — Поскочи ч’а Јован од задовољства, сам му погодио баш ту, његову песму. — Де сад! То да свирите...
Мајка, сирота, клецајући од среће, и њима, Циганима, даје, не из чаше, већ из стаклета, сву ракију, и нуди их, даје им меса, хлеба, а они што не поједу гурају у пазухе
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А овако, — таман како треба! Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива. Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Видим, али хоћу, хоћу, хоћу! — и осећајући неку насладу у том „хоћу“, наднесе се над Циганима дижући руке, којима би га смождио, само да се овај опет успротиви. Опет поче свирка.
Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни: — Хајде и ви, бре... И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред
речи, видело се да се сасвим повратио у оно доба, када је, као дечко, тамо са оцем по тим хановима седео и живео са Циганима, разним пропалим и мрачним људима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
РАЗНО 157 В) ДИЈАЛОШКЕ 164 Г) ПОСЛОВИЦЕ-ПРИЧИЦЕ 168 О БИЉУ 169 О ЖИВОТИЊАМА 170 О НАСРАДИН-ХОЏИ 173 О ТУРЦИМА 174 О ЦИГАНИМА 176 О СВЕШТЕНИМ ЛИЦИМА 178 О ЖЕНАМА 180 О НАШИМ ЉУДИМА 184 О РАЗНОМ 188 ИИИ ПИТАЛИЦЕ 191 1. О БИЉУ 192 2.
О ЖИВОТИЊАМА 193 3. О ТУРЦИМА 197 4. О РАЈИ 200 5. О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ 204 6. О НАШИМ ЉУДИМА И КРАЈЕВИМА 206 7. О ЦИГАНИМА 210 8. О БАБИ 213 9. О СВЕШТЕНИЦИМА 215 10.
поједине личности и догађаје из живота наших људи и наших крајева (нарочито о свештеним лицима, о женама, о Турцима и Циганима, о Настрадин-оџи), о биљу, животињама и другим разним општим истинама, увек уз коментар или и читаву причицу.
О ЦИГАНИМА Али ћеш мало љеба али млијека? — Причају како је просило некакво циганско дијете, па дошло пред нечијом кућом, и овако
16 Питали неслогу: — Ђе си се родила? — Ђе и ви. — А ђе сада најрадије станујеш? — Међ Србе. 7. О ЦИГАНИМА 1 Питао Циганин харачлију: — Шта, зар ће и кнез с нама на ручак? — Хоће кнез, али нећеш ти.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
шегртима, уз претње и прекоре, одводиле кући пијане мужеве, долазили су нови, враћали се стари, мамурни, неотрежњени. Циганима се покидале жице, стружу још само по лабавој, зврндавој ге, промукло кркљају некакве песме и често и узалудно запомажу
занела, смањио интерес. Чаћевићима продужио рокове до бербе. Сваке недеље ишао у манастир на службу божју. И Циганима пунио торбе. Е, да је још срце имао па и у преровској буни био... — Удовице га уклеле, па му се жена оволико мучи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја застадох да ослушнем, оклевах опет неко време држећи кваку ла се нагло одлучих да отворим. Десетак прилика, с Циганима који су поднимљени на виолине пажљиво пратили праву циганску препирку, распознавало се у диму од дувана.
Он дрекну: — Лочи! Увек си био изрод. И тебе ја познајем. Уображен. Понижење му да пије. Па се окрете Циганима: — Свирај! Цигани нешто закрешташе. — Чекај! Стани! Ти, Микобере, декламацију једну, али громку.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Провео сам ноћ у затвору са неким Циганима. Вучем се по каванама. Седнем поред прозора и загледам се у маглу, и у румена, мокра, жута дрвета.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Опет са бубњевима и урешеним Циганима, та литија водила је пребледела Милоја од куће до Куће, од трговине до друге, да се Турци обрадују својој принови,
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Улазе Цигани и чочеци певајући и играјући »Истамбол да...« КАФЕЏИЈА (извирујући): Ете ги и бегови! (Циганима): Хајде бре! Шта се скањерате? САРОШ (Циганима): Заузимајте тамо места! (Кафеџији): Донеси им ракије. Улазе бегови.
« КАФЕЏИЈА (извирујући): Ете ги и бегови! (Циганима): Хајде бре! Шта се скањерате? САРОШ (Циганима): Заузимајте тамо места! (Кафеџији): Донеси им ракије. Улазе бегови.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (прекида га гневно): Ето ти твоја Србија! А за време Хусејин-паше такве су се на четири коња черечиле. А сад? Циганима царство дошло! — Зар ја ово да дочекам?! АРСА (зачуђено): Шта, за Бога? ТОМА То!
Пркосно се исправља. Испружа ногу и лупа њоме.) Коско, зар већ остаре, те се већ тресеш? (Окреће се Циганима, бесно им претећи јатаганом.) Гркљан! Салче! Овам’! Зашто с’г ћу све да... (Седа, за ваљује фес, раздрљује прса.
Или јабланче танано? Бре гиди, џанум, Стојанке, Стојанке, бела врањанке! ТОМА (први пут се окреће Циганима. Строго, зналачки посматра Коштану, себи): Силан глас... Али доста.
АРСА (бесно): Кући!... МИТКА (покуњено одлази): Хајд, хајд, ти ми... (Одлази). АРСА (за њим): Кући право! (Циганима). А ви? Зар сте још ту? (Замахује штапом.) САЛЧЕ, ГРКЉАН и ОСТАЛИ (понизно одлазе; за њима полази и Коштана).
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Дођоше већ и Цигани. Чувена дружина снабдевена разним музикалним инструментима. Међу Циганима одмах на први поглед пада јако у очи један са трумбетом, с косом и брадом жућом и од саме трумбете.
Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други додаше мање — по стопарац. Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно
страшну ствар коју је дуго крила и чувала и као последњи метак избацила, а то је: да исти Мане има брата (по оцу) међу Циганима!... И сад, какав је био Ђорђија, такав му и син Мане, тврдила је тетка Таска и уверавала Зону.