Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!... Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш... А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...
Африка
Заузете својим пословима, оне их гуркају у пролазу и одговарају сасвим другарски на њина задиркивања. Велика узбуна, цика и смех кад виде да хоћу да их сликам; бежање у собице, скривање под мараме, панично напуштање тестија.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Павле онда рече да је он није загледао, али видеће и сами. Кад Павле то рече, настаде цика жена, и обе су питале, тек ваљда неће Трифун да је доводи, и представља?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох ала ми расте кика Кад пушака стане цика, Кад загледам турска скота, Па кад ми се с коња смота, Кад му главу псећу збријем Па на колац кад набијем.
Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј до вечери, А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да, Иде
Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј до вечери, А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да, Иде кући,
крешево, Тако, брате, од Косова данка Бој се тежак бије без престанка, Све од јутра до мрклога мрака Звека ножа и цика пушака, Низа кланце Црногорац врви, Јô Турчину што удара први!
Ето Турак'! ватру сваки проспе, Па за гвожђе — куда који доспе, Дим и пара и пушака цика, А уз пушке та јуначка вика: „Не дај, не дај! удри, сеци, туци!“ Црногорци кољу кано вуци.
“ Мирко заче: „Ноћас све бејаше — Баш се зора помолити шћаше, А зачу се цика од пушака, И поклика: ето нам Турака!
“ Тале оде — оста бојна вика, Оста за њим од пушака цика, Далеко је већ јунак умакô — Што ће Хајка кукавица јако?
Гледни живе, гле красних јунака На све стране цика од пушака, Сватови су — гле пустог чауша, С њим чутура, та сватовска душа. Хеј чаушу, овамо и к мени!
“ Тек што она тако кликну, Ето пушка једна цикну, Чу се жубор, чу се вика, А кроз вику честа цика: „Бежи, бежи, друже мио, Ето Бог и покосио!
Па с' пред њега млада врже, Моли, рида, кр'а руке, Ма узалуд све ње муке. Стоји Урош, ближе цика, Ближе иде бојна вика, Дим пушчани већ осећа, Веће друсто — зла му срећа!
Од свиј' први Милета је био Што на Турке силан нагазио. Лугом ишâ сата неколика, Уједанпут од пушака цика, Па потеци малко унапреда, Па већ и дим пред собом угледа. „Јуриш, браћо!“... Кликну на дружину.
Пушке циче а крвца се лије... Али ево Србу погибије! Цика, звека, паде веће Бранко, Паде Бошко, те паде и Ранко: Турска пушка, а на турско зрно, Однесе му оно око црно.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Богу целива блажена цика, пакленом страшћу што пише рај, господу вриска очајаника, рушећи вечним надама трај: ти, клетво земне омане, ти, песмо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
По некој чудној асоцијацији ту се сетих да се команданту родило дете... Издалека чуо сам весели жагор. Цика детиња испуњавала је кућу радошћу. Родио се човек... Смрт, живот...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А то их је, изгледа, још више дражило, опијало и знојило. Све већа је и већа цика и јурење настајало. Али то све одједном престаде када се Софка | појави.
Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, из куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали његови сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Катићеве комшије куну се у децу да се око поноћи из подрума чује звецкање и трескање и цика као кад се женска деца голицају.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“... Коло, коло, наша дика, Пушка пуца, цика, цика, Па све тако, пуцај, бери, Певај, играј, до вечери.
Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“... Коло, коло, наша дика, Пушка пуца, цика, цика, Па све тако, пуцај, бери, Певај, играј, до вечери.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Аздрубале је био познат као најнемирније дијете у мјесту: у кругу гдје се он играо одједном би избио љут плач и цика. Узрок је, наравно, био Аздрубале.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
СОЈА: Пас лаје, ветар носи! (Оне излазе у свађи и чим цела гомила буде напољу, те се врата заклопе, чује се врисак и цика и ларма оних који развађају жене.) ЖИВКА (Васи, који је заостао): Трчи, Васо потукоше се! ВАСА: Бештије једне!
Он посматра и ослушкује, и кад чује ларму, брзо се повлачи и затвара врата. Са леве стране, где су сви отишли, цика женских гласова и ларма.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Креће се и сама она овамо у собици, пресамићена на сандуку, и оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали његови сељаци са лицима окренутим ка месечини [. .
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
да проговори како је све бесмислица: и његово некадање силништво и протино јунаштво и осве– та, и Лазар и Мурат, и цика пушака, и јека гусала и лауте, и брда и Косово...
Петровић, Растко - АФРИКА
Заузете својим пословима, оне их гуркају у пролазу и одговарају сасвим другарски на њина задиркивања. Велика узбуна, цика и смех кад виде да хоћу да их сликам; бежање у собице, скривање под мараме, панично напуштање тестија.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кô надгробне плоче стрче брда сива И глечере густа сумаглица купа. Већ данима тако без промене све је: Ни цика, ни сузе у тој полутами; Чак ни небо да се руменом засмеје. И подне и поноћ једнолики, мукли.
Ћипико, Иво - Пауци
А он их вином поји да пожуре... И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова, док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се да се преко газа пређе.
— Добро је! — закликташе Радивојеви друзи, и часом пиштоље натегавши наложе, и цика пиштоља разлијеже се чаршијом... А гомила, с младенцима, крене низ чаршију.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ох ала ми расте кика Кад пушака стане цика, Кад загледам Турска скота, Па кад ми се с коња смота, Кад му главу псећу збријем Па на колац кад набијем.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Нек' се ниже, ружо б'јела, Око твога грла б'јела, Па кад скочиш, селе лака, Нека чини, цика, цака, Цика, цака! Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну!
Нек' се ниже, ружо б'јела, Око твога грла б'јела, Па кад скочиш, селе лака, Нека чини, цика, цака, Цика, цака! Купићу ти златну гривну, Дивну Гривну!