Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Паја само клима преко бусења, па тек и он покоји пут викне: — Уша! уша! — Та макни се сад ћу те овим коцем! — цикну на њ Рака. — Што се гигаш као да су ти јаја у недрима!
— А ја теби љуцки кажем да немам — одговори Среја осечно и пође. — Их! та станиде, само да те питам! — цикну Милун па полети напоље за Срејом. Среја се окрете и дочека га. Сподбише један другог и сташе се вући по авлији.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу... Станко посрте и паде на десно колено... Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... Наста тајац... Само се чуло како пуца суво рпање у чести...
Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу... Он цикну, цикну као гуја под каменом... И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже...
Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу... Он цикну, цикну као гуја под каменом... И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже...
Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. — Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. — Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео!
— Познајеш ли ти ову кесу? И поднесе му је. Станко је добро загледа, па мирно рече: — Не познајем. — Лажеш! — цикну кмет. Станко се трже и погледа око себе. Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...
— Не питај ме, нано! Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! — Говори! Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра. Јелица склопи руке: — Не куни ме, мајко! Ја знам да је он њега мрзио! — Ко?...
У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... — Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори! Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?... Да му се ниси заверила, несрећнице?...
Предајте се! Гора одјекну и врати му речи његове. Притрчаше ватри — нигде никог!... — Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. — Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. — Ама гдје су сад?... — Да нису у заседи?!
А сад, сад је и нему то све изгледало ружно. И ухвативши се за перчин, цикну: — Будало матора! Оседео си, а ништа не знаш!... Расположење, добра воља... све то прође...
— Истину, ефендија. Ти знаш да сам ја добро видео. — Па?... — Сад, ништа. — Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! — То нећемо моћи. — Што? — упиташе сви. — Зато што је тамо Станко. Настаде тајац... Све обамре.
— Ама, шта говориш ти? — Истину. — Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. — Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.
А то наљути Турчина до беснила. — Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас? Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
первје бо пришел јеси, светитељу Саво”... Нинко цикну као гуја кад угледа попа: — Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Канда мене тражите! Баш сте најгириг! Ту сам, ту — смеје се Шаца демонски. — Јуф! — цикну Јула, и трже се као опарена од тарабе кад спази Шацу који јој, иако леп момчић беше, дође сад гадан, гадан као сам
Чисто знадем шта мислите Кад се насмијете! Казали би, ал’ не смете, Да ме милујете. — Ју! Ју! — цикну Јула и баци мотику, па се удари очајно шакама у главу, поражена толиком дрскошћу Шацином. — Ју, како је безобразан!
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад Трифун није одговорио ни на то, она цикну: „Проговори – занемео, дабогда!“ А кад чу шта рече, заплака и отрча, нагло.
Бајевич на то цикну: шта да чекају? Чекали су доста, био им је да их пали, пре двадесет и пет година, Ченгић Бећир паша.
Сирота Ана, кад то чу, одскочи и цикну. А кад Варвара заплака, Ана поче и сама да опет плаче и да се крсти. Према једном акту караулног официра у Темишвару,
А кад га Павле запита, а где та сирота удовица ноћива, Трифун цикну, као да га је гуја ујела. Вели, сва Махала зна, цео свет зна, да та јадница живи у кућерку његовог, старог слуге,
Кад се вратила, са тог пута, и отишла да своју познаницу мољака, да јој пусти мужа из затвора, госпожа Монтенуово цикну, кад је угледа. У њеним очима, каже, види мушкарца! Зна да јој је била неверна.
да према свом мужу није више онаква, каква је пре била, она се осврте, као да је збиља у њој сакривена нека тигрица, и цикну: Шта би хтео? Ваљда би требала да се ухвати за уши, па да игра, од среће, у својој немошти?
Населио се и мисли на будућност, а није то зло. Брине за своју децу. Добар је отац! Ана, међутим, на то цикну: је ли? Све што Ђурђе брине, то је војено, а не фамилијарно, ни женино.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ознојена и разголићена, при том изненадном подизању тела са постеље, она малне цикну. Разгрнувши косу која јој беше просула се по лицу, она виде, у потпуној тами, белину пећи и застртог прозора, затим
Тад, изненада, из даљине цикну француска труба. Француски краљ, онако успут, хтео је да посети, на неколико часака, нападнути Штрасбург и да види
Матавуљ, Симо - УСКОК
Прва залелека кнежевица: — Леле, ђецо, мој очињи виде! За њом цикну Милица: — Куку, браћо, добро моје! За њом Јоке: — Јао, бане, мој ђевере!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Богме коњик — Бог му у помоћи! Што л' га гони овако по ноћи? Већ је близу, већ и пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге!
Бежи ђого кâно див из горе, Види Гојко, стићи га не море, Па се пушке са рамена сећа, Пушка цикну, а поможе срећа, Арслан паде, заклаше га змије, Звекнуше му празне бакрачлије.
“ — тако један кликну, Ал' из горе танка пушка цикну, Турчин паде — и што ћу ти више, Већ из горе пушке окупише, Веће Турчин за Турчином пада, Већ се кају што пустише
Јуриш пети — јао какав ти је! Сам Мехмед-бег пред Турке излетје, Гњеван бјеше, па кâ гуја цикну: „Јао Турци, бруко и грдило! Та дваест нас има на једнога — Јала за мном који жена није.
Мехмед, а гледи га Милун, Па дохвата ону вјерну шару, Опали је на бијесна старца, Али пушка не шће да састави. Цикну хајдук кâно љута гуја: „Јао пушко, остала ми пуста! Увијек ми досад вјера бјеше, Па заш сада невјеру учини.
Виде госа пуста јада: „Но, но“, рече, „шта је сада?“ 140. „Па још збориш, зла ти срећа!“ Цикну госпа, па га тури, Из руке му паде свећа. Он с' кâ дулек о тле сјури.
„Помоз' Боже, мишко света!“ Тек што она тако кликну, Ето пушка једна цикну, Чу се жубор, чу се вика, А кроз вику честа цика: „Бежи, бежи, друже мио, Ето Бог и покосио!
и топот и ј ека: Један коњик посред ноћи тавне Гони амо коња преко равне... Већ је близу... од њег' пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге!... Турци ударише, Ударише, воду прегазише, Бију, кољу, робе, пале, руше..
“ Цикну Лима, већма се наљути, Па се Бајку још једном упути. Ох, мач бојни свагда мејдан дели, Ал' га Бајко стиште зуби бели
“ Цикну јунак, пешадију сави, Једним маом удари тројицу, Шесторо и пада на земљицу. Али пуче једна пушка лака, Али тешко уд
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
По неки бесан, па опали из пушке; девојке цикну, сабију се у гомилу, коњи потрче, крбле почну да се одвајају од самара и лупају, дечаци на коњима се погну, једном
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
делила цикну, пребледи кô сен, обнесвешћена паде на камен. ИИИ У по шесте бујне ноћи што му свести не дад' очи, из љубавног неодвај
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нешто се ускомеша над главама нашим, језиво и мучно — онда оштро цикну и сручи се свом жестином на непријатељске ровове. А кроз пушкарницу видимо читаве стубове земље како куљају у висину.
Из шатора се појави чупава глава. — Јаој — цикну наредник — зар још смрдљаш, бубо једна! — и шчепа за косу ону чупаву главу. — На рапорт!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Писарка угледа отворену кутију са гривном, дочепа је, склопи и метну у џеп, па цикну помамно: — Ха, тако ти!... Деца иду боса, исцепана, а он купује својој...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
) Цикну: „Продајем Лапонца (реч је прегруба!) А спремна сам да га и поклоним!” А пролазници — хришћани, Грци, сунити — Не дај
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Коња, чизме очеве! — цикну Томча на Арсу. И сам одлете у шталу и, не чекајући ни да се алат оседла, ни Арса да му чизме донесе, на голог алата
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Затијем наклонише се мало, као да му кажу нека полази. Он се упути к вратима, па се обазрје пут дјевојке. Она цикну, те потрча к њему, и он нагло потече к њој... Грозота!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
уплаши Николу, разби његов занос, оскрнави његову тајну и светињу, и дуго потраја док се прибра, препозна глас, и цикну: — Како си смела, стара кујо, како си смела да уђеш? — Не дери се, знам те добро — Мирно рече Милунка. — Где си?
а ми смо били војска, нисмо били Преровци, официр, иако је имао браду, није био галамџија Аћим Катић, па труба цикну јуриш, ми као зверови поскакасмо...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
пао сам кâ проштац... Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. — Доле ту кустуру! — цикну кмет. Ђурица се само одмаче неколико корака. — Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сви му удијелише понешто, а кад дјевојка угледа свој прстен на његову прсту, цикну: — Ово је мој ђувегија, његова ћу бити! — И би јој врло мило и драго. Сад изиђе све дјело на видјело.
Краков, Станислав - КРИЛА
Обузе га ужасни страх од самоће у мрачној шуми пуној само лешева и смрти. Као да угледа нешто страшно пред собом. Цикну престрављено, и појури поново уз нагиб ка рововима, ка живим људима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Из даљине допреше пуцњи и одмах се над главама нашим усковитла ваздух, оштро цикну и пред нама праснуше шрапнели. Три су пребацила, а један је експлодирао изнад велике стене.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ништа се не види, а подави нас кокија од барута. Док одједном ударише таламбаси, цикну турска борија, и пуцањ престаде. Наша мртва стража повика с Томиног Моста: „Чуј те и почујте! Окренуше Турци на Вилусе!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Оде.) АНЂА и МАРИЦА (гледају дуго убезекнуто за њим; у том господин Жика страховито захрче, оне цикну и побегну у собу). Завеса ЧИН ДРУГИ Писарска соба у срезу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред нама сукну пламен из земље, затутња, ми се повисмо по коњима. Скретосмо у један шљивик. Шрапнел нас сустиже, цикну над главом језиво. Један се сломата са коња. Прескочисмо неке ограде. Артиљерија заошијава са свих страна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ал' је сестра срца жалостива, жао јој је брата рођенога, она цикну како љута гуја, ману главом и осталом снагом, из главе је косе ишчупала, оставила косе на диреку, па довати једну крпу
Јабука је дечина забава, а прстен је јуначка белега; ја ћу поћи за Уступчић-Павла!“ Кад је Марко речи разабрао, цикну Марко као горско звере, удари се руком по колену, па беседи сироти девојки: „Кучко једна, сирота девојко!
се вратим с лепотом девојком, тамо ће ме даривати лепо, све ћу теби поклонити даре, теби даре, а мени девојка“. Цикну Арап као змија љута: „У мен’, курво, вересије нема! Не даш блага, са мном се подсмеваш!
Кад то виде војевода Јанко, од љутине цикну као гуја, ал' беседи Секула нећаче: „Ујко Јанко, немерено благо, нисам ли ти лепо говорио, кад си пошô санак
“ Цикну ага кано змија љута, па он скочи на ноге јуначке, па се добра вранца приватио, па беседи ага од Рибника: „О јуначе, Сен
сабље родитеља мога, која ј’ доста на мејдану била, одсекла је доста турски глава, бог је добар, и данас ће твоју“. Цикну Турчин кô и змија љута, натерује вранца на Ивана, ал’ је Иван јунак од мејдана: не теде се с пута уклонити, ни с’
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Груну кубура као гром, задими се бојиште, излети штап из чичиних руку, а пољар, падајући од страха на земљу, само што цикну: — Упомоћ, погибох! Од снажна пуцња изненађеном Лазару Мачку одлетје из руку завитлан угарак и паде на кров колибе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А тај Геркулес велики на гласу јунак бијаше. Кад разабра куд му се је подела марва, цикну од љутине. Другог пусата бојна ништо са собом не узе кроме један топуз. Самосам оде у гору тражити те харамије где су.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Та и твој Манча... — Кој је „куче“, несрећо чорбаџијска?! — цикну Дока. — Знајеш ли, бре, ако дофатим саг ове нал’не (и показа му силне налуне пред вратима), све ћу ти га фрљим и