Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја не знадох више за себе. — Лежи! — виках ја. Он ме само блесасто гледаше. — Лежи, бре! — цикнух ја и притиснем га за руку. Он се сроза низа зид на патос. У тај пар уђе баба плачући. — За име божје!