Употреба речи цикнуше у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

што су гледале у боб, беху га пустиле мало да одмакне и пођоше за њим, тек кад он већ поче да се провлачи кроз плот. Цикнуше уплашено, кад видеше да се он забатрга, и тек им онда одлакну, кад им он тихо довикну да тамо ничег нема.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Уображене дамске ципеле Нит су ког слушале, нити виделе. Док не цикнуше: „Ко то?” „Шта то?” Заглибивши се, целе, у блато.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Желео сам да умре, ја, загуши га врело и дуго руцање и он испусти лампу. Сенке цикнуше задављене мраком. Адам танко јаукну. Ђорђе му обгрли ноге и прислони лице уз стомак. — Нећу више ноћу да те откривам.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Знаш већ! — Знам! Доста! Буди мене миран! Кад бисмо на 'ној окуци у гају, јекну штуц кô небески гром; за штуцом цикнуше двије мâле, па се раздера острагуша кô свети Илија. Зуји куршум око ушију.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности