Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Побједничка вода утишала се над родним крајем, над циком и виком дјетињства, над грајом негдашњих јутара. Јуриша она својим миром и на срце дошљака.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
врх степена, и ево га до невесте и царскога војна њена; без показа вида свога, без очију дана бела, тек поведен једним циком и мирисом њена тела. Скамен'ло се царско веће, свећеником крви нема, прикован је женик млади, бледа лица, збора нема.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Изнад наших глава фијукала су шрапнелска зрна страховитом циком. У међувремену, између непријатељских плотуна, искакали су војници из рупе, пунили топове, опаљивали, и хитно бежали у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Снег је сасвим поцрнео. Ђорђе се полако враћа кући, гоњен леденим шумом реке. Вратнице га са циком пропуштају у двориште. Стоји и гледа тамне гомиле зграда. Куће, стају, бачвару, магазу, оборе, све су поразваљивали.
Зрикавци тестерицама косе ливаду, травку по травку. Не чује их. Не осећа јесење умирање кукуруза и трава, који ситном циком узалудно дозивају сунце.