Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Име те вароши с краја свијета звекнуло је испред мене као сјајан сребрни талир-петача (од пет круна) и својим радосним циликом испунило ову ноћ, и без тога шашаву, некаквим великачким пијаним мјесецом, који је сваки час упадао у моју букару и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Једнако као да сам гледао чаробњака гдје хода зраком или као да је мали у планини одједном устао од мртвих и звонким циликом смијеха раскинуо замађијаност те узбудљиве и нелијепе игре. И дивио сам се само што и други то чудо не виде.
Кад се домаћица запути у кухињу, високе чаше у креденцу одзивљу се танким циликом на ступање њених набухлих ногу, које као да су умијешане од прозорског кита.