Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пролепшала се, постала некако блага, изгубио се онај њен чувени цинични смешак у углу усана, а најлепша ствар на њој су и даље њене пегице — сада их има још више, јер је по мојој аматерској
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
нађу у алтернативи да неком свом поступку накнадно даду или такво тумачење по коме, додуше, испадају зли, безобзирни, цинични, но мужевни и озбиљни, или такво по коме излазе чисти од зле мисли и од кривице, но дјетињасти, наивни, неозбиљни —
Нисмо ли ови исти ми који јесмо и какви јесмо уједно и добри и зли, и подли и племенити, и цинични и сентиментални, и невини и развратни? Па тако је и с нашим вјеровањима.