Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Не верујем, господине... Сиротиња је!... — Нек чека!... Кога има још?... — Један Цинцарин, Грк ли је?... Носи пуно сандуче лекова, мириса и других којекаквих водица...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад се ови јаничари у тесно нађу, док један Цинцарин каже им лагум, куда се провела вода, у горњи град, те ти они кроз онај лагум све побушељке до у горњи град, а близу
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Пре ми закиде три оке вуне, закиде ми једном две оке лоја, једном оку граха, сад четири воска!... Поган Цинцарин!« Ћир Трпко је оставио восак у свој дућан, па је опет вребао другу муштерију.
Иде Тиосав навише, и сам се једи што га је Цинцарин тако преварио. Кад већ зађе у село — сустиже га Витомир, његов први комшија. — А зар се врати, Тиосаве? — упита га.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
насићености животом, тек он је доцније постао врло смешан и необичан, повучен и неповерљив до крајности, тврдица као Цинцарин, лукав као Јеврејин.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ти ниси био крив. Код мене је била фалинка. — Осећа његову мржњу, глас јој подрхтава. Ја сам се излечила. Цинцарин ме из Чачка... — Савлађује се да не јурне напоље. — Он ме излечио. Боји се, курва!
— Он ме излечио. Боји се, курва! — Толики доктори нису ти помогли, па сад, баш ове године, неки Цинцарин из Чачка да те излечи, је ли? — Постаје сигурнији и тврђи. Она јурну ка вратима, трже браву, намакао резу!
Не би плакала да није. Ко зна какве су оне београдске жентураче биле! Можда је тај Цинцарин стварно излечио. Рекао би јој нешто, али не може, као од стида. Још нека плаче. Молио бије да још плаче. Симка.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тридесетих година прошлог столећа први је ову светлост приметио Дука Пешика, трговац од угледа и Цинцарин, који је у Старој чаршији имао магазе, некако одмах испод данашње Узун-Миркове улице.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Него учиних неку штету бегу из Вучковице, те једва главу изнесох!... Само ћут’, да не опази овај погани Цинцарин, што ли је... Те се сад врзем око Дунава, кад узморам... знаш!... Пст!, неко као да долази!...