Ћипико, Иво - Пауци
— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. —Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. — Ха, ха!
— Знате, господару, њега зову Рого! —Муч', грдобо! —А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. —Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио. А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати.
— јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! —Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема? Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу. А штета!...
— Људи, напијте се, па мотику у шаке! —Оставите! — мумља још стари Анте. —Јадан нима зуб'! — пецну га Цирило. —Чекај, чекај, доћ' ће и твоја ура! — одговори мирно старац. — Да радимо!
Видите да бали и одбалива... То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. — 'Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! —Муч', шугава козо! — срдито одврати он. А дјевојке се потсмјеваху.
— диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! —Муч', шугава козо! — срдито одврати он. А дјевојке се потсмјеваху. Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме. Девојка се прене и погледа га.
Иво и брат му Марко корачаху са дружином. Испред њих ходаше Марија и њезина другарица. Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом. Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.
А и Цирило наљезе и застаде код њих. Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. — Јесте ли чули, а?
Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. Уто и жупник изиђе из цркве. Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром. Дон Фране упути се с Ивом.
!” гунђаше он и носијаше рибу у град. Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија. Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.
— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило. Све ка по сировој кожи... Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!
вВражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...