Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
јерибасма: месечина у устима, ноздрва змаја, диња, димњак и бунар, зумбул у пролеће, земљани лонац кад стегне цича зима моја је чавка отворена свима!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Отићи у снег, у даљину, у непознато? Месецима, тамо, веје снег и траје цича зима. Сви ће расути своје кости у ту даљину, без трага.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча је био у духу непоколебљив. Прође свечарство, сви се разиђу. Било је већ око дванаест сати. Напољу цича зима. Када се сутрадан господар Софра пробудио, осећа неку бољу у прсима. Нешто га боде у десној џигерици и у плећи.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Је ли сова уснула кад се с крушке не јавља?) Свијетле се стогуље у зрцалу обзора. Цича уши изгриза. Крадемо се, звјерамо. Свака стопа мјери се. (Јесмо ли и лупежи?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„’Бра ви срећа!“ рече он дебелијем гласом, као из бадња да одговори. „Оно, ушњех да сам у сред Цеклина. Студен, цича, пометох се, те ја сврни у вас. Кад тамо, шћућурили се вас десетина око пламичка.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми, Све догод не би довршио чича...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А кад зима стегну јача, Ветар, цича, непогода, Она мишља: шума ј’ свача Кâ и ваздух, кâ и вода. Незналица мислила је: Има шуме доста свима!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ничто друго него мраз љуте руске зиме, От које се ујутру сви домови диме. Љута ноћу цича тако зиде стеже, Да их стоји тресак, све љутост'ју реже.
Кад ујутру ја устах, напоље изиђох, Небо видјех от љутине свуд около риђо. Цича мени перси тако силно схвати, Да дахнути не могох ни управо стати.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
току дана, у интерпланетарни простор, па већ у првим часовима ноћи завлада, и у по лета, велика хладноћа, а пред зору цича зима.
На тој, од Сунца заклоњеној, полутини владала би, природно, без престанка, цича зима која би сваки делић воде или њезине паре претворила у снег или лед и исталожила га на површини планете.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сучући брке, стари сусјед вјешто Почô би причу из далеког доба. И докле прозор хладна дрма цича, Ми сваку ријеч гутамо нијеми; Срца нам дршћу у радосној треми Све догод не би довршио чича.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
У мали пристанци неки, рђави илимани, тамо присташе на зимиште. А кад наста цича зима и узеше духати јаки ветрови, та и све им се погрухаше оне галије и испоразбијаше се.