Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај? Пали, море!
А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. — Их! та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! Аја, неће момче ни да чује.
Истина, није пљуцкао у таван, нити се возио на лађи за атер бифтека, али се на најјачој цичи купао свако јутро у хладној води, ломио прстима коњске потковице за опкладу, па чак учио и српски, и, после дугог
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... — Лажеш!... Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. — .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину.
Кмет Јова помисли: нужда закон мења!... И он слага: — Ја не знам. — Лажеш! — Не лажем! — Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!... Ја то знам! Од мене не можеш сакрити!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ето ономадне је тáта једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља. Чује тáта где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи, — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и
Чује тáта где нешто цичи у шпајзу, па пошао да види да се није пацов ухватио у гвожђа па цичи, — кад ал’ оно седи његова слатка кћи па плаче и пише неком писмо.
Коњи се згрануше па све упропнице скачу, а женскадија цичи и подвикује од силна беса »Ију-ју-ју-ју!« Било је и превртања и испадања из кола.
Африка
“ Једна од њих цичи у одушевљењу другој: „мадаме, мадаме, мој муж је мажискил а ја сам пароксизам; а не, мадаме, ви, напротив, нисте
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!«, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, не лупај фине чаше; то је презент од кума!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сад из петни наже жила... Ал' заман се, јој, отима, Слабачка је сва та сила, Јер он стиште кâ кљештима. Она цичи, — јао, Боже, Ни маћи се баш не може! 132.
Шкрипи зуби Ћоровићу Муја, Цичи, брате, кано љута гуја: „Јала, Турци, срамота вас било, Та де ли је, де соколу крило?
Раман, све главе полећу, Ал' му с пута Срби се не крећу: Де ко пане, тамо други стане, Па не даду паши да упане. Цичи Раман као змија љута, Боцну ђога, да начини пута; Врисну ђого, висине се маши, Ал' на јаде то бијаше паши.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: А кад она окупи лонцима и шерпењама? КУМ: То би, али не зна зашто; него само цичи од љутине; јер је за злу жену највећа мука, кад нико неће да пристане с њоме у свађу.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) СРЕТА: Шта, на мене руку? Чекај, курјачко семе. (Шчепа је, па је веже.) Дед, сад? СУЛТАНА (цичи, отимајући се): Што не могу угурсуза да уморим? СРЕТА: Угурсуза? Јесам ли ја твој муж или угурсуз, а? (Туче је.
Срам те било, ождркељала си се као крмача, па си дошла пре зоре да узнемирујеш људе. СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али зашто они наши леже мирно... мртви, мртви. Ох... рину разорна у гомилу... Ала падају... Они беже, а митраљез цичи, као да вришти, и од њега се склањају, па се непријатељски војници збијају у кукурузиште, да се заклоне од наших
сјаше с коња, прикрије се иза врзине и, када је вепар био према њему, искочи, једном руком га шчепа за њушку да не цичи, а другом му забије каму у врат. Други прихвате одмах вепра и баце га на предњак... Све се свршило за десет секунди.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ја мислим да нема ниједног међу нама кога су великаши чешће јахали но њега. — Шта ти говориш, — цичи један из друге групе — кад тебе није ни практикант никад узјахао!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Умиљава се кô мачка. Ушкиљио очима као лисица на кокош. Хукће као јејина. Цепти као риба на просуљи. Цичи као змија у процепу. Црн као гавран. Шарен као детлић. Шепури се као ћуран. Шири се као паун. Шиче као гусак.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
141. Цар вечера, буздован му игра. 142. Царевић воду пије, копље му се врти. 143. Цигулин цичи у лугу, да није цигулина у лугу, сви би људи за ругу (били). 144. Црвен јарац по кошари скаче. 145.
Они код куће опазе издалека рибу, ђе дијете у зубима носи, и ђе риба вриском трчи, а дијете пишти и цичи, те сви у плач и у вриску, а пророчица их стане ћешити и говорити да се не боје, јере је то сјен ђетета, и изтрчи на
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и нервозно, неправилним, изломљеним ритмом звоно туче по оџацима; он мора да слуша газду и власт, војска иде, иде! цичи у звонари, лелече над селом, стреса иње са брестова, разбија свитање у парампарчад чаша, литрењака, стакла кафанског,
и ногавице, умочи нож у ћуп вина, раскорачи се, „јуници може да му прође испод ћуприје“, положи нож на тоцило и он цичи у венцу варница. А добар је кад њим може да брије цеваницу или долактицу. Док он ради, остали ћуте и пију вино.
Показаћу ја вама ко је Аћим Катић!“ Андра је слушао како цичи помрчина пригњечена уз таваницу и зидове од грубог, нетесаног камена и гледао тешко и све мрклије њихање над собом.
срце противнику, слуша страх, дамаре и дрхтаје у коленима, очекујући кад ће да устукне за уздах само, док кост челично цичи. — Поништићу тестамент — мирно рече Аћим, Ђорђе га не чује од страха, а мислима му као правдање потекоше одласци.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Пошао је на пут у Влашку: пред њим су били зима и дуго путовање, можда по вејавицама, можда по цичи, али није марио. Преселеније са овога света ионако се ближило.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Једна од њих цичи у одушевљењу другој: „мадаме, мадаме, мој муж је мажискил а ја сам пароксизам; а не, мадаме, ви, напротив, нисте
Ћипико, Иво - Пауци
Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија. Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла. Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Брвеника у Иногошту, због преваре неког месног оружара, којем је ћерку лечио од жутице на гај начин што ју је по цичи зими терао да трчи нага око куће, после чега је јадна девојка умрла од назеба.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ната је осетила да је и тај орах имање, и бранила га као лавица. Заборави на углед и ранг, свађа се са дечацима, цичи, у папучама излети из куће, баца за децом што дохвати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Цичи Арап као змија љута: „Не шалим се, већ од збиље бијем“. Али Марко поче беседити: „А ја мислим да се шалиш, тужан!
С добрим сам те дором раставио; већ предај се, Сенковићу Иво! Робом икад, а гробом никада“. Цичи Иван кâ и змија љута: „О Турчине, аго од Рибника, жив се теби ја предати нећу!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Лежим ја ноћас на штали, кад ли ме иза сна прену лавеж. Лаје наш Зељов, лаје, па одједном престаде и поче да цичи и да се око неког умиљава. — Аха, то је неко кога наш Зељов позна! — досјетих се ја.