Ћипико, Иво - Пауци
— Испраћу их... И пође до на крај, пригне се и урони их у море... Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. — Сад ме мање сврби... Стојте добро! — и хтједе да крене.