Употреба речи цију у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Кад га види од јаме окренута, промоли се: „Јошт малчицо ближе, да га боље видим...” Паф! мачак с шапом. „Ци, ци, цију!” — „Ха, цију!“, вели му мати. — „Нећеш да слушаш, сврбе те леђа, нашао си ко ће те чешати“.

” Паф! мачак с шапом. „Ци, ци, цију!” — „Ха, цију!“, вели му мати. — „Нећеш да слушаш, сврбе те леђа, нашао си ко ће те чешати“.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Људи се чуде, зевајући и протежући се. — За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини... Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«.

— За то мени синоћ пева лево уво — вели Мирко дућанџија — окупило једнако: цију... цију... цини... Видим ја да ће бити нешто, па велим мојој Круни: »Море чућемо неки глас«.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности