Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
на срцу Камен ко кућа Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе Да бар прст подигну Да бар језиком цокну да бар ушима мрдну Или да бар трепну Ниједан да се под каменом макне И један и други се поломе И уморе и од умора
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Па још и та брука, и десетар и митраљезац, оба скојевци. — Опалац, рођаче, зато се они тако и туку тамо на цести! — цокну језиком оно говорљиво спадало.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Мачак узе шеширчину у руке, зналачки је загледа, цокну дватри пута језиком као што то чине одрасли мајстори кад процјењују неку крнтију, а онда замишљено рече: — Хм, хм, хм!