Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
СЛОВО О СВЕТЛОСТИ Са цокулама око врата, бос, разоружан, раскопчан, слободан, кроз ослобођена и спаљена поља, кроз миниране њиве, пуне блата,
ГОСТ ИЗ ОБЛАКА Скочањеним рукама пригрћући ћебе око промрзлих рамена, с ногама у мојим цокулама, неки се бог крај наше пећи рпеје.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Агагијанијаном, у новом мундиру, који је Аустрија, те године, Славонцима, делила, закопчан до грла, ударајући о даске, цокулама. Понављао је: нека господин апотекар оде до командира. Капија се само командиру отвара.
Они, који су се били напили, са неким подофициром, па заспали, пробудили су се у касарнама, у цокулама, и отишли брзо, на границу, у граничаре, у стражаре завејане, са кровом од сламе, али болесни нису пуштани ни тамо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Претоварени и заморени напорним маршем, војници су се једва кретали, вукући огромне количине блата на цокулама. Стражари су дремљиво блудели у ноћ, а војска спавала. Било је осам часова.
— Овај... знаш, бој се бије, како да ти кажем... „срцетом“, а не поткованим цокулама. Не дам ја Танасија за десет њихових. — Зар је тако добар? — Кој... хм! Знам га још из турског рата.
Понеки су се ипак искрадали, и после се хвалили новим цокулама. То им је било као неко предовољство, те им се у оваквим тренуцима много штошта гледало кроз прсте...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
најсвечанијег тренутка службе, при изношењу плаштанице, у цркву би упадао наредник, са два војника, под клобуком, у цокулама, да смени стражу. Ударили би о патос ђоновима. Ствар је била глупава, али се Темишварцима чинила торжествена.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
А на ногама букагије. Из пространога казамата Са авлијама и кулама Не чујем више глас аргата Ни кораке у цокулама. И мисао се већ отима О томе да су сви нестали И живе другим животима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Са искривљеним штиклама на цокулама и са торбом на леђима испод шињела, издржао је мали Пацко све тешке напоре незаборављених албанских маршева и убројао
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
другу из посљедњих клупа што нам је испод руке дотурао математичку задаћу, и доброћудном Главоњи, који гази у големим цокулама и прекројеном одијелу од дебела морнарског сукна. Мила болест, племенита болест. Савезничка болест.
Краков, Станислав - КРИЛА
Тада су ови, пробадани звуцима и погледима, прсили своје теретом увијене груди, и бесно ударали по камењу поткованим цокулама. Први су били високи И снажни. Једноликост је стварала опсену да су и други такви.