Употреба речи цокћу у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Виде се огромни кратери, од којих полазе зрачне пукотине. Ређају се на дурбину и војници и цокћу језиком чудећи се величанственоме призору, док им Станимир, предњи возар, не објасни: — Ја, славу му, каки је.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Није био од оних ништарија које човека мере од главе до пете и при том цокћу језиком од чуђења да таква наказа уопште негде постоји.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности