Јакшић, Ђура - ПРОЗА
му беше као у оних колачића што се на вашарима продају, а представљају срце човечје; само не беше шарен, него чисто црвен, као да је у крв умочен... Он ми га дркћућом руком додаде: „Узми, напој се, Грлице!
Човек беше обична изгледа, сувоњав, средњих година; на њему сукнено гуњче, чакшире и црвен појас, а за појасом једно пиштољче... То је обична ношња тамошњих сеоских трговчића.
Кад смо у планину ушли, већ се смркавало, али се према ведрини вечера лепо видео црвен пут што, као танка змија, пресецаше мрачну Честобродицу, пружајући се час горе у висину, а после опет у поноре.
звонило, и сад се тек, с оне стране манастира, у загаситом зеленилу, указа Стана у своме белом зубуну, за косом црвен цветак, а око врата онај грчки дукат сјаји се према сунцу; а поред ње иђаше њена гадна мати, час по час застајкујући,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Само што је претурио ногу преко ноге, руке пружио поред себе, надувен као мешина, сав црвен, чини ти се сама је крв, једно око склопио, а друго му отворено.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Вјерујем ја теби. — Али не помаже... — И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе. Је л̓? — Јест — рече Иван. — Много ме мрзе? — Много.
И онда ћу те опет у пламен бацити!... Дим биваше све гушћи. Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. Станко оступи неколико корака и стаде на праг...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Држи икону и дигао је више главе. Нама жива срца попуцаше. Престравили се, па заборавили и да гасимо. А он стоји. Црвен га пламен обасјао, бијела брада прекрила сва прса, дигао икону више главе, и кроз онај тутањ и праску, чусмо његов
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! А био је заиста и награђен, јер поп Спира је имао црвен, а поп Ћира само плав, обичан појас. А то је била формална »јабука раздора« између попова, а још више између попадија.
Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: »Црвен појас! Ух, сав ми је црвен кад га видим; па и онај ко га спомене. Ко ти још неће добити црвен појас!
Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: »Црвен појас! Ух, сав ми је црвен кад га видим; па и онај ко га спомене. Ко ти још неће добити црвен појас!
Ух, сав ми је црвен кад га видим; па и онај ко га спомене. Ко ти још неће добити црвен појас!« А ако је веровати поп-Ћириници, и јесте га мало чудновато добио.
него певао пред Његовом Екселенцијом неке песме, оне, знате, »на фронцле« песме, а Екселенцији се допале, па му послао црвен појас кад се вратио у резиденцију.
— говорила би госпођа Ћириница кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја. Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп Ћириница.
— Та да, да, што кажете, и двадесет! А да шта ви мислите!? Нисте га још видили, а да видите какав му је црвен нос! Дакле, молим... — А благодарим! — Али коштајте! Аја, не трпим устручавања!
ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о, — а он још похваљен и црвен појас добио! Има тај више среће нег’ памети, — то ја само знам! — Долијаће!
га каштигују, он доби за попа; а кад је задоцнио оно на јутрење, а он, опет, уместо да оде на епитимију, — а он доби црвен појас! Е, па ’ајд’ се вуци клипка с њим! И ти ме сад питаш: шта чекам! — Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чика-Гавра је и онако био румен у образу, а сад, после ручка, био је сасвим црвен, а очи му се светле. Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чича-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу.
младожења — тиквени долњак, лежи у среди; над главом његовом је црвена дама — фрајла Варвара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака црвена десетка; то значи: младожења долази у кућу да види фрајлу, а новаца или доноси или
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Као муња, неки црно-црвен, гарав и крвав вијор помрачи му свест и док је рањена нога сва дрхтала у крви он се лудачки заплака тресући се оним
Обала завриска као у лудилу. и док је Дрим хучао између кланаца и узвици се гушили у оној лудачкој хуци, он, сав црвен, задуван и мокар, излазећи на обалу, одбаци ону још живу масу на песак, па ишчезе...
Африка
део има, усред овог зеленила, час жуто, златног, час дубоког до плавила, велики комплекс провидно љубичаст, зарђало црвен и сепија, док су далеке обале све плавље и блеђе, голубије, утапајући се у испарења хоризонта.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсули се попео до Енгелсхофена, сав црвен, у боји која се мењала од црвенила рака до модрине ћурана. Енгелсхофен га је дочекао седећи и није устајао.
Леп као Циганче. Ђурђе је био узео став „мирно“ пред тим Венецијаном, црвен као рак, притегнув сабљу уз бут. Својим белим зубима, као низом бисера, он се церио, не би ли се умилио том страшном
у лице, још само са грофом Палавичинијем, који је, тог дана, вршио, крај њега, дужност ордонанса и који је био сав црвен у лицу, од стида.
Изгледало је као да те људе не може да сневесели ништа. У једном углу касарне, завијен у свој црвен гуњ, седео је на камену дворишта младић, косе смеђе као слама, свирајући уз дипле, које је чувао у недрима.
А кад би имала шешир, црвен, на глави, њено лице би имало неку светлост на себи, као што је светлост румена, испод кестена, кад опадне цвет.
Она је то опростила и није рекла, ништа, Божичу. Божич би био ћерци леђа поломио. Исакович је сав црвен у лицу слушао ту бучу материну. Божичка га је, међутим, за све време тог укора, гледала, милокрвно.
Не верујући ни сам својим очима, Исакович онда виде, у огледалу, како јој, све ближе, прилази, и како је црвен у лицу. Изненада, Божич га, кроз смех, гурну на госпожу. Пао јој је на груди.
Наређење је да их то питају. Павле му онда, сав црвен у лицу, добаци да су им у Аустрији, не само на веру, и национ, ударали, него су их и из војске, кад су ратови прошли,
Дотрчала је да му каже да јој се отац вратио. Чује ли он то? Или је оглувео? Исакович онда, сав црвен у лицу, од стида, поче да тртља, како он поштује њеног оца, и очево пријатељство.
Исаковичи од све те приче нису разумели ништа. На фигурама, циљ је био означен носевима, црвеним, као црвен кец. А пуцало се међу очи, означено црно, као црни кец. Сав врт је одјекивао и трештао од пиштоља.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
,,Ти баш ништа не знаш!” - говорила је и стављала ми руке на извесно место. Црвен и врео као пекарска пећ рекао сам јој да се вара.
Црвен и врео као пекарска пећ рекао сам јој да се вара. Није се варала, иако сам ја за пола сата престао да будем и црвен и врео, јер то чему ме је учила Галци имају у крви и Станика је у праву бар што се тога тиче.
Мој отац, очију избачених из дупљи и критично црвен, долазио ми је у сусрет. - И ти се ниси обесио? - било је све што ми је рекао кад смо се срели.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте долама, па онда црвен, златом ишаран појас.
Па јоште на „казателном” прсту, на десној руци, велики златан прстен, у средини велики црвен „карнијол”, а на њему изрезано сидро, „котва”, па с једне стране писмо С., с друге писмо К., значи „Софроније Кирић“.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сав шарен и надувен, дотле, под перјем, као ћуран, црвен у лицу и зелен у потиљку, Комесар је, вичући на гомилу својих официра, по собама, по степеницама и по дворишту,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Када се жена породи, она се одмах закити повише десног слепог ока праменом црвено обојене вуне. Затим узме вунени црвен конац, наниже на њега неколико ољуштених ченова белог лука, једну старинску сребрну пару, љуштуру белог пужа и
С десне стране одвоји јадан прамен косе и метне га у уста. Детету се веже око врата црвен кончић који оно носи до истека четрдесет дана, каже Милосављевић.
Баба Дона из Селачке, према запису Милићевића, овако је бајала детету које су напале вештице: „Узме у руку перушку и црвен конац, па додирујући болесникову главу, срце, руке и ноге, говори: ’устај! авај! Вештице, виле и ветрови!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Сада је у реду... — рече исправљајући се, црвен у лицу због крви која му је ударила у главу. — Сада је у реду! Хоћеш нешто да попијеш? — Нећу...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Удри, мрцињашу! Удри! Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“... Грјешни Лабуд бјеше сав црвен као рак и крупне капи зноја избише му по лицу.
гдје један од нас силази низ планину гологлав, а на њему је бијела кошуља до глежњака, бијела као снијег, а на леђима црвен крст, а за њим силан народ носи крсте и поје: „Господи помилуј!“ — Хм — учини Марко.
Милићевић, Вук - Беспуће
Горе се видио он, црвен, са испупченим трбухом, са шеширом који га поклапа, машући, показујући и упирући својим штапом на нешто, склањао се и
И подне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сишао к њима, сав црвен, задуван, узрујан и промукао, тужећи се на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим друкчији
и село од једне експлозије динамита, која долажаше с брда, њему се створише пред очима гомиле радника, Панек над њима, црвен и узнојен, гдје маше штапом, а ниже, у гају, он видје Ирену, са шеширом поред ње, са погледом упртим у даљину према
Играло се у новац. Инжињер, црвен и задовољан, натеже и искапљује, сваких пет минута, овелику чашу црног вина и опет је сам налијева.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја од чете бејах понајпрви, А вас црвен од турачке крви, Кад гле на ме једне јуначине Као какве мутне облачине: „Стани“, викну, „стани, копилане, Грдне си
о верни, мили ти мој маче, Још млога турска жена плаче, За милу, можда, какву главу У злачну што ти свали траву. Црвен си тада био горе Нег' неба оно рујно море. Ти моје верно гвожђе драго, Големо моје увек благо!
Ја од чете беја понајпрви, А вас црвен од злотворске крви, Кад ал' ето једне јуначине, Као каке мутне облачине. „Стани, стани, ти момче зелено!
ту му коњиц рже... Он из мисли претешких се трже, Па погледа низ то равно поље, Протре очи, а да види боље: Црвен тамо, кâ да небо гори. „Шта је ово? Зар већ зора зори?“... Тако Миле мисли у себека. Уједанпут...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
десити да неке године дјед рекне за ту исту башту да се црвени, и онда за ту годину тако и важи: сљез мора остати црвен.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
обуко ново одело, (ма да га је попа грдио па хтео и да бије за то) закитио се цвећем, чак и перуником, па сав црвен, ознојен од силна рада, трчи, смеје се и пева колико га глас држи. У суботу, увече, целу ноћ се је пило и веселило.
Пређох и ја тај пут, који беше сав црвен од грожђа, раскаљан и посут зрнима и петељкама. Дођох до чесме. Брзо сиђох у долину и не гледећи на ону ледину испод
Тада ће из пекарнице испасти газда Јован с парчетом печене главе: шешир набио на очи, цигару држи у устима и, испршен, црвен, натучен снагом и онако мален, иде брзо, ситно.
Он нешто једе, нешто не. Крупан, кошчат, црвен, а лице му јако чворновато, пуно убода, али здраво и чврсто као камен. Нуде га једнако. — Нека, нека... — одбија он.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Жар-кокоти, пурпур-кресте, пусте пламен уз невесте. У грозд румен куће збије зрно родне розаклије. Црвен мрачак из Црмнице пукне наром с пушкарнице. Престижем ли црну прељу? Је ли виђу што и вељу?
Сентандреја - Васа Решпект. Давно беше - плусквамперфект. ПРВА ГРОБНА ПЕСМА Вечан кут. Време зри. Црвен, жут мрамор бди.
Крстећи се рузмарином, пред просјалим руменилом, тек трагове скријем крином и узмахнем црвен-крилом: уз крилате крајолике лети Месец у каруци у бојама журе слике и размичу међе звуци.
биљни јасне се са дуда: Четинар ја сам, листопадан, срмен, из липе бројим јасикова чуда по дану тек сам усред ноћи црвен; у глогу гајим дрхтавицу тисе: пламичак смисла да не загуби се.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кога ли свјетло Мачково мами и ко би ноћни ухода био? На њему ћурак, ни нов ни стари, па тамно црвен и сав се жари, тиња у снијегу и чудно сијева као да ватра догоријева.
“ То рече неко, а свјетло сину, без трага некуд побјеже мрак, Црвен се Врабац над њима вину, вјечите среће весели знак.
Мачак и Жућа уз деду сели, печеног петла заједно јели . . . Над Јапром тако, ко црвен облак, вечито срећа прши, невоља свака буде и прође, све се на добро сврши.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Прилазимо заједно старцу који љубазно устаје да нас поздрави. Он је врло црвен, преплануо, изборан и угојен, што одговара вину, ветровима, годинама и јелу с којима је у пријатељству.
Њен муж, крчмар, био је човек мали, мршав, црвен и узбудљив. Он је у свом оделу изгледао као у опреми за гњурање; чакшире су му долазиле до испод мишица.
Ћутали смо један тренутак. — Да, то је он; чудо, како ми је изгледао много дебљи, толико је снажан И црвен. Младић му одмах викну, смејући се: — Тата, оди да видиш једног господина који те се сећа.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Или су коначно и бескрај равноправни потпуно, и без значења. Вечера тајна На столу хлеб и мамац један тамно црвен отпи ову чашу док се о крвништву прича Хлеб је упреден у конац што пролази кроз тела Бићеш прошивен
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Иде кô марва и не гледа где гази — говорио је сав црвен у лицу, па се опет обрати војнику: — Јеси ли разумео? Онда ми прича како је одређен да са војницима донесе сламу за
— Као да се присети: — То је била твоја дужност, наредниче, да приметиш... — Разумем! — говорио је сав црвен наредник и страшно погледао Тасу, који ситно затрепта очима. Радило се целога дана.
— Рана на рану, и ето ти лек... док се размрдаш, све ће проћи. У фронт! Вршио је смотру прво наредник. Омален, а црвен, са развученим уснама као ранфле, па како их љутито скупи јави се читав палисад од бора, изнад којих штрче
А поднаредник Живојин, као за инат, командује да се људи пожуре и Крста возар, сав црвен у лицу, бије коња ногом у трбух и кроз стиснуте зубе псује: „Ах, кинезо, и ко те створи!
Над другим је плакао рођени брат... Трећем је текао црвен млаз крви из ока, а четврти је био без главе... Кажу да су погинули од наших топова.
А изнад десне обрве видела се мала рупа, око које је био црвен венац од крви. Скидосмо шајкаче. — Друже... Бог да ти душу прости — проговори тихо капетан Данило.
Јеси ли разумео? — Разумем! — наредник тресну налево-круг, и сав црвен излете из канцеларије. „Баш сад пред унапређење да ми се то деси!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко беше сав црвен, збуњен, отираше лице марамом и спремаше се да изиђе, али кад виде колико новаца Љубица узе, и он се зачуди: — Охо ...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Овде брзо пада ноћ. Тад, изненада: месец. Црвен, и огроман, као велики балон, надуван, котрља се по обронку брда. Дошао је тако чудан и тако изненада на небо.
“ А Ђурица га онда пита: „А је ли његов министар био на Солунском фронту?“ Ја стојим сав црвен у лицу. Видановић ме онда поставља за привременог, предметног, наставника, у Крагујевцу, али ми одобрава одсуство, у
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
и поред нас пролазе свакодневно толике индивидуе које су много горе него да су с Месеца пале), а већ њихов стереотипни црвен кончић што се, не знам, провлачи кроз дело, куда ли, бестрага, изишао ми на врх главе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Куда оде част мајсторска? У чаршију уђе злодух, Не шије се више кожух Нити се тка црвен ћилим, Са ружама оним милим!
Шврћа је рођен у земљи Колорадо У једну зору — била је јасна и плава. Месец је заронио у жито младо Црвен, као црвена застава. Одлично, Шврћо! Одлично, роде! Живот је пролеће са пчелом на цвету.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Све мирно. Тајац. Ћути поље равно Где некад паде за четама чета... — Из многе крви изникнуо давно, Црвен и плав, Косовом божур цвета... СИМОНИДА (Фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ИГУМАН СТЕФАН Ко ће, синко, божју вољу знати, ко ли божа прозрети чудеса? КНЕЗ РОГАН Ада што је овај мјесец црвен како да је из огња испретан? ИГУМАН СТЕФАН Ни то, синко, ја не могу знати.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган. Софки се учини као да је гола, јер тако поче, не знајући ни сама зашто, саму
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Кад инстинкт са свешћу стане да се бори, Кад се вани проспе месечина бêла, Црвен пламен мојих страсти увек гори На грешном олтару твог мирисног тела.
НА ПОЉИМА МИРНИМ ПРОХУЈАЛЕ БИТКЕ Руди хоризонат мистичан и црвен; Крила страшног мрака падају на рâван, На јаруге, врлет и на пут утрвен Куд победни поход прошао је славан.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); па и трагови старих избледелих и ишчилелих паганских веровања (Леп као вила, Празна (кућа) као вилина пећина, Црвен као вампир, Јак као вједогоња, Чупава као вештица, Тешко као мора, итд.).
бити статичка, као: бео као овца, млеко, сир, јаје, дан и снег; црн као катран, угаљ, зифт, ноћ гавран, ђаво (враг); црвен као жар, рак, вампир; плав као небо, море; модар као чивит; жут као восак, мед, смиље, дукат, ћилибар, лимун; зелен
Он се може провући и кроз најмању рупицу; зато не помаже од њега врата затварати као ни он вјештица. (Црвен као вампир).
СТИДАК Ова биљка има бијел цвијет, у сриједи мало црвен. Србљи приповиједају да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: јер већ нестаје стида међу
(Сузе) 26 — Град од три спрата: на првом су врата са тридесет и два бијела војника а међ њима црвен капетан; на другом су два прозора, на трећем два огледала, над којима се вије равно поље, а над пољем шумица?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
143. Цигулин цичи у лугу, да није цигулина у лугу, сви би људи за ругу (били). 144. Црвен јарац по кошари скаче. 145. Црвен трчи по путићу у црвену клобучићу: аса са! црвен ти сам ја. 146.
Цигулин цичи у лугу, да није цигулина у лугу, сви би људи за ругу (били). 144. Црвен јарац по кошари скаче. 145. Црвен трчи по путићу у црвену клобучићу: аса са! црвен ти сам ја. 146. Црна кера за собом бело црево вуче. 147.
144. Црвен јарац по кошари скаче. 145. Црвен трчи по путићу у црвену клобучићу: аса са! црвен ти сам ја. 146. Црна кера за собом бело црево вуче. 147. Црн бика све село свика. 148. Црно малено ваздан цара вара.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Мамим још нешто у мозгу са те слике: У дну је црвен кров, па облак, део плота — Час боје смрти, час боје живота. У ДОЗИВИМА Ту сте: топли дане, рибо у муљу, трско Која
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Честитам, о честитам! — узвикну студент као да је јако тронут. — Жено! — проговори трговац, сав црвен и после подужег и мучног уздржавања као страхујући да увреда која ће пасти не буде и сувише тешка.
Само неколико тренутака доцније чврсто је привезан за мишице; али он, нагнут унапред, гологлав, црвен као вампир и унакажен, трза из све снаге да се одреши и дречи на сав глас: — Живио престолонаследник а... а... а...
пусти, и прети да ће га лично убити у првој борби, а Ресимић се смешка докле га одвезују, намигује на војнике и сав црвен победнички одлази под свој шатор, узима преда се добош са оном страном што није пробушена, вади излизане карте из
Јер, ако ти лептири понова јурну у главу и кад поново настане вејавица свршио си, готов си.“ Он је био црвен као рак, он се није смео противити. Он мало поћута, замисли се, па процеди: „Онда ми бар донеси књига.
Стегнутих песница, сав црвен и рашчупан као нека велика тица, ја се освртох страшно претећи, али он, рђа, замаче завојицом смејући ми се колико га
При овом збуњивању ја сам приметио да се десни образ његов веома јако био заруменио, док му је његов леви иначе био црвен од рођења.
То да му је леви образ иначе био црвен од рођења, ја нисам имао раније прилике да кажем, и зато чиним то на овом месту.
Алекса Лепир, сав у голој води, сав, дакле, у оном уметничком зноју свога дотле гушенога талента, поче да натеже и, црвен као ватра, да се бори са оним упорним речима, запињући из све снаге да изговори свакоме познати стих: Пази, Вуче, сад
Према томе, Лепир (разјарен, црвен, набреклих вена) одговори ово: — Ћ... ћ... ћути, Јо... Јо... Јоцо, тудека, водека, садека, ..........
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Појурио сам да се скријем у моју собицу, црвен до ушију. Страховао сам да чак и служинчад није очула тупи, мукли звук његовог брончаног пада.
Додуше, слова на њему не разабирем, али знам: онај је био зелен, овај нови је црвен. Значи: претурила се она година. * Чини ми се велика благодат што је из свега тога скупа нестало вријеме.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
” И потмуо јаук богатих пандура Шиба ваздух страстан... а дан црвен тече. И пропада видик нараштаја штура У радостан одмор, у мирисно вече. Једна стара радост!
Ћипико, Иво - Приповетке
Па још ако дође брусач са колицима, онај што цио дан ради и пије, увијек црвен и мамуран, пратиће десним оком уре и уре коло у вртњи и оне искрице што се одбију свакога часа од оштрице испод бруса
Стара Стана, насмејана, чучи на земљи, гледа своје дете и слуша како одскоком звече старе плете на црвен—капи. А деца горе, зној их облива и пада на жедну, топлу земљу; препланули, сад ће да им образи распуцају...
Марко потражи очима цуру. Поглед им се сукоби; она загледа се у њ својти поплашенши тамним очима, с нахереном црвен—капом на глави.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Вук је дебео ~ Аранђел је мршав; Вук је врло висок ~ Аран је онизак; Вук је космат ~ Аранђел је напола ћосав; Вук је црвен у лицу ~ Аранђел је жут; Вук је непосредан, пуст и расипан ~ Аранђел је хладан, прорачунат, тврдица, и тако даље.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Откад ја на Анчицу мислим! А јесте ли видили како је лепа? Нос јој је као струк каранфила, образ црвен као кармажинска кожа, а коса црња него нашег мачка реп. ФЕМА: Ух, ух! Иди, док нисам све повратила.
Краков, Станислав - КРИЛА
Над Солуном се чуле прве експлозије. Чаше се испревртале. по столу. Кнегиња је цикнула престрашено. Шеф, сав црвен, шапутао је нешто пилотима. Она два Њепора кружила су да се спусте на земљу. Нису понели митраљезе.
Петровић, Растко - АФРИКА
део има, усред овог зеленила, час жуто, златног, час дубоког до плавила, велики комплекс провидно љубичаст, зарђало црвен и сепија, док су далеке обале све плавље и блеђе, голубије, утапајући се у испарења хоризонта.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
прими лепо моју понуду, Док није огањ цеви гараве На крову твоме свећу ужегô, Те ћеш кô танка змија пиштећи, Кроз црвен пламен главу носити! ЋЕРИМ (споља): Та шта га молиш, Колебане!... Кад звоно не можеш, разлупај клатно!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У сумрачку це лепо видело како непријатељска пушчана ватра као црвен појас опасује шанац са три стране. Кад се већ увелико ухвати ноћ, паљба се постепено поче утишавати.
Један Рус размахнуо руком колико игда може, па се тако енергично крсти, да му по челу, где удара са три прста, остаје црвен колут. Мој Црногорац Марко вели му: — Мотај, вала, Русо, мотај, ма ти ништа не помаже.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На његовом врату видела се велика рана... Глава му клону у страну. Крв је текла из његове ране и црвен поточић цурио низ камење. Прасак се разлеже свуда наоколо.
А неки беличасти облачак ми пред очима. Затим постаде црвен... спушта се све више, већ је над мојом главом, и таман застор покри ми очи. Влајко уздахну и заћута...
Кад смо се одмакли, пита Пера „Ђеврек“ Брану „Махера“: — Је ли богати, зашто је твом командиру црвен нос? — Размишља много ноћу... — Мило ми је, мило. Увече смо дошли сви у заказано време.
Разористе ми кућу, упропастисте ми све, обрукасте пред целим светом, и сад сам, наравно, пијан и луд! — У лицу је био црвен од љутине. Ми смо били у недоумици и готови да се враТимо.
Војници се збише један уз другог и наслонише леђима на врата. — Шта хоћеш ти од нас? — запита Радослав већ црвен у лицу. Ветеринар се врати и, руку забачених позади, стаде пред Бору. Његове уснице биле су стиснуте.
Војници сада и без наређења управише пушке на одело. — Добро! — Радослав је гледао мутним очима, сав црвен у лицу и знојав. — Ш’а ’оћеш?... Душу? — Јок!... Ништа... ништа ти нећу, не-него да јашеш ово „коњче“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
злачног брега; Одежд' б'јела распуштена немарно по т'јелу, Горе каже врат и груди, доле — голен б'јелу; Појас јој се црвен види, раздрежен низ страну, Низ врат власи, влажни јоште, возвјештују прану; С једне стране лежи жезал обмотан у
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Из раздробљених, испреметаних, облачних комада, као из рапавих, планинских пећина, избија отворена, свијетла црвен попут распаљене ватре усред црне, бурне, јесенске ноћи.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1912) ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ Како опојно мирише липа И тихе ноћне сени мру, Док црвен бакар зраке сипа И тешко дише влат у сну. Дубоко, немо жеље мру.
(1913) СТРАХ Ви, што Визант тресли сте пун силе, Копљем дворско пробијали кубе, Чијих коња копите су риле Црвен мрамор и бронзане стубе, Што јесење кад вас засу иње Тражили сте манастирска бдења?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Усне му задрхташе, грло му само приону и, кад сачека да се он сав црвен, окупан сузама смири, прибере, рече му: — Немој. Срамота је толики па да плачеш.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
По једној, б. је био најпре беле боје, али је на Косову од крви српских јунака добио црвену боју, и после се као црвен цвет свуда раширио (Софрић, 15). У околини Ћустендила налази се црква Спасовица, око које има много божура: за тај б.
и рекао: »Да будеш као овај цвет црвен и јак« (Софрић, 16). »Кому свет мрца пред очима, да пије семе божурово пређе сунчева истока и да га носи код себе и у
Кад се сеје пшеница, орач намиче на прст десне руке црвен конац (СЕЗ, 32, 7). Исто тако, за време сејања треба држати иглу у устима, »па тице неће долазити, јер ће видети саме
Стидак, срамак (Сава Петр.). Стидак има бео цвет и у средини мало црвен: Срби приповедају да је оно црвено од пре веће било, па онда свакога дана бива мање, јер нестаје стида међу људима
употребљава се при бајању против жутице: увече се жут конац (који представља болест) завеже болеснику око врата, а црвен конац (који представља здравље) завеже се за шипурак, па се сутрадан жут скине са болесника и завеже за шипурак а
конац (који представља здравље) завеже се за шипурак, па се сутрадан жут скине са болесника и завеже за шипурак а црвен се завеже болеснику око прста, и том приликом се шипурку каже: »Ја теби жут конац, а ти мени црвен конац« (СЕЗ, 58,
завеже за шипурак а црвен се завеже болеснику око прста, и том приликом се шипурку каже: »Ја теби жут конац, а ти мени црвен конац« (СЕЗ, 58, 1948, 358). У околини Лесковца лек се тражи у шипу д. р.
»Кад се први пут иде на копање, на мотике код ушију завежу црвен вунен конац« и носе их »у рукама, а не на раменима« (СЕЗ, 70, 543).
Више него при окопавању врача се о жетви и вршидби. Између осталог, жетеоци на леву руку везују црвен вунени конац, првим струковима се ките (да их не боле леђа), не трљају руке док жању (»да се клас не отрише«),
Ћипико, Иво - Пауци
Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га. Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ујутру се Дадара враћао у Кулу сав црвен од дудина и, богме, ономе ко није био упућен куда је то челник тумарао по ноћи, изгледало је да се враћа из тешког
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Познато је коју скалу боја прелази камен при његовом хлађењу кад је усијан до беле жари: он постане жут, наранџаст, црвен као трешња, а напослетку, тамно румен. Све су се те боје појавиле при скрутњавању Земљине коре.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
на гробљу, вијао бик, онај крупни наш Швајцарац, можда сте га кад видели, бео као сир с једне стране, а риђ, скоро црвен, с друге. Таква му је ћуд, никад не знаш која му важи. Две кравице је већ ранио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А? — развика се Лука. — Чекај, чекај, сада ћеш ти видети твој закон и твога бога — говорио је Лука сав црвен у лицу. Трговац махну главом, и журно пође излазу. — Ордонанс, задржи га! — Назад! — испрси се на вратима Груја.
Најзад савлада себе и пригушеним гласом обрати се трговцу: — Измери ми два килограма шећера! Сав црвен, гледајући подмукло, трговац приђе теразијама и одмери два килограма.
Лекари су забадали доста дубоко иглу у леву мишицу. Реакција се одмах осећала. На месту убода јављао се црвен круг. Болови су постајали све јачи. Рука људи бивала је сва дрвена и као да је парализована, нису се могли њом служити.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У шевара три су листа: један црвен, један плав, Један од злата. Шевар се на све стране поклања, Један лист вели: пољуби; други вели: загризи; Трећи
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како је која на земљу пала претварала се у крупан и црвен маков цвет. Убрзо се читаво поље око младићеве куће црвенело као да га је захватио неки изненадни пожар.
Прсти му, дуги И нежни, лице као у сребру исковано, смеђа коса пада по кадифеном оделу, а за шеширом црвен цвет. У крчму улази, осмехује се.
Ко зна колико је спавао, шта сањао! Када се пробудио, иза планинских врхунаца растао је Месец, велик и црвен као да излази из зажарене рударске пећи. »Он, сигурно, зна где живе МуДри старци!« — помисли младић.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
и блиједим, А мајчино благо послује и ради, У широку софу жути шебој сади, До шебоја ђурђиц и каранфил мио, Уз црвен каранфил феслиђен се свио, Па кад вјетар духне кроз мурвине гране, Мариним цвијећем миришу све стране.
Каква ли је на њој таласија ткâна, Што јој њедра крије са два ђула рâна! Какав ли је онај над повијом враном Црвен фесић нусти са бисерли-граном!
Како топло шуми њен краљевски вео Пун свитаљка јасних, чезнућа и сетâ, И запиње лако за гране дрветâ И мак црвен што се по стазама сплео. Како ли ме грли и целује мило!
А ти у љуљајци па се њишеш ти'о, Кô на међи један мак црвен и мио. Ја крај плота стојим, гледам у вас двоје; Једнаке сте као капље на цвијету!
У твоје расуте косе, уз један мирисни дах, Вечерњи пурпур је падô Ко црвен и сјајан прах. уз пратњу лептира сњежни' И тихи шум са грана, Ти, драга, ишла си мени Кô срећа помрлих дана...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
између Љешнице и Лознице цигли — једини Црвене ст’јене — налазе се близу Задра црвеника вино — црвено вино црљен — црвен Црни Ђорђе (Карађорђе) — Ђорђе Петровић (1752— 1817), вођа првог устанка у Србији, убијен по заповести кнеза Милоша
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Охо, ево га! Ево још двојица! Иха, брзо хватај, у њедра трпај! Наш бјегунац, задихан и црвен, већ је био на ивици Прокина гаја.
Тек тада, задуван и црвен, Стриц спази свој сламни шешир и повика: — Шта је ово? Неко ми изгризао шешир. Заиста, пола обода Стричева шешира
је овај пред читавим четвртим разредом гласно рецитовао своју најновију „пјесмицу“: „Наш учитељ баш је слика, нос му црвен ко паприка!“ — Сад ће се теби црвенити нешто друго!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Просим те, поником не почини опет доле преклонито ка венуто сушено цвеће с крвоточењем од себе! Пре си точила црвен грех, а данас изнова си пак процветала и повратила си се ка увенут цвет угледно, јер дотакла си се исподмукла Христова
Ако не мож' бити златан, буди црвен, буди румен, или бео — прихватам те... Ни саме звезде све једнако не сјају, неголи друго је сјање и тафра Сунцу, а