Употреба речи црвене у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Синови народа! Синови слободе!... Вашу браћу потискоше душмани народа нашега: обале Бегеја, Мориша и Тисе црвене се од крви њихове! Книћанин је побеђен, Микло је погинуо!... Ах, страсна је недеља, изгибе цвет народа нашега!...

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Сви су вашљиви, прале, регрути, врве ваши по живом лешу, изнад црвене липе што жути анђели се бишту и чешу! Браниоци и нападачи, Тужиоци, жртве и кривци, свети ратници и колачи:

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Док Црнога Ђорђа чета мога оца буљубашу, Николицу из Црвене Јабуке, убије на месту и више ране момака. Мој отац, угледавши свога врснога буљубашу Николицу мртва покрај себе,

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”. На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...

И Маринко и Крушка ћутаху... Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... Заврзан осети нешто тешко на души. Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Он, тј. мој отац, носио се, разуме се, турски. Чисто га гледам како се облачи: џемадан од црвене кадифе с неколико катова златна гајтана; поврх њега ћурче од зелене чохе.

А наша мати седи с нама у другој соби; очи јој црвене, лице бледо, руке сухе, и час пô понавља: „Боже, ти нама буди пријатељ!” И тако се он сасвим отпади од куће.

Онако исто гледа испод очију, чешља косу из потиљка на чело, носи кратке панталоне и огромне ципеле и црвене велике махраме у које се усекњује и које му из џепа вире. Има бритву од које је једна страна само за жуљеве.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Сад се ваљда застидио па отишао у други крај баште, а уши му се — мисли Јула — све црвене к’о цвекла из комбоста од силног стида. Сирома’ младић! Можда и плаче сад од једа и срамоте! Ал’ баш да видим!

већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади, и гђа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито. Чим је то видела гђа Сида слутила је да је добро.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Сви уђу. Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари. Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па дугачке фиранге, па сат што свира! — Је л’ ово штафирунг фрајла-Паулине, госпођо Макро?

помишљенка, младожења — тиквени долњак, лежи у среди; над главом његовом је црвена дама — фрајла Варвара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака црвена десетка; то значи: младожења долази у кућу да види фрајлу, а новаца или

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Драгиша Васић ЦРВЕНЕ МАГЛЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске

Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Драгиша Васић ЦРВЕНЕ МАГЛЕ Садржај И. 2 ИИ. 14 ІІІ. 20 ИВ. 34 В. 47 ВИ. 52 ВИИ. 58 ВИИИ. 62 ИX. 70 Х. 76 ЦРВЕНЕ МАГЛЕ И.

2 ИИ. 14 ІІІ. 20 ИВ. 34 В. 47 ВИ. 52 ВИИ. 58 ВИИИ. 62 ИX. 70 Х. 76 ЦРВЕНЕ МАГЛЕ И. А у четвртак јула двадесет трећег ултиматум лудачки груну у престоницу, те сав онај живот у њој узрујан,

Агонија. А отуд преко оштрих стена јуре, хуче и запљускују пенушави таласи оне нове вере. Вуку се отуд неке црвене, крваве магле веле да у њима има пуно нове и дивне вере и обећања.

И колеба се, костреши и двоуми: хтела би она један свој, специфични, расни преображај; то би она хтела. „Уђите у оне црвене магле, другови, што сте после нас издржали све сломове од којих су нам се кости превртале, уђите ви, али без оних који

Варница!?... Милион, милијарда, трилион, пуне ми вене и очи и мозак и крв, све саме црвене варнице, варнице, варнице! Црвене варнице здраво! Хај, здраво црвене варнице!

Варница!?... Милион, милијарда, трилион, пуне ми вене и очи и мозак и крв, све саме црвене варнице, варнице, варнице! Црвене варнице здраво! Хај, здраво црвене варнице!

Црвене варнице здраво! Хај, здраво црвене варнице!“ И наједанпут, онако го, разбарушен, и ужасан Јуришић, коме кроз главу муњевито сину онај вртоглави позив

“ И наједанпут, онако го, разбарушен, и ужасан Јуришић, коме кроз главу муњевито сину онај вртоглави позив црвене плакате на новој грађевини, откључа врата и појури на улицу.

Африка

Црнци увијени у пространа плава платна, у црвене ђердане, дугих танких руку, веслају. Прилази Вуије да ми покаже шта да гледам.

Њина врло широка пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено и скоро провидно. Лет им је најмање од по сто метара.

Топли пријатни мирис црвених цветова покрива овај заспали град широких улица, црвене утабане земље и дрвених кровињара, Бенгалои као играчке, час су мајушни а час огромни, када су у њима седишта банки

Појављује се варош Фритаун, зидана у увалама и заливима испод шумовитих планина, из оне исте црвене земље, местимично крваве, местимично тамне и зарђале, од које су и њене широке засађене улице, и све овдашње Тло

степенице, којима се силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе између шумовитих брегова.

крају једну дрвену кућицу, око које расте пет стабала: чоколада, банана, хлеб дрво, кокос и једно које носи дивне црвене цветове. Између стабала је шећерна трска. „И ви се чудите, кажу ми, што су црнци тако весели.

Најпре најнежније боје, зарђало црвене, љубичасте, сепија, и сви тонови зеленог, стапале су се иза неколико невидљивих ваздушних велова плавила.

Уче ме да разликујем кафу од кафе, по њеним руменим плодовима увијеним у меке црвене опне. Крупна кафа из Сикасоа и ситнија из Конакрија доносе по два плода годишње.

Колибри, птице бљештаво зелене и црвене, ситне као инсекти, лете са цвета на цвет. После овако позног ручка треба продужити даљи пут пирогом низ брзак.

у кампман и тамо увиђам да су то обични крилати мрави; они што поједу и изгризу све изузев дрвета и гвожђа, што зидају црвене мравињаке чврсте као од цемента, високе и по четири и по до пет метара, декоративне као готске катедрале; они што су

По њој су гдегде, где је извор, велико тропско жбуње, огромна безлисна дрвета која цветају, палме које носе џиновске црвене гроздова, чије је свако зрно велико као хлеб, и риђе, и рујеве, и плаве круне дрвета.

Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена. Са таквим људима стигао сам у престоницу расе Бауља.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Кад му се нареди, војник ће по глави, и рођеног оца, али та заповест је жалосна. Ако ти Расцијани воле да носе своје црвене гуњеве, па шта онда? Он би им то дозволио, и на парадама. А ако ће да сахрањују своје мртве и голе, шта то смета?

Све што је могао да чује, и види, биле су његове мисли, али су оне пролетале брзо као ласте, а чиниле су се зелене, црвене, а прскале су кроз његову главу, као варнице. Седећи у црвеним, утегнутим чакширама и белој кошуљи, до паса, дрхтао је.

Чинило му се да види њихове ноздре, дугуљасте, унутра црвене, њихов дугачак врат и мршаве чељусти. Њихов врат, што иде увис, из гребена.

А имао је – кад је имао – неки офуцани, стари, трикорн на глави. Нису биле црвене више ни његове утегнуте, хусарске, чакшире. А ни одеране чизме нису више биле жуте.

Виват за грофа Валиса! Виват! Аустрија је те године била успела да им скине црвене гуњеве, које су били пронели, победоносно, кроз целу Европу, успела је и да им обуче тесне, венгерске, чакшире, и

Зидови и подруми држали су се још на стубовима, од црвене цигље, било је неколико дворана, великих, као цркве. Одаје су биле патосане даскама, али је из њих била никла трава.

Он је обилазио земљаке у Енгелу, у кошуљи, до паса, утегнут у своје, црвене, хусарске чакшире, а корачао ситно, у својим кратким чизмицама, које му је жена чистила.

шуму, а, око вароши, угледао је, најзад, као шарен ћилим цвећа, винограде и баште, са кућицама, које су биле беле и црвене, а имале гнезда рода на димњаку.

Није никад намеравао да у Токај дође, а знао је да се у њу неће враћати, кад одатле оде. Куће су у Токају имале црвене кровове, улице беху кривудаве и празне, а изнад варошице штрчао је црквени торањ.

У црној коси носила је, сваки дан, црвене чешљеве, а под свиленом, жутом, кринолином, мноштво, црвених, доњих, сукања.

Црвени, сербски, гуњ, памтио се, неко време, у свим војскама. После су, међутим, толике пешадије имале црвене шињеле. А та пехота, већином у опанцима, и у ратовима, са два пиштоља и јатаганом у појасу, памтила се само по

Усне су јој биле црвене и мирне. Та млада жена, удата у седамнаестој, сад шесте године у браку, имала је, после толико година велике топлоте

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Знам. Тата ће те убити кад дође! - Скупила је уста, а очи су јој постале мало црвене при крајевима, док ме је гледала као да ме гледа последњи пут. - Неће. Измислићемо нешто, Весна. Ти и ја, знаш?

ме је очима које су понекад биле без икакве боје, понекад плаве, а онда кад је налетео на ону наставницу, готово црвене. Доћи ћеш ти већ на то! - застао је и звизнуо кроза зубе на начин који је и мртвацима дизао косу на глави.

Између прагова две црвене бубе изводиле су своју љубавну игру, а на жицама пуним брујања чучали су врапци. Протеглих ноге и прстима додирнух

Очи су му биле готово црвене. За оне који су га познавали, то је значило да је потребно потпрашити пете и умаћи или поштено стиснути петљу.

- Атаманове су очи биле црвене као у лисице, а Грета је узнемирено гребала ноктима по скели. Рашида нас је посматрала.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Навлачећи своје црвене чохе, њему се потпуно учини да се то облачи неко други, а не он, и да ће то неко други сад изићи, накинђурен, из те

Велики пожари топионица, који су вечером осветљавали читава брда, обасјаше и њих, на ноћишту, тако да су сањали чудне, црвене звери, запаљене воде, горуће волове и биволе и пакао.

као да је био неки рибар који је, извукавши мрежу тог дана, видео да је пуна риба што се праћакају чудновате, сребрне, црвене, зелене, невероватне. Тако је и њему треперило пред очима при помисли на идуће дане.

Кад Исакович дојаха, официри заузеше своја места пред пешацима. Исакович је био у новом новцатом оделу, од црвене чохе, сав поднадуо под натакнутим клобуком и страховито избријан. Његов Аркадије бријао га је, то јутро, опако.

Стајао је у њима накриво, као да је увек био напит. Његове чакшире, што су му висиле као џак са трбуха, биле су црвене, али са дугим пругама, избледелим од воде и сунца. Каишеви су са њега висили, и напред и натраг.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“, а бабица овим речима дозива дете: „Ајд, излази, спремила ти баба танку кошуљицу, црвене чарапе и шарену торбу!“ У Левчу и Темнићу, док сватови на путу за венчање прелазе преко реке, млада изговара у себи

У многим крајевима где живе Срби трудници је забрањено да гледа пожар, да не би дете добило „црвене оспе по телу“ или „огорелине“ (ране по телу) или жараво лице“ или „црвену косу“⁶¹ и сл.

⁶⁹ Пупак оставе дугачак око „четири прста“ и везују. га кончићем од „црвене свиле“ која има заштитну моћ. Мушком детету оставе мало дужи пупак, из магијских разлога, тј.

¹⁸ Јабука, па још извезена концем црвене боје, очигледно је знак сексуалне зрелости, сигнал којим девојка момцима обраћа пажњу на себе као удавачу.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА АЛКОХОЛЕ Тражим помиловање за алкохоле црвене, жуте и зелене, слабе и јаке, из земаља магле, из земаља сунчане пене, за њихове слатке опсене, за ни на небу ни на

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

нису могли (био је крупан човек, тешка тела), па су тако стајали око њега, а он је само јечао, онако положен на комад црвене земље коју су претходно раскрчили од камења, и ништа се више није дало учинити, а на небу се осветли прва усамљена

Милићевић, Вук - Беспуће

Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн наслонио се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у џеповима од прслука, с изгубљеним очима на стропу, у збрканим сецесионистичким

“ и гледаше његова набрекла црвена лица, забрекао подваљак, црвене бркове, све под једним простим сламнатим шеширом; преко куље му један дебео златан ланац са завинутим црвеним коралом,

Гавре Ђаковић не обраћаше пажње на људе који смицаху с главе своје црвене капице поздрављајући га, ни на жене ни девојке које му се уклањаху с пута и шаптаху нешто за њим.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Она јој исплела и око врата везала кићену огрлицу од црвене и жуте вунице да јој ждребенце љепше изгледа и да га заштити од урока.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Те још како Димитријо! Тада, кад се удам, купићу Ти нове чакшире, минтан, шајкачу и црвене опанке... — Еј, еј! — Кличе он, и сав радостан истрчи на улицу, па свакоме кога нађе прича: шта ће му Тода купити,

му се распасали; опанак спао па га удара по нози и саплиће; чакшире му се смакле, минтани разлелујали те се виђаху црвене, космате, никад не опране, груди. Кола су ишла. Он им се поче приближавати.

У том из кујне изиђе Марика. Била је буновна. Од дремања очи су јој биле црвене, поднадуле. — Камо те понуде? Што му ниси дала? — поче Аритон на њу сурово. — Какве понуде?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Али слушај, још нешто: Чувај се добро црвене браде! — То изговори и пресели на онај свијет. Син узе оно сто дуката и намисли ићи управо у Стамбол, па се препоручи

јер ти имаш цр-црвену браду, а мој рахметли бабо рекао ми је на смрти да се чувам добро црвене браде. — Ништа зато, казуј ми само своју муку, и алах ми је свједок да ћу ти помоћи.

— Ево зло да ми је! Штогод сам била сирота стекла идући, ево све земља радова, и све бих опростила али црвене ћурдије никако не могу. И ВРИЈЕДИ! Поставила кума куми чанак граха и мало хајвара, па сјеле обје да једу.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: Последњи прве на броју прелазе. ШАЉИВАЦ: Јербо је предјел са шумама покривен. ДОКТОР: Које имају црвене чврце. ШАЉИВАЦ: И једућа се гњизда. Знате, гњизда се могу сама јести; јер изгледају као уста.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

са положаја, а затим, на знак зелене ракете, почињете са повлачењем према коти 247, где вас заробљавају припадници Црвене армије и регуларних снага нове Југославије ... — Колико после остајемо у Сибиру? — упитах онако, без везе, Кутузова.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

На лицима људи су се још дуго оцртавали отисци камења, или некога бусена а очи им биле црвене и очни капци надувени. Возари су утрошили и последњу резерву зоби, а за људе није било ничега.

Шрапнели ишараше равницу жуто-црвеним димовима, али доста далеко иза наших ровова. Напрегнутом пажњом посматрамо жуто-црвене букетиће, које ветар лагано носи. Видимо како су наши пешаци полегали и држе пушке приправне за паљбу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И кроз то једноставно зеленило црвене се кровови кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима,

деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није досад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв... Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.

Љубица се стресе од неке хладноће, која је одједном обузе; стаде се окретати немирно, а образи јој час бледе, час црвене.

Јес, то су она два ока, што их само он зна и нико други... Гле и лице се види, ено оне огреботине, још се црвене и кваре изглед лица. Но гле, шта је ово?... Види ли добро?... То се лице смеши и смеши се баш на њега...

Добро јој... оне огреботине још се истина црвене, али то не мари. Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женскапосла!.. И баш ће јамачно доћи! Па шта да ради он?

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 233. Двије сеје брата не имале, Па га вију од бијеле свиле, Од бијеле и још од црвене; Струк му мећу дрво шимширово, Црне очи два драга камена, Обрвице морске пијавице, Ситне зубе два низа бисера;

лепотица долама - мушка и женска горња одећа, обично с рукавима, дуга до испод колена, од љубичасте (мор), зелене или црвене чохе; доламу су носили јањичари, а касније постаје део свечане народне ношње доносац (вокатив: доношче) - доносилац,

Црњански, Милош - Лирика Итаке

По једна љубав, јутро, у туђини, душу нам увија, све тешње, бескрајним миром плавих мора, из којих црвене зрна корала, као, из завичаја, трешње. Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком.

Као текунице у изривеној земљи. Видим им, кроз пушкарнице у рову, и очи, како им се црвене, као у вука. Видим и себе у лејама расцветаног кромпира, код Поткамијена, како лежим са носем забоденим у земљу, а кад

Моја мати је, кад је пао мрак, међу возовима пуним трупа, трчкала уз црвене, зелене фењере, уз локомотиве из којих је избијала пара, као из змајева, и, најзад се горко заплакала.

). Атмосфера је тешка. Неки међу официрима носе триколору као кокарду на месту розете Хабсбурга; други имају црвене сомотске шапке, а за кокарду три златом извезена слова: СХС.

Те фабрике, које су црвене, као грдне пекарнице, дршћући од напора, нису оно што је немачко. Немачки су ено они високи прозори што блистају кроз

Нигде на свету није овако дубока вода и овако широко небо. Велики вртови у којима цветају светиљке, зелене, жуте и црвене; њино светлуцање у водама, полако диже цео Париз у провидан, јутарњи зрак. Киша се једва осећа. Први трамваји пролазе.

расцветане лале; зидови, што цветају високо у камену, танком као биље; прозори тамни у недогледним висинама, који се црвене као крв – све ме то превија, крха. Један свештеник прилази ми, говори ми, хвали се.

Стигли смо на наше државно имање Говино. Ту, крај канала у море, велико је гробље. На тој утрини, црвене крстаче, на којима пише: „ЗА ПРАВДУ И СЛОБОДУ“. Има их свуд, тако, све до села Катомери.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милета Јакшић ХРИСТОС НА ПУТУ Садржај БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ 2 АНЂЕО СМРТИ 5 РАЗБИЈЕН КРЧАГ 7 ХРИСТОС У КРЧМИ 10 МУШИЦЕ 12 ПРИЧА О ЂАВОЛУ 15 КУКАВИЦА 17 СИРОТИЊСКА

НА ПУТУ 29 МИРЈАМ 31 МАГДАЛЕНА 33 ГОЛГОТА 35 ЛЕГЕНДА О ГЛУВОНЕМОЈ 39 МАРИЈИН ВЕО 42 СИРОЧЕ 44 ХРИСТОС НА ПУТУ БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ Лепа је и велика била она башта у коју је Бог увео прве људе кад их је створио.

Грех је заразио и људе и земљу. Прођоше многе хиљаде година а руже су кроз цело то време биле црвене, а белих никако није било.

Магдалена, плачући, сплела венац и њиме обвила главу мртвога Спаситеља кад су га у гроб полагали — и те су руже биле црвене, јер белих ружа није било. А оног јутра, кад је Исус устао из гроба, дође Магдалена ка гробу, и не нађе Исуса тамо.

Хранила се дивљим плодовима, воћем и корењем. Држећи у рукама црвене руже, плакала је она над њима и топила их покајничким сузама, живећи од успомена на драгог Учитеља.

А руже беху живе и свеже, као узбране, и на њима трепташе роса од последњих суза њених. И те руже не беху више црвене, него беле, беле као снег. Црвене руже побелеле су од Магдалениних покајничких суза.

И те руже не беху више црвене, него беле, беле као снег. Црвене руже побелеле су од Магдалениних покајничких суза. И од тог доба има на свету и белих ружа.

Ал одједном на путу Докле још беше на доглéду, Кад су на њену косу жуту Заходног сунца зраке пале— Он опази где носи Црвене руже у златној коси. Грешница из Магдале. ГОЛГОТА Мрачно је небо.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Али нека, само нека нова буде срећнија! УЧИТЕЉЕВА ПРИЧА На столу се црвене лепо обојена, ишарана, па затим зејтињавом крпом обрисана ускршња јаја, што их је вредна и марљива домаћица брижљиво

на душу ледену студ; да ли ове огромне загасито сиве мрље, што се носе лако под небесним сводом, или ове загасито црвене крваве, што пливају пред њим у земљаном суду...

Болесник се опет закашља И пљуну у чинију поред себе. Сви погледаше у суд по коме пливаху црвене мрље. Из нечијих груди оте се врисак... — Иво, јеси ли ти? — Откуд овде? — Шта је то с тобом?

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Све ћу те грлице сад да хватам на „кратак позив” са три црвене штрикле. Па кад ми дође, а ја тек: „Е, грлице моја, ти канда имаш неку процену, а?

ЈЕВРЕМ: Нема! (Он у један мах спази црвене плакате које је Срета оставио, претрне жив и шчепа их те мерка на све стране собе где би их сакрио.

Дај ми фамилију, па онда: као да нисмо ни разговарали! (Он сад тек види да држи још под пазухом црвене плакате.) О, господе боже, где ћу с овим? (Тражи где би их сакрио, па кад не налази, он их трпа у џеп од капута.

Драги грађани и наши бирачи! (Ушепртља се и тура руку у леви џеп где напипа црвене плакате; тура затим у десни џеп и напипа Ивковићев говор.

(Баци му згужване новине кроз врата.) На ово па да се закитиш! ИВКОВИЋ (баци му згужване црвене плакате): А ево теби! Читај ово па се поноси! ЈЕВРЕМ: И да ми више не излазиш на очи, него да се селиш!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЈАБУКЕ Црвене јабуке са плантаже на пијаци се највише траже; а оне квргаве, сиротињске, петровданске или илињске, ту су, тек да

Био сам дете Године хиљаду деветсто четрес пете. Те године — ох, среће моје! — Дадоше ми оловку црвене боје, Црвену ко крв кад се пролије, Ко залазак сунца изнад Голије.

Чух је: шапуће. Да плане, неће. У коси ми се нахватало иње. Све сам жалоснији и све строжи. Кад дунем, само црвене богиње Оспу се, гдегде, по њеној кожи. Минут по минут, па и сат по сат Пролазе — време тајним током тече.

Ледене јесење баште Сваког јутра наташте Попију кристалну росу Што дрхти у Космосу; Белице и плавице, Црвене, и како већ које, Купусне луде главице Мразева се не боје. У магли, недогледно, Све је исто и једно.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

џунгла од корала, ове морске лепезе, ови сунђери, све то живописно допуњује шаренило свих могућних спектралних боја: црвене као крв, ружичасте, љубичасте, оранжасте жуте, зелене, плаве у свима ниансама.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце. Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју.

И зато је била обучена у раскошно одело, у тешке, црвене као крв шалваре, са великим жутим колутима од срме око џепова и ногавица.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Дубоко, мрачно, несрећно, и дубље Но смис’о тајни живота и бића, Ја је сараних, уз црвене зубље, У друштву жеља, снова и ветрића.

барикада Костију из рата што ништи и мрви, Обасјати сунце новог величанства Сунцокрете наших пожутелих нада, И црвене руже наше топле крви, И кринове беле нашег достојанства. САВРЕМЕНИК (Мај, 1918) Хајде, срце моје!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Знам, Стево, знам; разумијем лијепо!“ рече му ђакон суминувши га. Нечесов носоња, здепан, црвене браде до паса, бјеше тај архимандрит Вучетић. Он ружно погледа клисара.

— Зашто баш у томе часу, не могоше поднијети поглед једно другога, а то им се није дотле догађало; зашто баш да црвене, Бог ти га зна, не би ти ни они сами умјели одговорити на то. Чудновато!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ОД ВЕТРА 1 Ево иде (име бајалице) да избије ветрове валовите, нагазне, натрапне, намерне, водене, пљускане, црвене, беле, морасте, жуте, зелене, плавовинасте, црне, розне и кафене.

Иде црвена квочка и води црвене пилиће, црвени им ноћити, црвени кљунићи и однесе их ветар у море, у гору. ОД ПОДЉУТИ Н.

чудан адет кажу: Патке су им златом потковане, Гуске су им срмом оковане, У кокоши четвере минђуше, У ороза црвене тозлуке, У лисице ситне плетенице, А у вука зелена долама, А у зеца гаће шаренгаће, Не чудим се вуку ни лисици,

(Мрква) 189 — Крстише ме, у шуми сам одрасла? (Бадњак) 190 — Кућа од земље, кости црвене, а лишће зелено? (Мрква) 191 — Мање има када метнеш, више бива када узмеш?

(Којој је реп најближе врату) 377 — Ко је мачки најсличнији? (Мачак) 378 — Које су животиње после смрти црвене? (Ракови) 379 — Ко је увек сам у својој кући? (Пуж, спуж) 380 — Који довек натраг ходи, а зло му се не догоди?

скаче скерлет — скупоцена материја (чоха, свила или кадива) обично црвене боје скорње — чизме скрата — болест немања апетита, без болова скратило — в.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Дам му нешто новаца те оде у Ириг и купи ми доламу плаветну и чакшире и црвене [х]ајдучке опанке, пак сутрадан рано, нимало не оклевајући, ’ајде с њим заједно преко раковачке планине.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву. Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.

Сви се укочањише од чуда. — Ма шта је ово? — пита Бакоња. — Потопили се, на моју душу! — поче Дундак трљајући црвене очи. — Дојадио живот коњима, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!

На ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мествама. Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком. Све је то Бакоња једнијем

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И на њему два бела, загрљена месеца. ГЛАВА ПРВА Кад је излазио из дућана, замишљено загледан у црвене ђинђуве нанизане на жутом концу — „Зашто сам баш ово купио?

Касније заболи. И опет помрчина. Ђорђе се смањи, згрчи и примаче ближе Толиним леђима. Зашто је купио црвене ђинђуве? Сваки пут кад наплати свиње, кукуруз или ракију, понесе у торби симите, рачунаљке и шећерлеме.

Он их је затекао на тавану, завржене као црвене бубе, сећа се, узео је виле и тукао је, она није смела да заплаче, а Ђорђе је побегао.

Она су невина као и пилићи, и нису крива што су прозори од шареног стакла и што су на. зелене лествице пободене црвене и плаве кугле поред путањица с варошким цвећем које не мирише, и што не знају шта је ливада.

и заноса што чује да плаче то мушко у коме мора да тече његова крв, хтео да јурне, поломи гвоздену капију, поразбија црвене и плаве кугле поред поплочане стазе која води до високих степеница велике куће, да упадне унутра, узме њега у наручје

Као што рекох, ти ћеш бити богат, уз то ћеш се и богатом девојком оженити, јер се дукати, као оне црвене бубице у пролеће, хватају један за други.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Вероватно сањам?« — помисли принц угледавши у коцки леда црвену жабу, и због нечег се сети црвене звезде. »Како ли је овамо стигла? Сиротица!« Из коцке леда нетремице га је гледала црвена жаба.

— животиња, наједном, збаци са себе жабљу кожу и пред згранутим принцом указа се белолика девојка црвене косе, тако малена да му је једва допирала до колена.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

На уличним прелазима ка Тргу Републике блесну па трну кружне светиљке: црвене, жуте, зелене. Оне не гоне мрак него преносе наредбе: кад се запали црвена бакља, људи стају, а кад се запали зелена,

оно због чега сваког дана стигне у троугласти парк под кестеновима: никако да претрчи, док горе зелене бакље (или црвене, њега то не обавезује), тај размак који је, једном, давно, већ претрчао, никако да пређе тих неколико корачаји што га

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Напротив; ја волим кад пада лишће, Те у стотини боја, Од црвене до црно-мрке, Покрије тле; А сунце на њега падне, Па дотка ћилим. М.

Па сањах: „Где си, лепо доба сретно, Кад смо; у смеху, и детињској шали, Ишли дуж реке, и кроз поље цветно Црвене булке шанчевима брали?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Причекајте мало!“, рече Лавоазије, па настави: „Другог дана приметих како се на површини живе појављују црвене мрље, како су идућих дана постајале све многобројније и веће, но напослетку престадоше да расту и да се умножавају“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па се црвене тачке појавише, срца нам залупаше, а мало после ала што је бректала стаде. Ми појурисмо колима, зверајући на све стране

писак своје сјајне трубе, увезане зеленим гајтаном, остављао у преправљени копоран са крутом и високом јаком од црвене чоје.

Лево и десно, црвене и плаве одране лешине искиданог и искљуваног меса са искрвављеним копитама без поткова. Чини се, као да се очајно

окованих клецали поред зида док су ланци звечали, и сви су били тамни, изнурени, скљокани као и он, а испрекидане црвене бразде на образима губиле се под јакнама. — Познајете ли ви овога човека? — Не, никад га нисам видео. — Ни ја.

Око његовог дугог мршавог врата лепршала је кравата сасвим црвене боје. Он је био висок, неисказано мршав, са црним поквареним зубима међу којима се видела и два три златна, уснама и

Затим, велики стаклени прст црвене боје, са крвавим телом, полете улицом. И, пошто се све десило вратоломно брзо и просто, као да је обузета неким

безмало још строжије и неумољивије, и то је свима познато, па је, неколико пута, и позиве добијао из кварта са три црвене штрикле и саслушаван био прилично незгодно и у антидржавном смислу.

И како која покрајина наилази, он све громогласније, све преданије, и некако све жучније. Ослободио се већ сасвим, црвене му се и уши и врат и сва глава, и зној га увелико стао обливати, али се он и не обазире, ништа га се већ не тиче, и

„Никад га нисам видео, ничега заједничког са њим немам.“ Па се за трен ока разбегао народ. И за мало, па само црвене полицијске капе стајаху око Илије Илића. Лежи он крвав, изгужван, жут, стење, превија се.

тога, ниједан од четири испита, колико је пута капетан Таса излазио пред комисију, није му донео мајорске еполете и црвене лампазе.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Лешкарећи с рукама под главом на жалу или на тераси „црвене кућице” у виноградима, булазнио сам о заједничком бијегу у свијет; о паришкој мансарди, о идили боемске ватрице у

Зелена униформа значила је за шипарице оно што је раније била плава авијатичарска, а још раније хусарске црвене хлаче.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Мајка му обукла нову, сасвим нову, чисту и белу кошуљицу и потпасала га новим појасићем... обула му нове црвене ишаране чарапе и опанчиће... сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама.

ћерамидом покривене кућице; оне вире и једва се распознају у густим шљиварима и воћњацима, белуцају се њихови зидови и црвене обасјани кровови кроз густо зелено рпање воћњака.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Ево зло да ми је! Што год сам била сирота стекла идући, ево све земља радова, и све бих опростила, али црвене ћурдије никако не могу. БОРОВИЧАНИ СКАЧУ У МАГЛУ Једноћ се десило неколико Боровичана на високој стијени.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Физички је био доста деформисан; црвене косе са тешко оштећеним видом због чега је морао носити наочаре са изузетно дебелим сочивима, Хелмхолц је увек био

Ћипико, Иво - Приповетке

Часом гледа како се надижу њене црвене пераје: нагло дрхтећи надижу се и спуштају, жељне свога чистога мора. — Присјело ти, а!

Смоква родила, из густога лишћа виси сочни плод, цеди се слатки сок из пуцалица, а вешалицама црвене се уста као девојчина горња усница. Марко их бере и даје Божици. — Не штеди их!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

„По једна љубав, / јутро, / у туђини, / душу нам увија, / све тешње, / бескрајним миром плавих мора, / из којих црвене зрна корала, / као, / из завичаја, / трешње”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Обукли га у, Србину, смешну одору, у некакве половне црвене шалваре, минтан од басме н веома изношену ђечерму старога кроја.

На ноге му назули нове црвене јеменије, а на главу натукли фес са бедном чалмицом и још смешнијом кићанком од зелене непредене свиле.

прикојаса — повод, кривица резил — осрамоћен, обрукан, понижен, посрамљен сахтијана — уређена козја кожа (обично црвене или жуте боје) сексана, сејсана — товарни коњ, коњ натоварен девојачком опремом сербез — слободан, одважан;

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

РУЖИЧИЋ: Најпростије јест то да ја за никакову боју не знам кромје црвене. ЕВИЦА: А где је бурмутица? РУЖИЧИЋ: Отишла је во своја си. ЕВИЦА: Еј, тешко си га мени! (Отрчи.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Не окренути се ма колико да се то хоће. Лице без очију на пустоме зиду бити. Црвене птице певају у моме месу. Црне птице облећу око моје главе.

нећемо о никада никада се неће изједначити време наше смрти и њихове вечито бићемо раздвојени и мртви поѕт ѕцріптум Црвене птице пиће нам с усана видети их нећемо вриштаће траве у облацима кржљавим чути нећемо ИИИ Крв откуцава кораке и

Краков, Станислав - КРИЛА

Знали су да ће једног дана кроз зрак и жице струјати вести о њима... те су вести биле црвене, рањаве... њини кораци су били тешки и нису звоници као претња иако је далеко напред музика трештала налетне, победне

Отвори на њима су били као црне ране. С друге стране реке, која се у кланцу повијала, поврх црвене стене, као борово дрво, дизао се дим увис. Мешао се са маглом.

Ипак се видело да официр ту станује. Био је у ниској соби на горњем боју. Девојчету су и у зору очи биле црвене од плача. Грк је био широких рамена и дебелог врата. Кричала је од болова.

По њима је трава била жута и клизава а цвеће бодљикаво. Са црвене стене је још неко пуцао. Нешто тешко лупи о кукове. Пуче. Мија се сруши ничице на земљу.

Мију су и против његове воље однели за Бизерту. Отпутовао је великим санитетским бродом, који је дању ширио огромне црвене крстове на беломе телу, а ноћу ипак пловио са погашеним светиљкама.

се у ваздуху лепршао шум њиних поломљених крила као бекства јата преплашених тица, и док су доле каналима уморно текле црвене раскаљане воде. Преплашено су клепетали митраљези.

Све је чешће грмело у зраку, авијатичари грмљаву су једва и чули, али су са ужасом гледали беле и црвене димове испод и крај себе. Пилоти су радили све брже, а језа је трчала испод кожом постављенога одела.

Свуда су између шатора промицале зелене блузе руских извиђача. Крај логора је био одсек црвене земље, и низ њега су непрестано војници стрчавали. Ваздух је био хладан. На планинама је снег падао.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Војин журно изиђе. Чујемо где телефоном наређује да француска батерија отвори паљбу. Из ровова сукљају црвене ракетле као знак да пешаци траже помоћ артиљерије. У дејство ступају и неке друге наше батерије.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

се у пуној свјетлости прољетног, дрхтавог сунца, а за њима би поносито јахао на брњашу Реља, обучен у модри копоран и црвене, скерлетне чакшире, са црвеним шалом око главе и крупним, сребрним токама и иликама на прсима, под пуним пусатом.

дијелу западног неба пружили се тамномодри облаци, испросијецани оштрим, при крајевима зашиљеним пругама које се црвене као усијани челик.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Давид шири очи крупне и црвене Кô вечерње небо врх пешчаних степа, И тражи у поноћ сласти непијене, Док оловно срце стеже се и цепа И челична

* Уцвала је лоза, миришу девојке, Црвене се тела, блеште мушка бедра, Кикоћу се, слушај, лузима лепојке. Салома, Салома, бруји песма ведра И сланом се

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

80 ид), и у прасловенској заједници (упор. Шулек у Рад, 39, 1877, 33) употребљаван за справљање црвене боје; свакако с обзиром на јаку магичну снагу црвене боје (<Чајкановић у СКГ, 29, 1930, 523 ид; О врховном богу, 1941,

Шулек у Рад, 39, 1877, 33) употребљаван за справљање црвене боје; свакако с обзиром на јаку магичну снагу црвене боје (<Чајкановић у СКГ, 29, 1930, 523 ид; О врховном богу, 1941, 34; Ернѕт Самтер, Гебурт, Хоцхзеіт унд Тод, Леіпзіг

(СЕЗ, 41, 1927, № 63). О постанку р. и њене црвене боје причају се у нашем народу разне скаске. Бог се једном разгневио на ђавола, и наредио анђелу да га ухвати.

најпре била бела, али откако се нека девојка, не знајући за бодље убола, постале су р. црвене (Софрић, 1. с.). По једној скаски из ‹Сарајева› р. је постала из крви невино погубљене сестре (Матіца Хрватѕка, Хрв.

мрве осушене траве и бацају на жар, водом у којој су траве куване поливају три ужарена камена од три боје — црне, црвене и беле, и говоре басму: »Женио се мрак и мрачица.....« (ибид.).

Ћипико, Иво - Пауци

крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

су стајали наги испред ватре, обреду су присуствовали још и Јевђеније, Дадара, Пипац, Богдан и Кирча, обучени у дуге црвене плаштеве који су језиво деловали при одсјају пламена што је палацао пут звезданог неба.

Уместо калпака, камилавка. На застави копља велики зелени крст. Испод панцира долама од јарко црвене чоје. На хрпту гребене, крај оскоруше у цвету, стоји коњаник, мој коњаник, и ја осећам како је млад и леп, стасит и

Кад се за тренутак, у сумрак, помолила на врата чувши да се Доротеј вратио са пуном корпом трава, очи су јој биле црвене, од плача свакако.

Онда би намрштио чело и тиме натерао капке да се размакну и открију уморне и од неспавања црвене очи. И те ноћи он и Матија су седели горе на ливадици крај извора.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

баш тада био закачио, сам од себе о једно округло асталче моје собе, на којем су лежале разноврсне луле и чибуци, од црвене земље, стиве и шимшира, а и једна оригинална цариградска наргила са дугачким цревом.

ова слика: из средине румено осветљеног дела језерове површине избијао је и пењао се у вис млаз воде, интензивно црвене боје.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Шта се смејеш? Тако се то зове. Плане змај, зелен и плав, и из њега пуцкета, и разлећу се црвене бобе... Знам ја, куповала сам доста бенгалских ватри, и за цара, и за Србу... Слушај, сестрице.

Милан је гарав, блед, детиње младолик. На једном образу има знак: повећи младеж непријатне модро-црвене боје, као да је крв подишла пода њ. То га ружи, ако ту страну лика окрене.

Учитељ Лесковац је све то знао, и брисао с табле ћутећи; и једнако пресретао и оне што црвене, и оне што не црвене. „Од блата је човек начињен, мој докторе! Имаш децу, имам децу. Знамо.

Учитељ Лесковац је све то знао, и брисао с табле ћутећи; и једнако пресретао и оне што црвене, и оне што не црвене. „Од блата је човек начињен, мој докторе! Имаш децу, имам децу. Знамо.” — „Не ружите децо клупе, то је крађа.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ах, дакле, мене неће мати кад умрем лепо накитити, неће бити параде и црвене пантлике? Неће девојке венац носити, неће ми нико читати орацију? То сам ја заслужила?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Отварам нагло очи. Грр-ру! Видим неке ужаснуте прилике. Гр-у! Гр-у! А телефониста се страшно искревељио, вилице му црвене и разјапљене. Гр-ру! Али зашто су му очи исколачене, укочене? С тешком муком се придигох.

Ваздух као да плану. Топал талас нас запахну. Четири пута узастопно. Шрапнели су звиждали кроз ваздух. Тамо око црвене земље појавише се четири димљиве лопте. Добро је! — викну пешадијски потпуковник.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Кроз твоје руке протичу воде И зато, гле, све реке су црвене, А још су само очи ми зелене Да по њима мог брата малог папирни чунићи броде.

И њено се зарумени лице, Она понови: Ваше величанство, краљице, краљице... И одмах јој се из црвене кадифе обнажише две дојке Као две груде снега, На лепоту њину облише се руменилом стида Два снежна брега; И улицама

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Гледала их је како падају са висина на земљу и претварају се у црвене цветове мака, али ниједном није јаукнула. Макова је свакога дана било све више. Већ су читаво поље прекрили.

Ој, како је котлићу била мрска та кућа! Ој, како је био беспослен! Старцу су уместо црвене и љуте рибље чорбе доносили супу златицу и чорбу од кромпира. Није смео ни да спомене рибе и реку.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Око ћилима, уза зид, миндерлуци, покривени дугачким ћилимом и јастуцима црвене боје, т. з. »чупавцима«. По зидовима, измећу прозора, обешени разни златом, сребром и срмом везени пешкири.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Вече на раздрљене њихове груди И голе руке и лице врано, Све кречом поштрапано, Просипа црвене руже своје... И један облак, пун топле крви, Над њима, гори, лебди високо.

С торњем, у пристранку, мало село ћути. Тихо. Сврх стене се круг месеца жути. 1908. ПОД ЈЕДРИМА Једра црвене. Сјај вечерњи пао, И море пљуска по хридима голим. О драго море моје, ја те волим И све лепоте ја бих за те дао.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

обасјало сунце, скочио је од Кладуше Мујо, па он буди свог брата Алила: „Устан’ горе, мој брате Алиле, да идемо на Црвене ст’јене — сехир чинит камене Котаре“. И одоше на Црвене ст’јене.

И одоше на Црвене ст’јене. Кад изишли на Црвене ст’јене, ондар Мујо говори Алилу: „Де се попни јели на кичицу, и понеси дурбин од

И одоше на Црвене ст’јене. Кад изишли на Црвене ст’јене, ондар Мујо говори Алилу: „Де се попни јели на кичицу, и понеси дурбин од биљура, па му пружи седам

долами токе Мркоњића, штоно их је Мујо задобио од јунака Петра Мркоњића у Кунари, високој планини; а на ноге црвене чакшире, до колена у срму облите, од колена златом извезене; па опаса мукадем-појаса, а за појас девет самокреса — сви

и четири друга; пред њима је Сењанин Тадија, барјак носи Комнен барјактару; отидоше брду у планину, примише се под Црвене ст’јене.

Па он скочи на ноге лагуне, а докопа пушку по средини, оде право уз Црвене ст’јене. Обазре се Котарац Јоване, ал’ се десет повратило друга.

“ Кад изишли под Црвене ст’јене, обазре се Котарац Јоване, ал’ још десет побјегнуло друга. Опет вели Котарац Јоване: „Јер, Тадија, нашој чети

“ Изиђоше на Црвене ст’јене; обазре се Котарац Јоване, ал’ сам иде Комнен барјактару, па он рече Сењанин-Тадији: „Мој Тадија, од тридест —

Пећина Стијена је непознато место (ако певач тако не зове Црвене стијене). Порча од Авале (код Београда), који је живео много раније, доведен је у везу са јунацима ове песме —

белега биљур — кристално стакло бињекташ — велики камен са кога се пење на коња бињиш — од црвене тканине огртач са дугим рукавима и обично са огрлицом од самура Биограци — Београђани бирдем — одмах бити до кољена

— Цвети целивати — љубити цекин — млетачки дукат Цер — планина између Љешнице и Лознице цигли — једини Црвене ст’јене — налазе се близу Задра црвеника вино — црвено вино црљен — црвен Црни Ђорђе (Карађорђе) — Ђорђе Петровић

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окружен неким теткама и стринама, гêга у прошевину, а уши му се црвене од тешка стида. Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије.

И сада се лепо виде не њему обе те периоде пића: од пива је сачувао трбух, а од жупског вина стекао нос црвене као бакар боје.