Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тај кревет беше застрт богато ишараним ћилимима, а унаоколо намештени црвени јастуци, оперважени срмали ширитима. Кад је обичан дан, ту седи поред капетана и капетаница и остала породица, а ћата
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Шта то, и кад су будни, и кад спавају, једни другима, у вреви и граји, доказују и оспоравају зелени и црвени папагаји? Чувар мишевима храни копце и сове, кофом цубока храни крокодила. Па чему овде служе шапе и кљове?
тикве у амбаре, паприке у корпе, бели и црни лукови у венце; разастрт по платнима, на сунцу, суши се пасуљ црвени и бели: све се данас, с боговима, збира, да се сутра с мишевима дели!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Црни Ђорђе са оно момака тукући се с муком у планину измакне, а Кучук Алија уграби црвени ћурак Црнога Ђорђа, однесе у Крагујевац и каже: „Рајо, ја сам Црнога Ђорђа погубио, и ево му ћурка”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ајлук — плата за слугу или војника ак — прâви актер — глумац алал — благослов алалити — благословити алеви — црвени аман — милост андрак — ђаво, обешењак апарта — засебно, сем тога апелирати — жалити се вишем суду аратос ти било
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али се љуљао. Све дође к себи и опколи их. — Јеси рањен? — Не знам. — Боли ли те где? — Не боли... Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... — Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. — Лазар! — викну неколико њих.
А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. Али се уздржа... Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде.
— говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров... Сви ћете погорети као мишеви. Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У даљини у хоризонту, дигоше се црвени пламени стубови: то су муње запалиле неку огромну шуму негде на предгорју. Доле, испод обронка на коме је старо
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се опет примакосмо, чусмо поново пушке у нашем селу и видјесмо како се црвени небо. — У село! У село! — чу се са свих страна. И све груну опет Зебићевим шором. Кроз село лете људи и вичу: „Ватра!
Ватра се у пећи беше разгорела. Још није било свануло. Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу. Дуго нисам устао. Преметало ми је се по памети буди бог с нама шта.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: »Црвен појас! Ух, сав ми је црвен кад га видим; па и онај ко га спомене. Ко ти још неће добити црвен појас!
похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше поп-Ћириница. — Због песме, ни због чега другог!
дуранцлије (и доцније кад год су га послужили код поп-Ћириних бресквама дуранцлијама, њему одмах падну на ум Јулини црвени образи); па њен миран и доброћудан, њен детињаст поглед, — све му се то допало, и падало на памет како би то лепо било
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дођи, ох дођи, они те чекају, твоји дивни црвени цветићи. Па кидам и цепам све са себе, гледам своје голо тело и као луда тражим, вриштим, хоћу твоје пољупце, твоја
Ни у друштву не пази шта говори, изражава се просто, те она мора да црвени пред светом. Ужасно. А сад ето има неку муку и ту муку крије од своје жене.
Опет их отварам, а мало час сневам моју кућу сву у пламену. Црвени језици лижу, сикћу, витлају и пламте високо, а ја знам да моја кућа гори. Ја сумњам.
Не верујем! Знам ја да сањам. Откуд ја знам да сањам? А после добро отварам очи и прозор и гледам у ноћ. Али, гле, црвени пламенови лижу до звезда, заиста лижу чак до звезда, и свуда докле могу да догледам само пожар и бескрајна колона
Африка
Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу. Дечаци и девојчице имају једино црвени ђердан по тамној кожи око бедара. Лагано, у разговору, улазимо у урођеничко село.
Група око бербера који насред улице брију главе људима. Два-три сасвим бела црнца (албиноса), црвени, изборени, као скувани, језиви, омрзнути од својих сународника.
Као миртин цвет, нежан и провидан, цвет кафе дршће у запаљеном предвечерју. Крупни, наранџасто–црвени мехури какаоа у тамном лишћу, семења рскавичавог и горког.
Осећајући још при том да ћу, сасвим брзо остављен од Вуијеа, бити бачен на велики пут који води кроз Африку (на овај црвени, пурпурни пут, усечен као у живо месо копна), обузет сам неким поетским расположењем туге, страха и усхићења.
И споменици су џиновски црвени мравињаци, тврђаве милиона термита, живи градови са торњевима и кулама, видни још издалека.
Само огромни црвени мравињаци прекину једноликост предела, а ја се занимам што посматрам час правилну игру мишића на плећима мојих носача,
Његови црвени зидови, крти као крчази, граде један лавиринт пролаза, приступа, кулица и житница. Између колиба су џиновски безлисни
, господ'н)!“ итд. Шетња — да видимо Бобо и околину. Бобо Ђуласо је огроман црвени град станишта и тераса, изграђених од црвене афричке земље, које се роне и растварају на киши.
Прелазимо бескрајну савану, увек исту иако често живописну. Црвени мравињаци су све ређи и све мањи, али зато све чешће у даљини, по мекој земљи мочвари којом не пролазе стазе, види се
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
То је сад нобл. Зато гледај да су ти увек такви образи, а не паорски: црвени. Уста увек тако држи као да би се смејати хотела, премда је код ноблеса регула ретко, али из гласа смејати се.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Било их је, на ногама, и са опанцима. Ипак, та линија, на команду, кретала се још, чврста, као неки црвени зид. Иза ње, до на крај плавог видика, било је само два реда јабланова, до барутана.
Ђурђе је то и хтео, у својој обести. Тресао би се од смеха сваки пут понова, видев како Петар црвени. Жена Ђурђева, Ана Богданович, била је сушта противност својој јетрви, и по стасу, и по лицу.
Чинило му се да чује њен шапат и да осећа њену руку, која га, по потиљку, милује. Велико, залазеће, Сунце, као да још црвени изнад брда и Дунава, из даљине, а она стоји и сад онако како је виде. С црном лепезом у рукама, у плавој кринолини.
по клупама, на том доксату, у хладовини, у којој су висили читави гроздови лањских клипова кукуруза и паприка, као црвени венци.
Смејао се капетану, који од стида црвени, а викао је да нагоне тела треба задовољити. То кажу и францески философи! Божич је понављао, како је тешко погодити
уверава госпожу Божич да је он човек частан, и да, при самој помисли да то девојче нешто осећа према њему, од стида, црвени. Могао би јој по годинама отац бити!
Тако бар Исакович помисли, у Швехату. После пола сата, међутим, дођоше поштанска кола пред трактир, који се звао „Црвени петао“, и дошао је ред и на Исаковича да крене према Вијени.
Павле му је био пружио апшит, на ком су били црвени и црни печати Команде из Осека и Темишвара. Са потписом Енгелсхофена.
Па ипак, њен се црвени језик сад ваљао на његовим устима, тако лудо, а њене су га руке миловале по лицу, тако топло. Чуо је како му, као
Кестенови, под којима је Варвара била прошла, били су црвени. Тада се, каже, у њему родила жеља да га нема, да сконча удов, тамо, куд су пошли, у Росији.
У куће се увлачио, и људе опијао, мирис грожђа, из винограда. Околна брда и шумарци у даљини били су црвени, као да су, заувек, преливени бојама залазећег Сунца. Ноћи су на водама, око Токаја, биле пуне звезда.
Лишће би узлетело пред њим, залепршало и падало, као безбројни, жути, црвени, мрки, мртви, лептирови, које ветар подиже, али који крилима више не машу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
затвориле велики број сељака, који су отворено изражавали своје симпатије за Србију и прикупљали прилоге за српски Црвени крст.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
шапнуо сам а затим видео како се појављује нешто као велики црвени свитац. Рашида је шапнула да је то њен отац, па ме ухвативши за руку, нагло повукла ка трскама.
Месец се као у филмовима из Индије полако и декоративно пењао у небо. Сад је већ лично на големи црвени диск хитнут ка звездама. Трске и мочваре биле су зеленозлатне, а ја сам гутао оно јаје.
На улицама није било људи. У црвеним трамвајима, по кућама, на балконима, свуда где је око допирало, скакутали су црвени зечеви величине кенгура. - Како те није стид да спаваш док отац говори!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Непрегледни врбаци и ритови, модре ледине и црвени шибљак. Тад зашкрипа ђерам и, у исти мах, залупаше на врата. И као да се трже не само он, већ и све друго живо, у
Док је над њим прочитана казна, са хартије са које су висили велики, црвени печати, под заставом, уз лупу добоша, осуђени је згрчених колена лежао на земљи, таман у лицу као земља.
Стасити, црвени, у својој чоханој опреми, космати, пуни сребра, крстећи се са три прста, у недоумици, загледајући се при бискуповом
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Неке, опет, после порођаја пробуше вретеном кошуљу у којој су се породиле, говорећи: „Докле бели да не црвени“, а то значи да док доје дете, да не затрудне.
ипак мора да се опрости од каквог блиског умрлог сродника, онда она мора имати око прста омотане „црпљене пређе“ (црвени конац је добро заштитно средство) „или свиле“, како би неутралисала ово штетно дејство.
Ко се роди на Велику суботу, тај може да види „црвени ветар“, а има и способност да открије место са закопаним благом.
¹²⁴ Опасивање конопцем породиљине постеље такође се сматра добрим заштитним средством од злих бића. Црвени конац има снажно магијско заштитно средство, па се често користи као одбрана од бабица.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Како они нареде. МАТИ: Знате, девојки ваља млого којешта, а ради смо да нам не црвени образ. Зато ћемо јавити, докле јошт видимо. ОТАЦ: Ако вам је повољно, довече може бити прстен, па већ после видићемо.
Милићевић, Вук - Беспуће
иструлом шимлом, малим прозорчићима, неједнако изрезаним у дрвету, високим праговима, отвореним вратима, кроз која се црвени дрхтава ватра на огњишту. Гавре Ђаковић се диже, рукова се хладно с друговима и изиђе на улицу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ни зубуна, нити пеленгаћа, Кô што чине друга права браћа, Ни шубара, ни доколеница, Ни црвени убави капица, Ни долама, оне српске дике, Нити тока, јуначке прилике, Нит' о плећи пушак' и гуњева, Ни за пасом
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Исто се тако могло десити да неке године дјед рекне за ту исту башту да се црвени, и онда за ту годину тако и важи: сљез мора остати црвен.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Брзо бре, ено комшије већ тринаест товара, а ми?... Их!... И брзо се сагиње, муља бесно, а рука му се црвени као крв од грожђа. Одвојих се од трешње и седох до једног чокота. Нисам хтео да идем тамо код њих.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Дан само међу данима, а ипак Друкчији, као бели лист у књизи; Прекид у тексту. Одмориште. Липа Грезне у жуто, црвени се шипак, А сви дохвати подједнако близи Или далеки, и сви недохвати, Све је у знаку половине пута; Синкопа коју
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— пита нас матори, а моја маман црвени и бледи и, као, стиди се, а зна да је о њој реч, али неће да призна, него само каже: — Баш си нашао да сад причаш
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ћопић ЧАРОБНА ШУМА Садржај ЧАРОБНА ШУМА 2 (УВОД) 3 ПИЈЕТАО И МАЧАК 10 МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА 28 ЦРВЕНИ ВРАБАЦ 40 БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ 50 КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ 63 РИБАР И МАЧАК 72 ШУМСКЕ БАЈКЕ 82 ЈЕЖЕВА КУЋА 83 рођени дом.
Сврака ме и сад по свијету тражи А гдје се кријем — ти јој не кажи. ЦРВЕНИ ВРАБАЦ За шумом тајном, чаробном, негде у крају незнаном, Црвени Врабац има дом.
ЦРВЕНИ ВРАБАЦ За шумом тајном, чаробном, негде у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Вјечита срећа ту се скрива и трепти радост сунчана, жива, читава земља цвјетни је врт.
Вјечита срећа ту се скрива и трепти радост сунчана, жива, читава земља цвјетни је врт. Црвени Врабац хиљаде љета по земљи овој безбрижно лијета и не зна шта су туга и смрт.
Црвени Врабац хиљаде љета по земљи овој безбрижно лијета и не зна шта су туга и смрт. Црвени Врабац птица је чудна, цвркуће, лети, вјечито будна, Незнанком земљом дан и ноћ.
! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . За шумом тајном, чаробном, негдје у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Тамо за ланцем планине сиве, Жарко и Жућа и сада живе, весели, срећни у крају том.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Где год погледам видим њу. Онда је бар посматрам. Лети раздрагано изнад цветова; сужавајући кругове, скоро је стални црвени ореол изнад њих. Опет се диже, зуји, размиче свој лет.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
А мени само ружни снови: како им птице растежу жиле, а они живи и црвени, до појаса из реке вире као жапци, над њима црнобрад неко с виолином у руци говори: ово је брат мој који је по
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Запамтио сам тако много лица из појединих пукова. Пао ми је у очи један црвени и дебели пешадијски официр. Био је резервиста. Онако гојазан, са раскопчаном блузом, вечито се хладио и дувао...
На челним колима седе неки људи, И држе бео барјак на коме се види црвени крст... Ми се згледасмо... Командир отрча у дивизион да пита шта да ради.
Срећом, бејаше купус. Истече чорба, али остаде густиш. Сунце већ беше зашло, али је још светлео црвени ужарени ореол, као да ватра гори. — Могу ли сад? — Можете... само претрчите, сигурније је — тешио ме.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ти си ми, брате, фина жена: мало једеш а лепо се носиш... Хо-хо-хо... насмеја се он весело, видећи како она црвени од његове шале. — Чорба је данас ваљана, обрте она разговор, тражећи и у овом случају похвалу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У тој дрвеној рупи, сличној мртвачком сандуку, где се спава, хлеб и вино и кревет од дасака. Један црвени, раднички јастук. Сиротиња свуд иста. Једно огледалце и бријач на једној дасци, ничег рибарског.
Жуте боје на чарапама жена, плаве ћупе на прозорима, и црвени црепови развеселили би ме. Данас, кад све знам, знам да су тај жар и гаравост слепоочница женских, остатак и аманет
црно блато измазало је све куће, улице, и све пристаниште; само су по крововима, над градом, стресали се осунчани, црвени и жути, опрани црепови. Први пут сам осетио да земља, на Сунцу, после кише, дрхти. Цео дан никог ословио нисам.
је у мени ово вино, жуто као цвеће, и мој домаћин, који ми кува, и корача као балерина, а на врху морнарске капице има црвени, црвени помпон. Он је, за време рата, био под Котором и рањен је на Јадрану. Хлеб му је бео и врућ.
ово вино, жуто као цвеће, и мој домаћин, који ми кува, и корача као балерина, а на врху морнарске капице има црвени, црвени помпон. Он је, за време рата, био под Котором и рањен је на Јадрану. Хлеб му је бео и врућ.
У мојој соби, на левом зиду, црвени се велики плакат – зове на збор са игранком, католичке омладине, у знаку мача, који видим и на чипкама завеса.
Али кад останем сам, иза тих стаклади, на којима црвени Христоси деле праведне од грешних, ја, опет, једнако, као у „сну, провлачим и ширим руке, кроз тај мрак који гуши.
Не тражите по улицама мрачним, риту и блуд, што црвени. Ено вам рита на постељама брачним, а срам у љубљеној жени. Кад убијете сина свог прснуће ланци, и пасти Бог.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну
Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе... Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....
кад тамо, а из митрополије излазе гомиле заслужних свештеника; сваком на глави почасна камилавка или преко средине црвени појас. »По Богу, браћо, шта је то ?« питам их зачуђен. — »Ето, сад смо сви једнаки, јер смо сви деца његова...
Јест, баш исто онако, сећа се!... Само је онај био зелен, блед, а овај се црвени као Зоркина доња сукњица и... гле... што се онако спотиче?... Дете шмугну кроз вратнице. — Тето...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. Жалост је било погледати!
Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А како су малочас завијале сирене! Зајапурени, црвени попут срећака, Ватрогасци су стајали око цистерне Шикнули из чизама ко свеће из свећњака...
ПИЈАЦА НА КРАЈУ ГРАДА То није пијаца, то је лађа, зора што дан црвени рађа, у лишћу, кад ветар дуне бешње, открије се минђуша трешње, и нестане је, одмах после, у капљицама кише и
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
гамижу или се преврће на мокром поду брода, или пливају у суду у који је лов изручен; ту се нађу и лепи, као кармин црвени рачићи, и љубичасте медузе, и провидне као стакло животињице које су у мору невидљиве, и мноштво разноврсних других
По тежини он достиже 20 килограма, док туњ њему сродне врсте, црвени туњ (Тхyннуѕ тхyннѕу), од још веће економске важности, достиже и тежину од 350 килограма.
атлантских вода, а нарочито један ситан рачић који се тада ту налази у таквим масама, да се местимице површина мора црвени од њега; тако исто и једна рибица коју туњ јури и прождире.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кад се шћаше ођест куд да иде, па обуци оне пусте токе, шал црвени свежи око главе, а пани му перчин низ рамена, двије пушке метни за појасом, а припаши мача о појасу, а у руке узми
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Из минтана, јелека, вирила су њихна топла прса, црвени, једри вратови са узнемиреним, набреклим и ознојеним жилама. Све су још једнако биле разузурене, никако да се приберу,
И кад видео да га ови нису на место убили, он, да не би ипак овамо кући, Софки, жив дошао, и морао у њу да гледа, да црвени, ето, кад остао сам, раскидао везе, појасеве око себе, те крв и утроба покуљала.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И сад пада цвеће... У ПОЛА СЕДАМ Богињи Пробудише ме к’о рубин црвени Зраци вечерњег сунца. Пола седам... Час одласка твога дошао је мени Тужан к’о ова јесен коју гледам.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оста (име болесника) лак к’о перо, чист к’о сребро. 2 Иде црвени човек на црвеном коњу и носи црвени нож, да о’сече црвени ветар, и отера га у море, у воду.
Оста (име болесника) лак к’о перо, чист к’о сребро. 2 Иде црвени човек на црвеном коњу и носи црвени нож, да о’сече црвени ветар, и отера га у море, у воду.
Оста (име болесника) лак к’о перо, чист к’о сребро. 2 Иде црвени човек на црвеном коњу и носи црвени нож, да о’сече црвени ветар, и отера га у море, у воду.
Иде црвена квочка и води црвене пилиће, црвени им ноћити, црвени кљунићи и однесе их ветар у море, у гору. ОД ПОДЉУТИ Н.
Иде црвена квочка и води црвене пилиће, црвени им ноћити, црвени кљунићи и однесе их ветар у море, у гору. ОД ПОДЉУТИ Н.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Као да не зна да ме је звала, да сам код ње био. Ништа. Ни да зацрвени, застиди се. А, шта има и да црвени? Право има. Шта сам ја? Слуга. Ништа. И право има. И прве године беше тешко, мучно. Да се излуди. Не смем. Борим се.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ли ја онај исти који пре неколико дана с мојим комшијом Ником Путиним, из Баната, све покрај Бегеја у Срем, а одавде у црвени [х]ајдучки опанци с Атанасијем покрај Дунава у Хорватску у великој итошти иђах?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
да куша некога и нешто, да види да ли он може онако како то његови вршњаци причају да раде; док причају, он ћути, црвени. А после је, да се више не би стидео пред њима, наставио да насрће на њу, мрзећи је.
Ђорђе седе на столицу. Дуго не сме да пита. Не може од мрака у глави. И ако пита, биће мрак, ноћ, црвени кромпири. Сада, у кухињи, све ће се свршити. Мора да се сврши. — Зашто си ми отела ибрик и просула ракију?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Л. Костић ДРУГО ДОБА (После 1880) Л ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, и црвени река од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Из црне шуме старих четинара.
Пред њом, у ормару Од ебаноса, укожени красно, Тасо и Платон... У камину стару Још жива ватра и црвени јасно... Будна је. У руци бледој као хладни Пароски мрамор, у то позно доба Држи и чита моје „Песме“...
Попа, Васко - КОРА
моја Болиш ме Односиш ми дрвље и камење Шта ти је вртешко моја Развалићеш ми бескрајни круг Који још дозидали нисмо Црвени змају мој Теци само даље Да стопала те не разнесу Што даље можеш теци крви моја ГВОЗДЕНА ЈАБУКА Где ми је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Иза ње видео се, прострт по патосу, црвени бактриски ћилим. Он је означавао место предавачево. Овога пута за предавача одређен је, на изричиту жељу краљеву,
Вратар куће, обучен у дугачки црвени капут и са дугачком палицом у руци, отвори му понизно улазна врата зданија. Стари господин уђе унутра.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она се, вијугајући, губила између узвишених, зелених страна по којима су, усред поврстаних воћњака, провиривали црвени кровови скромних кућица.
Сву да пиштољина, трагови стопа пуни воде, зидови мокри и стабла великог дрвећа покисла до сржи, пасу се разлили црвени крстови и обојили бело мокро платно на барјацима, прокишњавају павиљони и душа подрхтава од влаге и студени.
Из трена у трен витло лети све брже, ветар витла све луђе. Наједанпут црвени, жути и зелени колутови затрепташе пред мојим очима, па се све те боје слише у црно, и преда мном грозан, црн као
Баш сад напада се Црвени Брег где се непријатељ задржао после Дренка. Артиљеријска зрна правилно упадају у ровове поседнуте непријатељском
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У сусједству наше куће, преко уске уличице, имао је свој кућерак с обућарском радњом ципелар Егидио. На прозорчићима црвени геранији у лименкама од рајчице, а за кућицом мало неравно каменито двориште, у коме су под зидом расла два шипкова
Фама која човјеку претходи уравнава му пут, простире црвени саг његовом успјеху. Сваки получени успјех олакшава за извјесни постотак постизање наредног, и тај се прираст
- - - - - - - - - - - - - - - - - - Из непомичног положаја у коме лежим видим радијатор, крајичак коцкастог столњака, црвени календар. Значи: још нисам у оној другој соби, међу непознатим изнуреним лицима. Мисао се мрси.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Одатле Ђурица изиђе тек увече и оде кући. На ногама му беху нови црвени опанци, а у торби, која је јутрос висила празна, сад беше добар грумен соли и бут непечене свињетине.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
А где су деца? Моји малишани? У дну дворишта мати, ногу боси'. Цвет црвеног кранфила у њеној коси. У црној коси црвени цвет. Црвеног трага по лицу ено! Шта то учини с тобом свет, О моје драго, о моја жено?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У једном налету ветра одлетео ми је шешир са главе и све што ми је остало да је покријем, био је један црвени фес какав носе Срби у Босни. Само провиђење ме је спасло да и њега нисам продао у Прагу.
Ни Будимпешта, ни Праг ни Хамбург нису били ни налик на овако нешто. Моја збуњеност и заплашеност и црвени фес на мојој глави, мора да су привукли велику пажњу, јер одједном сам приметио да се око мене окупила група дечака
Пуна опреза, она ме је посматрала са ивице шуме као права српска ”вила”. Мора да јује привукао и забављао мој црвени фес који је вирио са високог седишта иза мазги.
прва победа на америчком тлу добијена је ту, у Њујорку, када сам се борио за своје право да на својој глави носим свој црвени фес. ИВ ОД “ЖУТОКЉУНЦА“ ДО ГРАЂАНИНА И АКАДЕМСКЕ ДИПЛОМЕ Победа Колумбије у трци чамаца на Хенлију збила се 1878.
новина и чистаче ципела која су пре пет година играла улогу судија онда када сам ја бранио моје право да носим црвени фес.
Ћипико, Иво - Приповетке
На крају града, с једне и с друге стране улице, из крчме слуша пјесму, а ондје гдје су црвени застори на вратима спуштени весело свира неко у хармонику и види се на застору како се сјенке унутра помамно врте.
Одозго гледајући га, да се на некојим кућама цигла не црвени, није но гомила сивога камења. Часом, па иза наглих облака сунце извири и обасја их. — Нека сунца!
Мирише тамјан, застаје у засићеноме топломе зраку и као лаки облак што лута застире детиње свечево лице и обавија црвени његов плашт...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Његове приповетке и роман Црвени петао лети према небу померају угао посматрања све док стварно не добије обрисе чудноватог, па и фантастичног.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ТРИПТИХОН ЗА ЕУРИДИКУ И На уклетој обали од дана дужој, где су славуји сви мртви, где је пре мене црвени челик био, горки сам укус твога одсуства осетио у устима.
Краков, Станислав - КРИЛА
Погледајте. Али они бар тужно мучу. На вијугастом путу који се пео уз планину, дизали се црвени колутови дима. Безбројни волови вукли су шарене топове уз страшну дреку гонилаца. — Топови су звона за побуне...
Зрак је био препун гасова. Било је зелених који су тровали, жутих који су опијали, и црвених који су рушили. Били су црвени као крв из плућа Казимирових.. Грудоболни су увек пророци рушења. — Ма ћути, ћато, шта наричеш.
Одједном се кров двоспратне куће издиже у црвеном облаку прашине, па се све сруши уз тресак. Дуго се још црвени дим дизао изнад рушевина. Поломљене греде штрчале су као избијена ребра. Два задувана војника доводе заробљеника.
Опет долазе рањеници. А ни оне од ноћас нису још однели. Па онда и код њих близо долети по каква пијана граната. А црвени крст је био видљиво истакнут. Бесмислено је било што доносе тешке рањенике.
Облаци, црвени, жути, бели, црни и зелени. Као да стотине кратера вулканских баца сваког тренутка паклени плод из себе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу. Дечаци и девојчице имају једино црвени ђердан по тамној кожи око бедара. Лагано, у разговору, улазимо у урођеничко село.
Група око бербера који насред улице брију главе људима. Два-три сасвим бела црнца (албиноса), црвени, изборени, као скувани, језиви, омрзнути од својих сународника.
Као миртин цвет, нежан и провидан, цвет кафе дршће у запаљеном предвечерју. Крупни, наранџасто–црвени мехури какаоа у тамном лишћу, семења рскавичавог и горког.
Осећајући још при том да ћу, сасвим брзо остављен од Вуијеа, бити бачен на велики пут који води кроз Африку (на овај црвени, пурпурни пут, усечен као у живо месо копна), обузет сам неким поетским расположењем туге, страха и усхићења.
И споменици су џиновски црвени мравињаци, тврђаве милиона термита, живи градови са торњевима и кулама, видни још издалека.
Само огромни црвени мравињаци прекину једноликост предела, а ја се занимам што посматрам час правилну игру мишића на плећима мојих носача,
Његови црвени зидови, крти као крчази, граде један лавиринт пролаза, приступа, кулица и житница. Између колиба су џиновски безлисни
, господ'н)!“ итд. Шетња — да видимо Бобо и околину. Бобо Ђуласо је огроман црвени град станишта и тераса, изграђених од црвене афричке земље, које се роне и растварају на киши.
Прелазимо бескрајну савану, увек исту иако често живописну. Црвени мравињаци су све ређи и све мањи, али зато све чешће у даљини, по мекој земљи мочвари којом не пролазе стазе, види се
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пред очима ми се замагли и ја сам видео само како на сто корака пред нама промичу црвени турски фесови, како севају бајонети, чуо сам час слабије час опет као бура силно оно страшно: Алах! Алах! Алах!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Но то не [— — — —] мора бити Сени, Јер на таке речи од стида црвени. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
поскакује трком; Перјанице све лете момком око главе, Момке оком стрељају лепотице плаве; Гледај како свирац дувајући црвени, У лепота цвеће на груди се зелени; Глед[ај како] с играча зној р'јекама тече, У момака од љубови серца громко јече!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сунце се лагано спушта иза мрачастих брда око Јајца, а на другој страни све се више и више уздиже округли, црвени мјесец, пробијајући се кроз танку бледуњаву, небеску модрину.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ми се тада Да сам био сличан каквој чедној жени, Што, пошавши стазом на којој се пада, Трза се, а стид јој образе црвени. Те вечери Воља роди се у мени. (1910) МРТВИ БОГОВИ Мудрости доста! О, пали смо ниско.
Јер празан је живот, кад у јесен доспе, И замућен поглед црвени од суза, Пахуљице модре старост лицем оспе. Чело пуно змија кô страшна Медуза, Клецаве су ноге, спарушкане дојке,
А кад руб црвени сунцем с јутра блесне, Ходамо кô херој поносит у јеци Новом храму бола, горди, душе свесне. Нека урла Кербер!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Очима таквих ликова виђен је колико необичан толико и чаробан свет у роману Црвени петао лети према небу (1959), који је - као и неки други Булатовићеви романи - преведен на већину светских језика.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
поцрни сјај звездани, И месеца светлост бледа Не завије у облаку Божје правде и истине, Сјајне зоре и вечери Зрак црвени не протури У крваве љуте змије, Којима ће дух вечити По јауку, болу, писци, Несрећнога шибат света — Донде —
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан. Тешко му је било.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ТРАВА 121 ХРАСТ 121 ЦВЕКЛА 122 ЦЕР 122 ЦИМЕТ 123 ЦРВЕНИ ПАТЛИЏАН 123 ЦРНИ ЛУК 124 ЧЕШЉИКА 125 ЧИЧАК 125 ЧКАЉ 126 ЧУБАР 126 ЧУВАРКУЋА 127 ШЕВАР 127 ШИМШИР 127 ШИПАК 128 ШЉИВА 1
постао је од циганске крви, плави од турске, а црвени од српске (Браство, 7, 1896, 52). Б. има у себи извесну супранормалну снагу (томе је свакако могла допринети и
Ко има жутеницу, тога купају неначетом водом у којој је био потопљен црвени к. (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 163); три зрна црвеног к. су лек волу од крвобурна (СЕЗ, 17, 581): »париски« к.
да ожени, треба — каже се — да ћутећи копа бели трн, док га целог из земље не ископа, и да на његовом крају нађе неки црвени котур.
Такође се употребљује и од зубобоље (ГЗМ, 12, 1900, 150). ЦРВЕНИ ПАТЛИЏАН Томате ‹ѕоланум лyцоперѕіцум›. Црвени патлиџан; парадајс. Ц. п.
Такође се употребљује и од зубобоље (ГЗМ, 12, 1900, 150). ЦРВЕНИ ПАТЛИЏАН Томате ‹ѕоланум лyцоперѕіцум›. Црвени патлиџан; парадајс. Ц. п., са нишадором, као спољње средство против пришта (СЕЗ, 13, 1909, 374).
је демонско, свето и лековито дрво. У Гружи »код бреста у Крушику, у Гунцатима, виђа се ноћу црвени пламен, али кад се њему приђе, одмах га нестане« (СЕЗ, 58, 1948, 348). У Сретечкој Жупи б.
и по једна мала гранчица од сваког воћа у башти«, па се то, после освећења, чува све до јесење сетве, кад домаћин онај црвени конац привеже за средњи прст своје десне руке, да га тако носи до краја жетве (ибид., 166).
Ћипико, Иво - Пауци
— Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир. Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. — Чекаћу те нефаљено!
— Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. Иво га са чуђењем посматра. Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да
Не бој се! У дућан униђе кћи старога Анте. Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу. Она се очито застиди — црвени. — Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. — То су ваши посли!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Имају ли они по двадесет и пет година? Имају. Па? Морам ли ја да црвеним за њих?! Дадара, ратник, витез — да црвени! Требало је тада да изађем из џбуња. Црни јахач Дадара на црном коњу. Зашто то нисам учинио?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Чега нема туна! И народна права, потребе и буна. Па порез, па прирез, па различне трице, Да ти срце плаче и црвени лице. Мој амице слатки! Ходи к меки амо, Са тобом се данас ја разумем само.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свиће нови дан, ми се приближавамо новом сунцу, обасјава нас нова светлост; она је ружичаста. То сунце је један црвени гигант, како се овакве звезде зову у науци. Она се налази баш у цвету своје младости.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Снег, нити се чује нити се види, јер је госпа Нола шалоне на својој соби рано затворила. Ватра у пећи је жива, црвени се и скаче, и тачно одаје како ветар замахује и гони. Госпа Нола седи у једном ћошку и рачуна. На свој начин.
неки професор само намисли да некога од њих појединачно истакне, или одликује, сва тројица се дигну да протестују, и црвени у лицу сва тројица говоре у исти мах, све брже, све заплетеније. Директор би се чешће озбиљно љутио: — Шта хоћете!
— По једном образу, мало по једном увету, малчице и на једној страни носа, покрили су Павла модро-црвени лишаји и ситне крастице.
Кад дечко поцрвени и збуни се, ори се смеј маторих. Искушења се степенују, док дечко више не црвени, после чега матори опет ударају у смеј, само увек другим и другим смејом. Но, у школи, Мија све бољи и бољи.
А срета не једнога који и даље шара анонимна писма, и не црвени. Шара сам себи по глави гад и не црвени. Иако ђак Лесковчев, потезао је он, тај, за туђе звоно тамо нарочито где
А срета не једнога који и даље шара анонимна писма, и не црвени. Шара сам себи по глави гад и не црвени. Иако ђак Лесковчев, потезао је он, тај, за туђе звоно тамо нарочито где „слушкиња” има да лети са спрата доле.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
кроз пребеле шаторе За смешног младића (Коме се визија детињства повраћа!) Црвени зрак мозак да прободе! дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића; Ја вам нећу рећи никада црвену плиму
ме је љубила, и заптивала очи рукама, Ил њена љубав за мном тад беше у мукама: Вечерње небо одједном као црвени цвет изниче; О ти, о ти, ко ми то тихо примиче?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
БАЈКЕ Садржај СЕДЕФНА РУЖА 2 МАСЛАЧАК 5 МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ 9 ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ТРАЖИО СВОЈЕ ЛИЦЕ 14 О КАПЉИЦИ И ЦВЕТУ 17 ЦРВЕНИ МАКОВИ 21 ОГЛЕДАЛО 25 КРИЛАТИ БЕЛКО 28 О ПАПАГАЈИМА И ОВЦАМА 33 3ЛАТОКОСА 37 МАРИЈАН И СРЕБРЕНКА 41 СТРАШИЛО 45 ДЕЧАК
Капљици се, наједном, учини да с Цветом поново некуд путује, да путу краја нема.. Па и нема! ЦРВЕНИ МАКОВИ Жена је почињала већ да стари, али је туга што нема деце није напуштала.
Хладно и чисто било је небо у њеном сну, нигде никога — само макови црвени и лелујави какве никада раније није видела.
Ко зна: можда је тако и било, можда се људима само причинило. Једно је сигурно: нигде на свету макови нису били тако црвени, тако крупни, нити је ико боље од дечака из сузе рођеног познавао тајне трава.
Шта да се за мравље ратове каже? Ој, Ој! Како су дрвени мрави мрзели жуте, жути црне, а сви: и црни, и црвени, и жути — њега само зато што је бео!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Учитељ Паприка погледа је најприје уплашено, па забезекнуто, затим разроко као да му је мува сјела на његов црвени нос, а онда се забаци натраг, на наслон столице, лупи рукама по столу и луђачки стаде да се смије: — Аха-ха-ха-ха,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и тврди, слади и горча, бојали чини, мирис и злочест задах примеће цвећу и травама; убељује, зелени, жутка, црвени, црнпурасти, плаветни и прешарује; на папради слади, на пелину горча, а неке накиселе указује...