Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Те ноћи, кад смо се тукли на Ваљеву, видили смо с брда сво небо црвено на Руднику који је Карађорђе и Јанко Катић запалио, и то кад види наша војска, врло се охрабри; а тако су исто и они
пред њиме књига колико велики триод и све миче уснама и тајно говори, а у оној књизи све сама имена, зачално писме црвено; тако премеће и шапуће она имена, не знам каква су, и баш не хтеде на ме да погледи.
(Али какво јадно вино! Црвено, истина, али на дно пала као нека среш; и на дну по 2—3 драмајлије; кад ти хоће да донесе, а бирташ узмућка, те се
Онде простремо једно јапунџе црвено, и бројимо новце арачке и пореске, од сваке нахије донешене. Около седе све старешине и Карађорђе.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— и ја поскочих вратима. Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно
— Иди, ако ћеш! — рече она, и њен поглед раздвоји Црвено море. — Иди, ако ћеш! Бог га убио ко ти у том стане на пут! Било је још толико времена да сам их могао вратити с
Африка
Земље црвено зарђала, она што боји прсте као шафран, црвена као земља архипелага Лос, или Конакрија, покривена је густим зеленилом.
Долазимо у село Куми. И ту је све црвено; зидови коси, трапезасти; терасе које се круне од сунца и растварају од кише.
Неки је путописац рекао да је „Африка очајање за сликара“. Само риђе црвено тло Африке, зеленило шуме, плавило испарења, топла угасита бакреност голога тела, морали би надмашити било какво
Ипак са мање узбуђења гледам његова урођеничка села, његове чопоре мајмуна и антилопа, његове нежне капоке црвено расцветане.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Непомично, и црвено, стајали су пешадијски полкови српских „шережана“, да би се, изненада, помакли, претворили у колону, која маршира, и
чудно шаренило, у зеленилу, и жутом лишћу, које је опадало, а и то жуто лишће било је шаренило жутог – мање, више, црвено, мрко, мртво.
Сунце је ујутру излазило на раван као буктиња, а увече залазило изнад вароши, цркава, торњева, брдашца, црвено као ломача. Пролеће је у Русији дошло као на некој тројци. Као да су Сунце три вранца довезла.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Месец је био једва неколико сантиметара издигнут изнад шевара и његова светлост бојила је мртву Тису у црвено. Била је то јака и радосна светлост, али видљивост је при њој била равна нули.
Клатарећи ногама, Весна је лепила својим шашавим зечевима отпале репове и уши. - Шта мислиш када бих обојила зеца у црвено? - упитала је, а ја сам дрекнуо да ме остави на миру са зечевима.
Чинило ми се да стојим под водопадом. Затим сам запловио. Око мене су пролазиле чудне земље и градови обојени у црвено. На улицама није било људи.
Није могло. Шине пода мном биле су још вреле, иоко је сунце залазило а мочвара се претварала у големо, црвено огледало. Опет чух хор жаба. Онда другим колосеком прође дресина. То су се радници враћали из шећеране и певали.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако је новорођенче веома црвено у лицу, биће љуто.⁶² О судбини новорођенчета гата се и по његовом плачу. „Ако дете плаче кад се роди, народ мисли да
Када се жена породи, она се одмах закити повише десног слепог ока праменом црвено обојене вуне. Затим узме вунени црвен конац, наниже на њега неколико ољуштених ченова белог лука, једну старинску
³¹ Колевка је често живописно обојена, најчешће у црвено, и богато је изрезбарена, а ове боје и шаре очигледно имају заштитну магијску функцију.
По облику, она је била дињаста, сачињена од парчета вунене тканине или чоје црвено обојене.⁴ Захваљујући радовима Симе Тројановића, данас се зна о јавном оглашавању момаштва једним необичним,
И ако се и друга шарена вуна узгред даровала, ипак је штап издалека, гледајући црвено одсјајивао. Овај шарени штап свуда се зове момчаник.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Видеће свог оца и мајку, повећане и ретуширане, мајци су обојили уста црвено, а оцу розете одликовања, између њих стоје он, ошишан до главе, сестра са јабуком у руци, и три брата којих се не
страни Тајмса, док су га гурали тамо-амо у гомили што је зурила у излоге, грицкала семенке и кокице, брбљала и псовала црвено светло на прелазу. Народ. Ненавикао на пешачење, у почетку се веома брзо замарао.
сале је одводио све дубље у супротном правцу према сточићу за две особе, постављеном уз лажни камин из којег се церило црвено електрично светло из пластичне цепанице.
Милићевић, Вук - Беспуће
Ђаковић видио с Панеком, овај се сам доброћудно сјетио оне вечери и почео да се слатко смије: по образима му се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ти већ зађе, небо је црвено, Као да је крвљу обливено, Ао сунце, као небо ово Тако беше црвено Косово, Од србињски тешки палошина Крв с'
Ти већ зађе, небо је црвено, Као да је крвљу обливено, Ао сунце, као небо ово Тако беше црвено Косово, Од србињски тешки палошина Крв с' отвори кâ морска пучина, Дивно ли је тада Србаљ био, Дивно л' сваки
И пролази данак свети — Шта л' ће ноћ донети? Сунце сакри лице своје, Кâ крв небо црвено је, Ма де с' она гора вије, Још је пуно црвеније.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
још зором је полијевала и мела двориште, чешљала се скривена у собичку и сјетна погледа вадила испод јастука плаво и црвено цвијеће, „Вида“ и „Виду“, које је синоћ тамо ставила не би ли у сну видјела свога суђеног.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али, да ли страх, узневереност, забезекнутост или нешто друго? тек он осети умор. Зној га поче пробијати и његово црвено, меснато лице поднаду се. Усплахирен, растресен, отворених уста и избечених очију, он је трчао, клатио се и батргао.
Онако санан и раздраган јутарњом свежином идем у башту. Ту, међу цвећем, испод ружа, стоји вода, а по њој плива црвено јаје, здравац, дрен и друге лековите траве. Свлачим се и купам. Пуцњи и весели гласи проламају јутро.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А богаљ ни пет ни девет, него на њега: — Курво ћорава! Како ти знаш да је хљеб бијел и вино да је црвено, кад не видиш? Сад ћу те ногом у задњицу! Уз то сиромах повиче: — Удри га у мој одговор, ја ћу га платити.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Једна је тако навукла обрве, да ми се учинило, да је на театру. МАКСИМ: А која није накићена као у комендији? Ту црвено, ту шарено, ту цветови, ту перје; добро те се краве не плаше од њи. СВЕТОЗАР: Једну сам осрамотио, али у невиности.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
гледале завидљиво са устима пуним кремпита, док сте трчали испред кафане „Лондон“ у пола седам, претрчавали улицу кроз црвено светло, док сте се заклињали да се никада нећете угојити, да никада нећете носити сиве фланелске костиме, и никада
Жене и деца циче од среће, кад патер фамилиас престигне некога или профура кроз црвено светло, а бакуте из гепека само се крсте и гледају како ће све то да се заврши.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ па јурну равно, олујном трком, откуд је чуо другарев глас. „Станидер, лијо, црвено псето, у доброј руци шкљоцаре ето, биће ти кожа као решето!
у шуми суди, петао људе буди, мере нам време и пуж и зец, већ како који, вукови туле на месец, шуму нам јесен црвено боји, храшће на стражи спокојно стоји, пролеће доносе ласте, на врби — грожђе не расте.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Разбојници те зграбили на кладенцу, оденули у црвено, у лађу бацили, преко мора продали у робље. Сада те у башти видим где лежиш на уплашеном лишћу и руке голе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
противничке батерије, која нас је одмах засипала читавим пљуском челика, да је цео простор око батерије био ишаран црвено-жутим букетима шрапнелских димова.
Сунце већ залази, и последњи зраци се повлаче по земљи. Најзад, црвено и крваво, оно замаче за хоризонт и тамна сенка пређе преко земље. Наиђе Александар. — Шта ћете ви овде?
Гађала нас је само једна пољска батерија, „ситна посла“ — што рекли војници. Гледајући оне црвено-жуте димове у великој висини, имали смо утисак као да посматрамо неки ватромет.
Појам човечности је утрнуо. У свакоме кипти незајажљива жела за убијањем. Претрнусмо... Шест црвено-жутих димова свитнуше нам с леве стране. Гађала нас је једна батерија са Дрена.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа... Он изгледа као осуђен на смрт, кад га прво тане погоди...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 11. Порасла јела до неба, Савила гране до земље, На грању лишће зелено, На лишћу цвеће црвено, На цвеће челе попале.
Што ми је јела висока, То ми је црква Грачанка; Што ми је лишће зелено, То су ми књиге црквене; Што ми је цвеће црвено, То ми је причес у цркви; Што су ми челе попале, То ми је народ у цркви. 12.
88. Ово је вино црвено, Попијмо га весело, Нек не чује све село, Да смо здраво и весело. 89. Паде листак наранче Усред чаше јуначке.
- чинити да се што ороси, прекривати росом; даждети, кишити, падати у ситним капљицама, сипити рујно вино - црно (црвено) вино русица - деминутив од руса, ружица ручни ђевер (девер) мужевљев брат који води младу на венчање Саба (сабах)
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ко има срдобољу — даш му гороцвет, копитњак, орахов лист! Плаво, љубичасто, жуто, бело, црвено, златно, рецкасто... целог лета и јесени по планинама береш лековито биље...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Војска нове Аустрије, тобоже републиканска, појављује се, на улици, под заставама новим, црвено‑белим, средњовековним.
Небројене куле светиље, ближе и даље, трепере целу ноћ и, скоро, цео дан. А звезда никад нема. Из стења тече нешто, црвено као крв, а стене су посуте неком жутом маглом, која гуши, страшна као сумпор. Шест дана ћутим и живим у мраку.
“ Над зидом су се шарениле заставе, и приметих и нашу, ону стару, црвено‑плаво‑белу. Мало ме је зачудила овде, јер је давно видео нисам.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На вратима се појави једно црвено, младо, зајапурено лице, на коме ни неочекивана вест није могла одједном избрисати трагове необуздана весеља.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Спази му (плакате у џепу.) А шта ти је то? СРЕТА: Које? ЈЕВРЕМ: То црвено? СРЕТА: А ово? Па то је оно. ЈЕВРЕМ: Које оно?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
РОТКВИЦЕ Ротквице — образи им рујем горе — у гомилицама нешто ћућоре; погнутих главица, црвено-сјајне, шапућу росне баштенске тајне; а лишће њихово ћути, чучећи, тек тако, да свежањ буде већи.
јуче, крај потока, зелени струк тонуо је у тежак мук: земља је кроз четвртасто, шупље вретено шикнула у зелено и у црвено, на стабљици — таква се ствар десила — нашло се по два, по три кила, те домаћин (ко да је уснуо лудо) неразумљиво
Из вечности свањива, А садашњост је хладна, сањива. ОСВИТ Сунце испружа жалце, Сјајне краке медузе: Црвено огледалце С којег се сливају сузе. На хладној шумској стази Подрхтава циклама.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв. Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.
осветљавала средину, „тершене“, а около по сводовима, по „курнама“ где је био потпун мрак, | горела су кандила и мрко црвено осветљавала. Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
СТИДАК Ова биљка има бијел цвијет, у сриједи мало црвен. Србљи приповиједају да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: јер већ нестаје стида међу људ’ма.
у Далмацији, имају два језера, од којих се веће, које нигде не пресуши, зове Црљено језеро (зато што је око њега црвено камење); више овога на брегу познају се некакве зидине, за које се овде прича да су остаци од Гаванових дворова, под
(Конопља која даје и која не даје семе) 180 — Жуто је, — смиљ није; зелено је, — јед није; црвено је, — крв није? (Дренов цвет, грање и плод) 181 — Звоно, а не звони?
(Јела) 192 — Најприје бијело, па онда зелено, а најпослије црвено? (Броћ) 193 — Ногама у блату, а главом у злату? (Клас) 194 — Оздо перјаница, озго брада, а у сриједи турска чалма?
(Тиква на врежи) 204 — У пролеће те одмарам, лети те хладим, с јесени те храним, а зими те грејем? (Дрво) 205 — Црвено, малено, цара од коња скида? (Јагода) 5 (ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ) 206 — Бијеле пчеле на земљи сјеле?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А богаљ ни пет ни девет, него на њега: „Курво ћорава! како ти знаш, да је хљеб бијел и вино да је црвено, кад не видиш? Сад ћу те ногом у задњицу!“ Уз то сиромах повиче: „Удри га у мој одговор, ја ћу га платити.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Дај речи које имају тело И у телу срце црвено, Све оне које ће горко чело Наћи у свету разбијено. Дај речи горде ко мач топола За наше празне руке бола.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Дуго се клати задихана тутњавом у грудима. И свог корака се боји. Црвено око пећи гасне и плех ситно цвокоће. И мрака и плеханог цвокота се боји. Колена јој ударају о даске кревета.
Прво купио плаво јорганче, па му се није допало, па онда чак из Пеште црвено наручио. — Ћути. Камо среће да се наша газдарица сваке године по двапут порађа.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Полунага Наксис о Изосу сања У то страсно подне античкога лета; И, пожудна, једном, кад се таче грања, У црвено цвеће сва шума процвета. Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но номофилакса спопаде неописив бес. Лице му постаде плаво-црвено, а очи му мал’ не искочише из дупљи. „Смешљиви филозоф!“, развика се он. „Будала - ништа друго!
Зенодотос, сав задуван, брисаше зној са своје ћелаве главе и гледаше, као раздражен но изнемогао бик, на црвено ћилимче, прострто за предаваче.
„Јеси ли то добро опазила?“, запита црнојка. „Како да нисам! Његово лице поста црвено као овај огртач овде“. И она показа руком на један пурпурни краљевски плашт, изложен међу поклонима.
“ Пембертон оклеваше, али кад виде кроз прозор како Њутнове кочије пројурише улицом, а црвено униформисани вратар ковнице и њен плаво одевени служитељ кренуше у правцу крчме, он испразни чашу и побеже.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Напољу се орио пискави кикот, кад се поново нашао пред огледалом. А тамо, црвено, изгужвано, разбарушено, зајапурено, зачуђено до панике, гледало га нешто разрогачено и питало само једно: Шта је?
Зраци сунца које се рађало занесоше му очи. Потом угледа цело велико и црвено сунце, које се роди иза брега. Кад узе нов рам да напуни, он осети као да га ушица секире удари у леву страну чела;
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тамо као да се догађало неко страсноболно крваво насиље. Големо црвено сунце тонуло је у море споро, језиво споро, некако неповратно, неопозиво.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А богаљ ни пет ни девет него на њега: — Курво ћорава, како ти знаш да је хљеб бијел и вино да је црвено, кад не видиш? Сад ћу те ногом у задњицу! Уз то сиромах повиче: — Удри га у мој одговор, ја ћу га платити.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја о томе не знам. Ал' кад пада вече На црвено сунце и дан к'о дим бео, Кад из сваког кутка ноћ црна потече И притисне очи, небо, видик цео, Знам да чујем свуда, да
Доћи ће и сунце, црвено и свеже, И наћи ће мене прекрштених руку Са свећом над главом, докле мртве леже Моје црне очи у новом сандуку.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
јеловито је црква, при томе су гране што и озидане стране манастира, листови на грани листови су црквених књига, а црвено цвеће, то је црвено вино на причешћу: Висока јела до неба Пуштила гране до земље, На грани листи зелени, На листе
при томе су гране што и озидане стране манастира, листови на грани листови су црквених књига, а црвено цвеће, то је црвено вино на причешћу: Висока јела до неба Пуштила гране до земље, На грани листи зелени, На листе цвеће црвено.
то је црвено вино на причешћу: Висока јела до неба Пуштила гране до земље, На грани листи зелени, На листе цвеће црвено. Што су им листи зелени, То су ми књиге црквене, Што им је цвеће црвено, То ми је сабор у цркви.
Што су им листи зелени, То су ми књиге црквене, Што им је цвеће црвено, То ми је сабор у цркви. Није, додуше, речено да је црвено цвеће причесно вино или бар причешће, него сабор у цркви.
Није, додуше, речено да је црвено цвеће причесно вино или бар причешће, него сабор у цркви. Али сабор у цркви, а не пред црквом, то је сабор причесника,
Али сабор у цркви, а не пред црквом, то је сабор причесника, који очекују нафору и црвено вино. У поезији се, уосталом, снагом синегдохе увек може поменути целина уместо некога њој подређеног дела, што по
варијанта од ове: тамо су све појединости чистије изведене, јасније поређане у аналошке парове, па тако и пар црвено цвеће – причешће.
што су гранама листови, вели народни песник у првом лицу, то су мени листови црквених књига, и што је за њих црвено цвеће, то је за мене сабор у цркви, па отуда: „што су им – то су ми“, „што им је – то ми је“.
У гори дрво високо, На дрву лисја широки, По листом цвеће црвено, На цвеће пчелке попале. Штоно је дрво високо, То јесте црква Грачанка, А што су лисја широки, Све то су књиге
Штоно је дрво високо, То јесте црква Грачанка, А што су лисја широки, Све то су књиге попове, А што је цвеће црвено, То јесте причес у цркви, А што су пчелке попале, Све то су људи у цркви.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца које, залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв”.
Краков, Станислав - КРИЛА
Стигли су. Крај округлих шатора носила се стицала једна за другим. Лаки рањеници долажаху сами. Црвено и бело меша се при светлости малених фењера. Доктори су били уморни и љути.
Петровић, Растко - АФРИКА
Земље црвено зарђала, она што боји прсте као шафран, црвена као земља архипелага Лос, или Конакрија, покривена је густим зеленилом.
Долазимо у село Куми. И ту је све црвено; зидови коси, трапезасти; терасе које се круне од сунца и растварају од кише.
Неки је путописац рекао да је „Африка очајање за сликара“. Само риђе црвено тло Африке, зеленило шуме, плавило испарења, топла угасита бакреност голога тела, морали би надмашити било какво
Ипак са мање узбуђења гледам његова урођеничка села, његове чопоре мајмуна и антилопа, његове нежне капоке црвено расцветане.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Картеч је однео обоје. Више њега стоји запечена и јако окорела на сунцу црвено маса — то је процyт и крвљу обојен мозак. Душа се грози, ти хиташ даље и даље и призор бива све ужаснији и гнуснији...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Да не целујем усне но чело невеселој, текло нам текло на вале. СУТОН Крила ли то? Ненадно махну на таму. Или црвено јато потону за брег? Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана? Беласа твоје тело у сутон.
Појави. Ватра ме гори, о ватра изнутра. Улази у ме, пробија ме До сржи, о мрачна ватро. Агни, Агни, као црвено гвожђе. Излази, излази, појави се. Ах! Преварио си ме, ти си Саул.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Стидак, срамак (Сава Петр.). Стидак има бео цвет и у средини мало црвен: Срби приповедају да је оно црвено од пре веће било, па онда свакога дана бива мање, јер нестаје стида међу људима (Вук, Рјечн., ѕ. в.).
— Претпоставља се да је бојење у црвено броћем, који успева у нашим крајевима, било »опште, и за ускршња јаја и за бојење текстила«, а као најстарији спомен о
врача се против лишајева — на тај начин што се свака од десетак сламки кида на више делова док се говори: »данас црвено, сутра бијело, а прекосутра каково је и било« (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 154).
Ћипико, Иво - Пауци
Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни! А што ћеш ми причати, знам све!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“), те семе труне по таванима а вратимљски сељаци немају са чим да засеју поплављене њиве. Четвртасто Богданово лице, црвено од умора или од стида, или од страха, или ко зна од чега већ све не, надуло се као да ће сваки час пући, ћела му се
Те ноћи се разведри и стеже мраз. Освануло је зубато, црвено сунце и слеђени предео који је светлуцао и цаклио се у реском ваздуху.
Имала је округло, претерано црвено лице и ситне, живе очи, али су зато њезине груди биле дивотне а кукови богомдани за уживање. А шта је он друго тражио?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
старо-хришћанске базилике: патос покривен још где где мозаиком, подножја и испретурани трупци камених стубова од црвено и зелено ишараног мрамора, доњи, профилисани делови обимних зидова.
То су они Сунчеви зраци које је Земљина атмосфера пропустила кроз своје слојеве, а њена пара их обојадисала црвено. Попнимо се овим лифтом горе у куполу. Ево видите, драга пријатељице, ово је Месечев пејзаж.
Тим Сунцима даје он различите боје: једно је плаво друго црвено, треће жуто. Колико дивних игара боја на једном тако обасјаном небеском телу!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
вратанца, капиџик, а остали зид је прав, пола од цигле а пола од летава, обојених, после ослобођења, народном бојом; црвено, плаво, бело. Кроз тај зид од летава виде се нове, по плану подигнуте куће Ташаниних синова.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јулица је танка као сенка; вуче на глави грдну црвено-златну косу; кожа јој бела, и хладна као у рибе. Кад говори, шапће; уста отвори, лепи зуби засветле, нешто је рекла, и
У собичку хладно. Ната извуче испод миндерлука котарицу с дрвима, наложи ватру у малој фуруници. Кад је синуло црвено, кад је заструјала топлина, Ната осети самоћу, страшну са моћу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако, на пример, научили смо да свиња грокће, да орангутан има црвено задње лице, да крава тели (једва си отелио тројку!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
се збивају чудне ствари, као да се спуштају са другога света: док ме понова не обузме велики вртлог страсти, све жуто, црвено, зелено пред очима; тамо, где је некада био дугачки видик планина, једна нога, једна глава, једно смејање без
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А онда ту су и руже! Седефној ружи тако се откри да постоји цвеће које зову ружама; цвеће бело и жуто, љубичасто и црвено. Сада тек није могла да чека. Зашто да чека? Докле?
«, помисли и као крилата полете с маковим чахурама у наручју. Над њом је било небо, под њом зањихано поље мака, црвено и бескрајно. Није се питала како то, одједном, лети; куда лети.
Коначно их сасвим нестаде. Пред запањеним погледом жене сада је било само празно небо и заталасано црвено поље мака. Од разочарења, од ужаса жена крикну и пробуди се. Низ образ јој је клизила суза.
Као златна киша пљуштали су поклони. Цар је благонаклоно климао главом. Као црвено-зелени пламенови јурили су цареви доглавници и били свуда и у свако време.
и мале, беле и црне овце, а хитро, као да их луди ветар гони, летела су салом два зелена папагаја, пратећи једног црвено-жутог, и понављала углас: — Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! Микики-Мики-Но! А где је нестао Цар?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Такви су они изврсни описи у Женидби од Задра Тодора у којима је народни песник показао редак смисао за склад боја: црвено рухо, алатасти коњи и риђи брци у једних јунака; у других зелено рухо, зелени коњи и смеђи брци; у трећих црно рухо,
дукат Цер — планина између Љешнице и Лознице цигли — једини Црвене ст’јене — налазе се близу Задра црвеника вино — црвено вино црљен — црвен Црни Ђорђе (Карађорђе) — Ђорђе Петровић (1752— 1817), вођа првог устанка у Србији, убијен по