Јакшић, Ђура - ПРОЗА
је обукла своје стајаће руво, главу је забулила белом куповном шамијом, па није заборавила више левог увета и једну црвену ружу заденути; зубун бео као снег, а по њему разне шаре, по којима, као малене звездице, трепере сребрне и златне
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у сокак перви, где се кола, саонице и проче различите дрвене ствари оправљају и изнова граде, али један на коњу у црвену капуту рече нашем кочијашу: „стој!” — и стаде. Он завири у наше каруце и запита тко смо.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке... Јелица стоји пред њим као жива, поносита...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
После једног сахата било је све спремно. Аркадија је отишао по Шацу и однео му црвену пошу. Затекао га у дућану баш кад је Шаца туцао кудељно семе и ’ранио штиглице и канаринке, цвркућући им.
а и она многе њих воли, ал’, каже Жужа, да ниједан није тако леп к’о фрајлин младожења, нити иједан има онаку лепу црвену пошу па да му тако лепо стоји к’о фрајлином ђувегији.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ове сапутнике: две бабе шесетих година, једну грозно мршаву девојку са вратом искрпљеним од шкрофула, једну убрађену, црвену и пуну жену са успаваним дететом у крилу, једнога господина скоро без носа, који је међу дугачким, кошчатим коленима
Африка
То су разни камичци, кожице прашине, коштице, дрвца: ушивена у црвену кожу, обешена о огрлице, о мишице, о босе ноге. Тражим од Вуијеа дозволу да се одушевим једном црнкињом која пролази;
Стабла што умиру, лежећи, а што ипак, још, свом својом дужином пуштају корење у земљу, црвену и масну. Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха.
Црњански, Милош - Сеобе 2
још био видео те сународнике онда, кад су били млади, славни, кад су јахали обесно, весело, певајући, огрнути у своју црвену абу, и сребро. Кићанке им се, под коленима, на чизмама, тресле, у колу.
Зачу се, однекуда, и неко, ситно, сеоско, звоно. Исакович после угледа, на дну једне алеје, Херренхаус, зидан у црвену цигљу, са прозорима белим, зараслим у дивљу ружу.
Пар који би ту игру играо, личио је на близанце. Први пар је био домаћин, са домаћицом, па је домаћица стегла, црвену, лопту, под браду, а Валдензер је отимао. Онако матори, тетурали су се по трпезарији, а личили на медведа и метлу.
Животиња је покушавала да дигне и своју главу, али глава би јој брзо падала, клонула. Лупила би о црвену цигљу патоса. То је онда одјекивало, тупо, као ударци неког бубња. Павле је ћутао и посматрао, унезверено, животињу.
Над бледим челом имала је неку, накривљену, венецијанску, црвену капицу, ко зна откуда, са које јој је низ уво висила, сребрна, кићанка.
На ногама је имала бечку ципелицу. На глави, огроман, сламни, шешир, на који су јој зашили пољско цвеће од свиле, и црвену булку. Одевали су је, као што се одевала његова полегуша, Бечлика, у театру.
Ти више никад неће видети месечину у Варадину. Ни како жито расте, ни у житу црвену булку. Ти ће, заувек, остати, овде, на Шлосбергу, живи, у гробу. Завршиће, оседели, разбарушени, полалуди, у аресту!
Чело те лепе појаве било је бледо и ледено, а уста, међутим, весела, као да једе црвену трешњу. Очи су биле тамне, толико, да су се, под дугим трепавицама, чиниле да гледају укосо.
Исаковичи су, из детињства, памтили ту војску. Кад је Аустрија скинула ту армију, са коња, она им је била оставила ту црвену абу, у пехоти, па је тај црвени гуњ – ротмантлера – прошао, и пешке, кроз Европу, и остајао, на мртвима, на свим
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мангуп сам ја. Стојим у трпезарији крај огледала и у њему при одблесцима сунца гледам своју црвену косу, своју шашаву њушку с пегама и огромне, нечим као зачуђене очи, мислећи не пита ли се мама понекад јесам ли ја
- једном руком подиже моју браду, а другом ме пљесну преко лица. За тренутак видех јаку црвену светлост, а онда сам већ био на њему.
али је код рампе мало успорио и могли смо да видимо натписе на немачком и француском, путнике како жваћу у ресторану и црвену капу машиновође. Махнули смо и неколико нам је руку отпоздравило. Била је то нека екскурзија за Минхен.
В Целу сам ноћ провео на нултој тачки температуре. Крв ме је сопствена издавала при помисли на црвену мрљу која се пењала низ насип. Кад се раздани, кад нестане ове шашаве месечине, то ће проћи, тешио сам се.
- Али, шта ћу ја сада ономе тамо да кажем: зашто сам долазила? - између обрва имала је ситну, црвену борицу, а марамицу је, иако је то било непотребно, још држала на уснама.
Опраштао сам се, у ствари. Онда спазих Сулејмана како корача између колосека носећи очеву црвену заставицу. - Даћу ти сто динара, Сулејмане - рекох.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да гледа пожар, да не би дете добило „црвене оспе по телу“ или „огорелине“ (ране по телу) или жараво лице“ или „црвену косу“⁶¹ и сл. За носећу жену у извесним ситуацијама опасна је и вода, те јој је стога забрањено купање.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА БРАНКОВИНСКЕ СЕЉАКЕ За бранковинску посну иловачу као мак црвену после кише, за необрађену земљу крај пута, у сабљичици и у драчу, за раскош корова и кукута око сељаковог плота и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пролазимо испод суморног здања старе аустроугарске гимназије, а онда скрећемо ка Обали и ја поново препознајем црвену боју набујале реке — траг брда спраних првим кишама ране јесени.
Сећа се, некада је отправник возова био за њега највећи господин. Кад стави на главу црвену капу, нико није смео да му приђе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Живео у шуми мали, али веома снажан миш; на глави је носио црвену капицу, у њој му је била натприродна снага. У истој шуми боравио је и врло прождрљив зец: јео је све на шта би наишао.
Милићевић, Вук - Беспуће
њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црвену капицу и стаде пред њега. — Гавре — викну — тражи те некакав господин, и одмах отрча натраг.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Паучином си сапет у крили', гмизави паук по теби мили, шеће се по твом срцу стрвену, сиса ти плаву крв и црвену, а ти зар живиш, зар очекиваш? Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако је у ћитапу, а ти тражи свједоке. Јадни путник подиже главу и угледа у кадије црвену браду. Уздахну и оде, држећи да су му новци заувијек пропали.
Сиромах путник одговори: — Пусти ме, свети човјече, ти ми не можеш помоћи, јер... јер ти имаш цр-црвену браду, а мој рахметли бабо рекао ми је на смрти да се чувам добро црвене браде.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
000 динара, па ти толико одредио. ПОЈАВА ИИ САРКА, ПРЕЂАШЊИ САРКА (обучена у упадљиво црвену или шарену хаљину, под шеширом окићеним цвећем или пантљикама): Добар дан, ожалошћена породицо!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ваздан ми избрбља којечега... Је ли ово доиста од камџије? запита он? пришавши ближе Гојку, разгледајућу дугу, црвену масницу. Глас му задрхта од узбуђења. Гојко махну руком...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВКОВИЋ (у својој соби, држећи једну згужвану црвену плакату): Ако хоћеш да знаш шта је клевета, а ти тури руке у своје џепове, тамо ћеш наћи ове плакате.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка.
као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде! Ох, ала је ’ладно! Види, види!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Био сам дете Године хиљаду деветсто четрес пете. Те године — ох, среће моје! — Дадоше ми оловку црвене боје, Црвену ко крв кад се пролије, Ко залазак сунца изнад Голије. И док још беше орна и нова, Исписах њоме многа слова.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Кукуруз) 200 — Сви синови у капи, отац без капе? (Жир и храст) 201 — Сви царићи у црвену, а сам царе у зелену? (Дрен и дрењине) 202 — Сто орла на једну ногу седе? (Купина) 203 — Уже вола родило?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
144. Црвен јарац по кошари скаче. 145. Црвен трчи по путићу у црвену клобучићу: аса са! црвен ти сам ја. 146. Црна кера за собом бело црево вуче. 147. Црн бика све село свика. 148.
” Пошто га опет нахрани и напоји, одведе га у црвену собу да преноћи. Онде је ону ноћ још већу страву претрпео него пређашње обе ноћи: ту је била страшна лупа, вика, звека
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Звезде су му биле тако близу да их је могао дотачи руком. »Ко зна ко тамо горе живи?« помисли, посматрајући једну црвену звезду и утону у сан. Ко зна колико је спавао! Када је отворио очи, око њега је све блештало.
»Вероватно сањам?« — помисли принц угледавши у коцки леда црвену жабу, и због нечег се сети црвене звезде. »Како ли је овамо стигла? Сиротица!
Да он то овога пута не сања? Много је књига прочитао, али ниједна није помињала црвену жабу. Можда му се ова само привиђа? Принц се загледа у црвену крекетушу, очекујући да ишчезне као што ишчезавају снови.
Много је књига прочитао, али ниједна није помињала црвену жабу. Можда му се ова само привиђа? Принц се загледа у црвену крекетушу, очекујући да ишчезне као што ишчезавају снови.
Испред тунела је скретничар начињен од шареног лима. Тренутак пре но што воз улети у тунел, он диже црвену заставицу. Сада се и он тресе од смеха. — Мали воз прича којешта! Који је још собни воз прешао пут до мора?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Кад укрочи она, гиздава и горда, У црвену руху, са црвеним штитом. Титрао се ветрић по телу јој витом, Што се лелујаше к'о игра акорда.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На том застору начинио је Њутн малу рупицу и пропустио кроз њу само зраке једне одређене боје Сунчевог спектра, било црвену, било жуту, зелену, плаву или љубичасту.
при овом пролазу кроз призму, Та ломљивост показала се различита за поједине врсте светлости, она је била најмања за црвену светлост, а највећа за љубичасту.
„Шта се догодило са том шестином?“ „Она се хемиски везала са живом у ону црвену масу“. „А оних преосталих пет шестина?“ „Нису, иако је још живе било у изобиљу, хтеле да учествују у том везивању“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и луминозни, заслепљујући његов сјај слабио је, губио се, руменео сви више, преображавајући се постепено у огромну, црвену и крваву куглу.
Ову црвену флеку на левом образу носи он, дакле, од рођења, а облик њен одговарао би отприлике ономе географском облику некадањег
ти га они да седне, па га понудише пексимитом и конзервом што је још било остало, а онда једни навалише да гласа у црвену, а други у белу кутију, пошто се пре тога сви сложише да и он има право гласати. И тако гласа и св.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Одвукли су ме на судско наличје преко бријега, и тако сам још једном имао прилике да видим црвену кућу међу виноградима, са чије сам терасе у дјетињству гледао звијезде.
врлетном присојном стрмином, захватио би ознојеног путника дах вјетра са ширине и пукао би му пред очима поглед на црвену пољску кућицу: мала коцка са од сунца измученом помпејанском бојом жбуке, с бијелим каменим праговима и с кровом од
Осјетио сам ситно топло шкакљање, а затим примијетио велику црвену мрљу што је пробила кроз моје бандаже. Већ знам! Разумио сам по врсти припрема: опет трансфузија крви.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' почех волети твоју усну меку, Црвену и лепу к'о пламен пожара; И све што је с тобом, и тугу далеку, И још твоје очи, та два ока стара, Узета из ноћи,
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
или Афродита, Адонису јагњенце давала, раскрвави се од трња околостојећи ружа, и ружицу, која је бела донде била, у црвену претвори. Од туда моје име корен свој водит.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Пошта. Сви су поскакали. Из торбице се појавиле новине и акта. Ордонанс је брисао орошено чело. Носио је црвену бразду од шлема. — Потпиши у књигу... — Има ли писама? — Два, три... из Србије нема...
Калину, ћерку домаћина погинулог официра, извукли су онесвешћену али неповређену из рушевина. Отресли су црвену прашину са ње. Војници су говорили да сви блудници гину од куршума. Мија је већ пио ракије.
Бео дим од бомби се као завеса диже пред заклонима. Једна, па друга ракетла шикну увис остављајући за собом црвену, усијану стазу. Још неколико сјајних пруга се вину у зрак.
Са свих страна су искакали из ровова и камених заклона војници, И гледали црвену смрт у зраку. Запаљено тело је уз тупи удар треснуло о земљу.
Већина их се потом опет нашла код ”Флоке”. И Душко је расејано добовао прстима по столу, гледао мале чистаче обуће и црвену косу једне проститутке. Осећао је жеђ и поручио је малине са кремом.
Петровић, Растко - АФРИКА
То су разни камичци, кожице прашине, коштице, дрвца: ушивена у црвену кожу, обешена о огрлице, о мишице, о босе ноге. Тражим од Вуијеа дозволу да се одушевим једном црнкињом која пролази;
Стабла што умиру, лежећи, а што ипак, још, свом својом дужином пуштају корење у земљу, црвену и масну. Гњилу, као пуну крви. Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ракетла се спуштала лагано, толико споро да је изгледало као да се и не помера. Али негде у даљини опажам и црвену светлост. Они тамо траже помоћ артиљерије. Стигли смо у главни ров.
Фи-у! Гр-р-ру!... Гр-р-у! — поче да туче непријатељска артиљерија по нашим пешачким рововима. Наши пустише црвену ракетлу. Бау-ћиу-гру! — почеше и наши брђани да рију по бугарским рововима.
Желео бих да иницијатива не потиче од мене. Не размишљајући много предложио сам да неко од њих баци црвену ракетлу. — Таман! — командир ме погледа, чудећи се. — Онда би нас при светлости ракетле побили као зечеве.
Иначе, иностранство их сматра за Белгијанце. — А зашто ви носите црну јаку на блузи, а Том црвену? — питала ме Арлета. Објаснио сам јој. Њој се више допала црна јака. — Природно...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
причају се разне скаске. По једној, б. је био најпре беле боје, али је на Косову од крви српских јунака добио црвену боју, и после се као црвен цвет свуда раширио (Софрић, 15).
кум ставља млади мараму на главу (ГЕМ, 38, 1975, 139). У Ресави мајка млади »код опраштања спушта у недра јаје или црвену јабуку« (коју младенци пре спавања поделе и поједу, ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 174).
Када она излети из гнезда, треба затворити излаз и подметнути црвену мараму, па кад жуња види да не може ући, донеће ту магичну травку и отворити улаз; али чим то учини, гледаће она да
може ући, донеће ту магичну травку и отворити улаз; али чим то учини, гледаће она да травку уништи, па ће је бацити на црвену мараму, мислећи да је ватра, и онда је човек може узети.
Ћипико, Иво - Пауци
Маша, коју је поп Вране позвао да спреми ручак, донесе чорбу. Од некога дјечка узела је нову црвену капу и ставила је нахеро на главу.
Она га дочека поуздано, с благим осмјехом. Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. — Здраво! Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
овде и да по ко зна који пут покушавам са мешањем прашине од печеног камења, земље и биљних сокова не бих ли добио црвену боју. Све сам већ пробао. Оно што сам добијао било је бледо, боје цигле, а ја сам хтео боју трешње црнице.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Чуваркућа на крову појавила се и разрасла се у читаву башту, а то, кажу, значи срећу. На велики оџак су усадили црвену вртешку, птицу са дугачким репом. То је желела Јулица. Намештај су попунили, иако то није желела госпа Нола.
Петком, знало се, облачила је госпа-Јелка као пламен црвену хаљину. Била је црномањаста, и то јој је добро стојало — бар се тако веровало у паланци; те су у парку бивали прави
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Косу је имала жарко црвену, да је при највећој помрчини без икакове светлости вечерати могла. Со тим обећаваше сваком који жели њу узети да никад
жуте капље (какве су то капље биле, остављам механицама на расужденије), и будући да је, као што смо опоменули, имала црвену косу, претвори се овај феномен у злато, и то је онај венац што је Либер отац у звезде преместио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Видите! — потпуковник стави једну руку на раме капетана Лазара, а другу опружи. — Видите ли ону црвену земљу... Испред ње је једно гумасто дрво... — Видим... — А испред тога дрвета мало напред ону жуту пругу. — Добро.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Са поносом да се носи бича његовог ожиљак на лицу, Груди су му длакаве као облаци сиви у зору Маље крију једну црвену модрицу... смрти. Коњи каскају и ја плачем, велим: то је, ти си Сибињанин Јанко! Не трзај Црнко, ха, ха!
) Црвени зрак мозак да прободе! дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића; Ја вам нећу рећи никада црвену плиму слободе, Ја вам нећу споменути никада Прашумски занос слободе!
У стању да сања пучину црвену СУНЦЕ, одсуство четири месеца: Ево, приближује се зима! О афазија, о подношења, о мучна балканска клима, Што влада
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
злаћене рате до копита, а на прси сјајна силембета, нек с’ јуначки коњи окићени; на јунаке дибу и кадифу и црвену чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија, а на главе калпак и челенке, на јунаке
је ковчали-чакшире, па обуче памукли-кошуљу, а по њојзи од злата кошуљу, да од пота не штети кошуљу; па обуче црвену доламу, на доламу пуца с обје стране: свако пуце од по литре злата, ама што је пуце под гр’оцем, у њем има двије литре
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто... Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.