Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Мало потом намери се негде на убијена орла, кога већ црви једући међу собом говораху: „Дивно чудо, и сами високопарни поднебесни орли за црве су на свету!
” Сад се топрв наш пустињак опамети кад му падне на ум да и његово тело од црви неће утећи, да није истина да је бог све за самога човека створио.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
без гроба и попа, у расутом житу и локвама крви И док труне јесен и киша их копа на земљи светкују победници и црви. 2. Ко је тај што ме стрела и коље и чамов сандук брзо стеса - Док пада чађ на снежно поље за 70 кила меса?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака. А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!... Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
је змијски гмизало дубоко у његовој души као у некој пакленој сенци те се сав осећао јадан и укаљан, сав од смрдљивих црви и неког пацовског гада. Све, баш све што се од оног тренутка десило.
То су страсти што се око мене вулају, вију, гмижу као прави правцати црви. Или, можда, нису страсти него све саме санте леда.
О нигде живота! Под мојим покривачем опружен лежи мој леш пун црви. Осећам све више како се тули јава. Осећам ужасан сан и хаос свега и неизмерну дубину најцрњег понора.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
од неких животиња или саме животиње, као на пример: гујин свлак, јежеве бодље, љуске јајета, зечје сириште или мрави, црви, бубице.
⁴⁸ Из истог разлога за плод су опасни и црви. Трудница не сме да дође ни у додир с мечком, јер дете може добити белегу на телу или постати звер, односно имати по
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и мислио како је живот ђавољи, ништа — он ће, ето, умријети једнога дана, закопаће га и ожалити, појешће га свег црви, а куршум ће и после њега остати. Као нов! Јер, куршум је старији од човека.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али пуно још Србиња има Штоно Турчин љуто притискао, Под топузом кâ црви се вију, Ни уздисат јађани не смију! Док понеком брука не додија, Те поскочи и хвати се горе, Па се свети, и
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На уснама ти плодови висе па зар је и теби забрањен плод? — Еј! танталски роде, Фрушко танталицо! црви га једу, аветни црви, а ти? — а ти се смешиш, само се смешиш. ЕЈ, НЕСРЕЋО...
— Еј! танталски роде, Фрушко танталицо! црви га једу, аветни црви, а ти? — а ти се смешиш, само се смешиш. ЕЈ, НЕСРЕЋО...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ту је и збор богова, дошли да се напију крви на људској хекатомби, над-вук је срећан и крилати црви праћакају се чило у житкој земљи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ружичасти сјај обасја равницу и сићушне људе који гамижу као црви. Из позадине допре неки отегнут глас: „Држи десно-о! Артиљерија, држи десно!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Она, без сумње, лежи овде смерно С надама мојим обојеним смрћу, И не зна да је походим још верно; А жути црви око ње се згрћу, И пију очи, моје очи сјајне, И троше тело, илузију снóва, И снове моје раскидају бајне, К’о
Да, мисли, жеља, снова незнан крај Хоће ли бити у гробу ил’ ван? Где црви миле, ил’ где цвета мај? Јер све је, ипак, само шарен сан!
И након свега, после борбе својске, Црви се сада о лешине боре. По пустој земљи куд су прошле војске Напуштена села у даљини горе...
Сурово смо своје сахранили снове У сандуке тврде, у дубоке раке Заборава вечног, где се црви тове, Заборава душе и нежности сваке.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
„Ако ти те драге Јелене из златних нита не изнитиш, из сребрена брда не избрдиш, — крви ћеш ракати, мозгом ћеш кијати, црви ће те точити, а мрави ће те склопчити!“ Ој ти, вило Загорко, посестримо моја!
А камо та сјекира? У ковача за пасом! А камо тај ковач? Завуко се у мијех! А камо тај мијех? Расточили црви! А камо ти црви? Позобала кока! А камо та кока? Снијела је јаје! А камо то јаје? Изјела су дјеца! 3.
У ковача за пасом! А камо тај ковач? Завуко се у мијех! А камо тај мијех? Расточили црви! А камо ти црви? Позобала кока! А камо та кока? Снијела је јаје! А камо то јаје? Изјела су дјеца! 3.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Девојка седне, ала јој метне главу на крило и почне да је поиште, кад тамо, али глава пуна црви, па смрди као буба. „Смрди ли моја глава? девојко!” запита је ала; а она одговори: „Не смрди, мајко!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Душа моја знам да није за њи[х], то ми је доста знати; а за тело, та га црви изели, та рибе, мени је то свеједно.” П[релат]: „Какав си човек! Дакле, ти све ово за шалу држиш?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђуле, само једно треба вама, слепци, па да нађете заклон, да се заријете дубље него тај брест, црви и ватра појели му утробу, што се сви не збијете у брест, па да барут на вас не троше и потпале вас.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То су биле морске звезде, рачићи, шкољке, остриге и црви. Ти организми су онда још сматрани за рудименталне, но ја сам, сецирајући их, нашао у њима исте оне органе као и код
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Не, него за себе самог! И велики сунцокрети окренути су овамо, биће тако фино; пуно је воде и змија и скорпија и црви, и три распала леша твоје деце коју си мучио.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Они спавају прости, без украса, И њине груди густи црви плаве; И док се губе из свог лепог стаса, Хумке им расту у цветове славе.
Нестаће тада свег што моје беше: Покрета, лица, и косе, и крви; Узеће руке, уста што се смеше Земља и влага и гомила црви.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
А онда сам црви пут могао да изаберем предмете који су ми се допадали и нисам више морао да се гњавим са слободним цртањем.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Док је изједа, он се по њој креће. Али не питајте црва како јабука изгледа! Сви смо ми у матерњем језику – црви у јабуци.
Ми смо – да поновимо слику – црви у тој великој јабуци. Али нису то исто и песници, јер они посредно или непосредно активирају језичку меморију.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Пред капијом сам коју црви глођу за златно гробље где се сахрањују руже. ИВ Не, више није важно шта ћу рећи. Већ беше све то некад ко зна кад у
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Да није овога смрада, ових мува, ових црви, ове крви, мислио би уморна дружина спава. Чекај да их пребројимо колико их има: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 47...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Даље прошли дани! Снаге! Смрт у моме срцу гробља заче! Смрад, пепео, кости, црви лешом збрани! Трава из мог тела! Нови живот ниче? Ври живот у гробу, над њим криче врани.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Њоме се лечи зубобоља (ГЗМ, 2, 1890, 315; 6, 1894, 800; ЗНЖОЈС, 5, 95; СЕЗ, 19, 222); »истерују црви из зуба« (Караџић, 3, 1901, 167, Алексинац); ‹њоме се лечи› и окобоља (ГЗМ, 3, 1890, 315); болесне сисе код породиље
«, СЕЗ, 19, 199), о Светом Трифуну, 1. ИИ (жене не раде ништа иглом, »да црви не би јели к.«, СЕЗ, 14, 26), на Чисти понедеоник (да вране не би јеле к.
муке (како јој је тешко у земљи, како јој црви подгризају корење, како се мучи у воденици између два тешка камена, па онда у пећи, и најзад у устима када је жваћу),
Кога боли зуб, треба да се накади на осушеном лишћу с. п. (»да би поиспадали црви из зуба«, иб.). СМИЉЕ Сандрухркраут (хеліцхрyѕум аренаріум). Смиље, смиљ, цмиље. Код Срба с.
врх савију к земљи, притисну га каменом и говоре: »Ја те ево рештим (затварам) и нећу те пустити док не испадну сви црви из ране тога и тога марвинчета« (ЛМС, 139, 88). Кувано лишће лек је од заушака (СЕЗ, 16, 432).
, 58). На светог Трифуна Орезача, (1. ИИ) не раде жене ништа иглом, »да не би црви јели ш.« (иб., 26). Кад на Божић пада киша, родиће ш. (СЕЗ, 19, 82).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Као да нам довикује одоздо иза дебелих зидова и замандаљених врата: ја вас не примећујем, црви! ваше казне су смешне и мој дух моћно лебди над вашим ситничавим законима. Горди се тај момак, ето то он ради.
гнездима распрсла јаја и из љуски се промолиле ружичасте главице птића с отвореним халапљивим кљунићима, једино можда црви нису радосни или су то били кратко док су се сунчали на млаком јутарњем сунцу пре него што су нестали у клизавим
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
на ђубре оно чиме се „ето, неки сиромашак могао сит накористити, али, шта ћеш, пождерали мољци, расцрвоточили црви”. Говорило се да све газдачке куће имају по тим ормарима и скровишта за људе, с везама и према тавану или подруму.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
за крви; Под катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви. Париз, 1922.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА Што да не? Како да не? Зашто да не? Зар ја не знам шта ме чека, што ми је писано? Да умрем! Тој! Земља, црви да ме једев! Тој! Што да се не убијем? (Потегне јатаганом.) У то рупи Арса, с полицајом и два-три пандура.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
КОЛО СРЕЋЕ А у чему се, о човече, знаш с чим поносити и високоумити, каде су ти црви телу гости? Рођак си земљи и садруг ближи праху, а на мертигу овде стојиш у твоме стасу; то те снаходи што се не стоји
« ПАХОРСКИ БОГ СЕ СРДИ Зло је неродна земља, а горе јоште кад готов род сатре рђа, те изчами или црви поједу. А како не би коме о том велика туга била све лето о чему радећи и видећи већ готово да весело збере и дома за
И повратити ћу за оне године што су вам од пређе били појели црви и гусенице, мол и свака ерђа, — моја велика сила, што сам био на вас послао.