Употреба речи црву у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Авељу Каина, рађам и бога у облаку, и штуку у реци, ако треба, и самог ђавола рађам, рађам и свецу и грешнику, и црву и мраву, док се у мојој утроби пени бог сису нудим ђавољим устима нек је и зло, само да није ништавило, нек је и

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!... Ми не насрћемо, ми се бранимо! Све је стојало гологлаво око седог попа.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Па када дође, нек на ведло букне, Нек пушка цикне, а сабља посукне, Јер ето веће све ђаволу оде, Ни црву тако не има слободе, А камо л' чојку, та Бог га проклео, Кад човек чојка у вериге спео.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Мисли не могу да се зауставе на једном предмету, но само пролећу, увећавајући још више црву слутњу, која јој обузела душу.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, 382). Кад се сади, треба под први лук ставити парченце цигле и рећи црву: »Ево ти храна за годину дана, не дирај л.« (иб., 183). Ако ц. л. сади љуто чељаде, биће и он љут (СЕЗ, 48, 55).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности