Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
док ја падам и тупавим и крв пљујем и осећам како се сав овај мој душевни апарат пун прљаве прашине и трулежи, квари, црвља и распада кужно. Да ли је све доцкан? Јел' све умрло, што може да одоли патњи, да пркоси, времену, свему?