Употреба речи цркве у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Глас му је стрепио: — Синови православне цркве! Синови народа! Синови слободе!... Вашу браћу потискоше душмани народа нашега: обале Бегеја, Мориша и Тисе црвене се

Ступисмо на стазу која у цркви води. Свуда око нас нема тишина коју понекад само цвркут тичица нарушава, а из цркве се чуо дубок глас архимандритов где чита свето јеванђеље, затим танко појање манастирских ђака...

Кад смо изишли из цркве, он се окрете Живку; њега је, ваљда, унеколико познавао, јер му беше парохијанин. „Џанум, синко, ти као да си из доње

— Та, ето, ноћас убио нам архимандрита, баш под оним орахом што се раширио испред цркве... Оном његовом двоцевком, лепо па наместо... Те се, ето, подиже читава хајка, те ако га дочепају, несрећника...

кућевне послове, кадикад, само недељом и празником, одлазио би мало до записа; јер у оно време не беше у Планинцу цркве, него, лепо, у сенци некога стародревног храста скупе се људи, попа очита две-три молитвице, људи целивају крст, нешто

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Чини као поп Муждало кад служи, помиње свога села поглаваре, а како изиђе из цркве и дође с њима у крчму, а он их пита: „јесте ли чули како ја вас спомињем? Да вас је анатема свију што вас је год!

и јеретика, оду у ближњи град питати епископа коптскога (то јест несторијанскога) хоће ли га погрепсти по обичају цркве своје.

Не раздељујте се и не мрзите се између себе за цркве грчку и латинску. Церков је Христова, а нити је грчка ни латинска; него само гордост и инат и злоба увела су ова

једнако како год провинције и пашалуци, оном ко више да почеше се продавати; а епископи у својим бедним епархијама цркве, парохије, литургије, исповед, са свих страна калуђером дозвоље|ње да народ деру, и, што је најужасније, и сама

Дође тужба папи да сав народ одустаје све цркве и иде к језуитом гди Христос плаче. Оде и папа, ал' понесе чекић у џепу.

Свако средство које се к овом делу може употребити, тај час предузети; све што год цркве и манастири имаду недвижимо и движимо, за ово не штедити.

звона, полијелеји, кандила сребрна и чираци, — све је то мирска помпа и украшеније, а не Христа Спаситеља уневјештене цркве, за коју је он своју пресвету пролио кров.

су други на више од хиљаду година пре нас творили разве из историје која се је у оно време писала, и која је од исте цркве за истиниту призната; из ове, дакле, видимо онога времена људи дела, и по овим делом, ко је за похвалу, дужни смо га

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Коме крпа на закрпу, ком претило на дебело, на исто се обома хвата: поред цркве - два хвата. Ко у постељи, ко на лађи, ко по кишици, ко преко поља, ко уз њиву за жетву спремну, сви одоше у ону

кроз разливена гацамо блата; ни из небеског блеска ни из чамца нико нам руку не пружа; тону градови, планине, тону цркве, за прамен магле дављеник се хвата.

дубље у шумама, по којима нас лове, вучјим и козјим стазама узмичући, при врху узбрдице, скоро у облаку, уместо цркве и звоника угледасмо дрвени сланик и хлеб. Хлеб у сланик умочивши, запитах се: има ли друге цркве, осим ове?

Хлеб у сланик умочивши, запитах се: има ли друге цркве, осим ове? ЧУДО У ЗИМИ Откуд ова олуја у ово доба? Дува двеста на сат! Севне близу ко шибица!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Трговина била је слободна; ко шта има, коме хоће и пошто може прода. Цркве и манастири стари почну се оправљати и изнова градити давши само 500 гроша везиру за изун (дозволење); пак гради цркву

Сви ућуте као да водом сваког залијеш. Зато, велим, нема цркве ни уредбе без мирске власти, а ни мирске без духовне; треба једна другу да поткрепљава, ако су раде да обе власти

по Срему и Банату, како су села на кумпаније подељена, јоште како се вратио из Карловаца, одма је наредио код сваке цркве по једнога главнога кмета над оним селима која год оној цркви иду, а свакој цркви ишло је по 8 и по 10 села, и тако ти

(Тај су хатишериф сви кнезови договорно били дали београдском митрополиту Методију, као глави наше цркве и закона, на аманет да га чува као највеће добро народно.

Један само бимбаша видински затвори се у цркву, и туче се из цркве, а Срби наши опколе га. Кнез Илија Бирчанин узме једно оделеније војске и са прочим отерају Видинлије до Смедерева,

— Онај бимбаша, што се у цркву био с друштвом затворио и из цркве тукао се, није се везиру хтео предати, него преда се мом оцу и побратими га, а он га пропусти у Видин.

и Карађорђе опколе; и кад се тај бимбаша и ту преда, рекне Јакову: „Чујеш, Јаконе, твој ме брат Алекса у Београду из цркве предавао, а ти сад овде, одсад где чујем да има ваш сој, нећу на ту кавгу ићи”.

Зато једанпут код наше цркве у Бранковини начине скупштину, дозову мога оца и кажу му: „̓Оћемо да опет будеш наш кнез.

Овај пошље момке те Хаџи-Рувима у̓вате и на Варош-капији посеку, и после варошани измоле и са̓ране га код цркве. То је било после на недељу дана кад су кнезови исечени у Ваљеву.

Међутим Ваљевци измоле од Фочића и тело мога оца неки Манојло из Кличевца на колима дотера и код цркве у Бранковини без главе са̓ранимо. Глава је остала код Фочића на чардаку.

Пошљем ја те се изнесе из бранковичке цркве барјак, који је био од белога, црвеног и плавог мусулина, са три крста. Тај барјачић пободемо међу нас. То је било 15.

и он поче нам доносити понешто џебане, и оде у Нови Сад, и покојни новосадски владика Јовановић пошље нам један од цркве гвоздени топ подуљи од по фата, кога је Пуљевић крадом у Варадину дао оправити, и кару и све као најбољи топ спремити;

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве. Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.

Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле. Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор. Капетана ћете лако познати.

— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега. — Ено, знам ја пре... Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.

сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.

Негде далеко чује се песма пијаних људи. СВИРАЧ На други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код цркве рогачке.

— Какав мајмун! — рече Радош. — Знам ја шта је мајмун; виђао сам га у Београду о Марковудне код палилулске цркве. Мајмун је, брате, много мањи, а ово је големо.

— А јеси већ пришио? — Још двапут да проденем. — Е, на ти овај кључ, па трчи часом до цркве те донеси попи петрахиљ и требник. Треба му, Похитај само!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Ја ти зато ситан мејдан пишем, Да ми дођеш пољу Петровића, Код бијеле Јабланаше цркве, Код студене воде Мукијеле, Да вранове месом напитамо, А земљицу крвцом обојимо И мејдане старе подновимо; Рок

— Ех, у име бога! — рече старојко. И крете се све... 6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Редови властеле на дугом опелу Стојали су немо и држали свеће. У окнима цркве тихо, неосетно, Поче дан да гасне, кад свршише сетно Дуге болне псалме свештеници седи.

ЈУТРЕЊИ СОНЕТ Код цркве Св. Госпе од Милосрђа Миришу јасмини и модри се ловор, У сребрном јутру још спавају жали; Дубоко у шкољу чуо се је

Због тебе сам се клео и за те кајао, Кад падне горко вече по горским косама. У машти сам ти беле свуд цркве зидао; И за молитве сам твоје у звона звонио; За твога благог Сина и ја сам ридао; И ђавола сам црног с твог крста

Пред шумом преста да ме прати, За шумом већ ме опет чека; Пред праг ће цркве збуњен стати — Тај предисконски страх човека. Тај знак што мркне и што сјаје, Тај говор неба речју тамном!

Аждају Свети Ђорђе убио, Сребрним копљем баш у свитање. Крај цркве чемпрес црн загустио, Христово јагње овца родила, И Свети Марко орла пустио, И Свети Тодор свог крокодила.

Све цркве у царству твоје име зборе, И наше велможе и наши васали Гледају те с чежњом и са страхом дворе, Док ти гледаш као

Док је гост, међутим, прешао у збору С једним кардиналом, пун речите силе, Цело стање цркве на Јадранском мору: Све мислећ на једну ципелу од свиле.

Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-цркве— њак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми.

У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве, у којима је те ноћи био утамничен један немоћан Бог. Али је Мефисто оклевао да учини икакво ново зло.

Кроз ноћ се редом цркве зажаре — Свеци су с нама злочин поднели; Свуд по путима слепи стражаре, И очи су им други однели.

Свуд су са крстом војске ходиле, Пратили с цркве звучни звонови; И с молитвом су вођи водили — Ора про нобис хуче долови. А осветник је жртву пратио!

Твоје су светло име брисали, Да не знаш ко си међу другима. С убицама су цркве стварали, И с издајником горде тврђаве; У заклетви те свакој варали, На води дигли мосте рђаве!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Али сјутра се промијени код цркве све. Истом поп исприча и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијете за

Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба. Поп не може од цркве, а и од старости.

Онда се опет лијевим раменом окрете кмету: — Гдје је овдје школа? — Ту је, господине, одмах до цркве. — Води ме! — рече господин човјек. — Затворена је! — А ти је отвори! Ја сам наименован за учитеља у овом селу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Откуд сад то, бог ће га свети знати; али то је непобитан факат, познат сваком правом сину наше свете православне цркве. И један и други поп из овог места где се наша прича развија, могао је зачудо и за приповест много крофни појести.

Био је очаран певањем. »Сушти херувимски глас!« изразио се кад је изашао из цркве. Па и сам поп Спира у олтару (јер је његова чреда била) зачуди се кад чу неки нов непознат му глас, па приђе северним

Поп-Спирина кућа није била далеко од цркве, одмах у другом сокаку. Лепа, велика кућа, а на њој ни крајцаре дуга. Пет прозора са сокака, а прозори пуни цвећа, а

Био је леп летњи дан, ова данашња недеља. Јутрење свршено, излази свет из цркве. Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.

Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући. Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп, а како је и ноћас изгледало да ће бити кише. О госту ни речи!

Куља свет из цркве; пуна црквена порта. Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ниједна ситница неће

Него, извол’те. Пођоше. Поп Спира продужи са подацима о стању цркве. Успут му је показао многе и интересантне ствари.

— рече и метну пред госта. Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и православне цркве син, мрзео је на то швапско печење, и чекао је гужвару, омиљено своје јело.

Да иду одмах, јер у суботу се мора бар један вратити, да буде ту ради цркве. Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трéма.

Ено кад се оно вук’о клипка, памтиш и ти... пре петнаест година... кад је био храм цркве, па кад се вук’о у порти клипка са паорима, па све надвук’о. Јавили господину епископу... па ништа.

Јест истина да су ђаци зато да уче, ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па зашто да не служе цркви и олтару!

титли, без титли, Сидо) који, управо, не би ни смели држати ни у православној порти, а камоли у туторској канцеларији цркве нашега благочестија! Та већ само је зато заслужио да буде обријан што увлачи унијатске књиге у православне цркве!!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А гробље? Пуно. Што кажу: читава гора од гробова. Нарочито око цркве, једно до друго, па и преко друго — као да желе да пробију зидове и уђу у саму цркву — гробови знаних луди, богаташа,

И зато, чим се служба сврши, попа изиђе из цркве, зацрни се његова мантија преко гробова, тада све узаври од плача. Полете крици, праштање, љубљење гробова.

И гледајући на гробље, слушајући појање из цркве, чак се неки од њих и крсте. Суманути већ не. Они, онако полунаги, као бежећи испред нечега, грче се унезверено и

ИИ МАНАСИЈЕ Клисарница на гробљу била је одмах више цркве а иза ње била је ледина за нове гробове и река по којој, гдегде, било је младих, високих топола а остало било пуно

Од целог гробља, старе цркве, околне зидове који су на неким местима већ били срозани и капије, једино је та клисарница била јака, здрава.

а муж њен, неки миран, слабуњав човек, само је копао гробове а остало, што је најтеже: отварање, затварање, чишћење цркве, надгледање гробља, ноћу обилажење, пазење гробова, а нарочито ноћу растеривање паса који се купе и лочу зејтина из

Чим почну да допиру у варош звона са цркве из Шапранца, мени се увек, увек кад год сам чуо то њихово тихо, пространо, гробљанско звонење, заједно с тим звонима

за сандук, крст, види да ли је гроб на гробљу већ ископан, готов... И да, опет, кад из цркве пођу поп, клисар, чираци и рипиде, он опет испред свију, као одвајајући се, иде показујући тобож маалу, кућу у којој

Па су чак после његове смрти од тог новца купили икону и кандило и уметли у иконостас цркве за упокој душе његове... Толико је било много што је он напросио. А сви су му давали.

Па кад тако накупи, онда све одвуче и нанесе где је била црква. И сад, кажу, да је путања која води од порте до цркве од тога његовог камења начињена.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

он чита „Оченаш” и „Вјерују”, и то са великим афектом, а лево око му једнако с бока у женску цркву стреља; а кад из цркве изиђу, срећна коју Свилокосић испод руке кући прати.

Како Мица нову хаљину навуче, одмах и Алка себи нову прави. Ћирковић је могућан, може јој бити. Свилокосић, кад из цркве иде, сад прати кући госпођу Мицу, сад госпођу Алку, сад је код једне на ручку, сад код друге.

— Ћути, Мицо, знаш шта каже Немац: „Wер сцхімпфт, дер кауфт”. Зато се радо с њим испод руке из цркве пратиш. Бекрија, бекрија, али, најпосле, који јурат није бекрија! Бадава, кад му добро стоји!

Не би лепо било да се пре тога венчају. Ипак Миливој Алку сваки дан посећује, из цркве испод руке прати. Мица кад то види, онај дан не може да једе, мука јој, мора да узме „хофманише тропфн”, Хофманове

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

се скине телефон и два војника пођу заједно с њим, пошто пронађу једног мештанина који ће им показати најкраћи пут до цркве. У том тренутку једно чудно таласање на његовом мрачном и ужаснутом лицу одавало је неку страшну решеност.

Он се брзо спреми и кад неки сељак однекуд дође да га води он пође одлучно пред свима у оном правцу цркве. А тамо унапред, камо се он кретао борба је још трајала само са све слабијим дахом и ретка зрна фијукала су око њега

иза капеле он уђе у испражњени олтар у чијој га мртвој тишини задахну осећање смрти, па се брзо попе на торањ цркве.

На багрему, испред цркве, на највишој сувој грани, љуљао се лако, еластично и дрско један црн, огроман гавран и кидао неко грдно црево оне

погледао у оном правцу одакле су долазила топовска зрна и са страшним фијуком пресецала ваздух лево и десно од цркве. Чекао је да буде враћен у батерију па је веровао да ће своју опасну одлуку одложити за доцније. Али, док је он.

Наводи даље Христић како је само он, као осматрач, уништио шест непријатељских топова са торња цркве у Б. Тада је, вели, био примећен од непријатеља и заједно с торњем, по сред кога је ударила разорна граната, једног од

Христић, тачно објасни: под којим је околностима рањен означеног дана код цркве села Б. где се налазио као батериски осматрач и зашто, кад је рањен, није прошао кроз завојиште своје дивизије, него

Онога тренутка кад сам га отворила зачула су се звона са наше цркве и оно моје празнично расположење претворило се у усхићење, у један занос, у једну безумну срећу какву никад дотле

Само ово: мама никад ништа не сме дознати. И погружено, као да излази из цркве, она напусти собу. Онда изиђе из куће и седе на клупу под великом сенком дрвета у авлији.

Црњански, Милош - Сеобе 2

На то мало места фратарски ред капуцина и исусоваца био је подигао своје цркве, са барокним фасадама, а војска, Команду места.

Он се беше населио, просто, у највећу касарну, над малом пијацом, поред цркве капуцина, где је Темишвар изгледао као мала слика Вијене.

“ Гарсули је био Грк, са Крфа, али је био веран син јединоспасавајуће цркве Рима. Пошто га је фелдмаршал‑лајтнант дочекао тако, ни Гарсули није имао обзира према њему и предаде му писма као с

У тај део Команде улазило се из малог, зазиданог, дворишта, иза цркве, где је још стајала једна стара батерија, која се није употребљавала.

Тамо, испод торња расцијанске цркве, била је кућа почтенородног трговца Георгија Ракосавлевича. Кад је одмакао од остављених коња, полумртав од напора,

Кућа Георгија Ракосавлевича, неокречена, подупрта зидом, била је на падини брда, испод расцијанске цркве, у Будиму. Свет је памтио ту кућу, по јаблановима који су, однекуда, били заостали, крај ње, тако рећи зарасли у њеном

Кућа тог Трандафила, изнад Ракосавлевичеве, била је исто тако на падини према Дунаву, недалеко расцијанске цркве. Видела се надалеко, међу липама, које су те године биле рано процвале.

На том тргу, испред цркве, спремао се тога дана вашар. Трговци су били разместили своје тезге у квадрату кућа, аркада, капија, па су чекали да

Чекао је да свештеник изиђе из цркве, па да он зазвони, и да знак да продаја може почети. Гомилице света, нарочито жена, већ су почеле придолазити.

Павле је знао где је центар Беча, код цркве Св. Стефана, а знао је и греческу црквицу, на тргу месара, Флеисцхмаркт. Седма кућа, поред те црквице, била је дом

Опасност је била само да наиђе на неког официра, који би га запиткивао. Могла је бити поноћ кад је до греческе цркве стигао. Ту се и у мраку, лако, снашао. Копшина капија била је седма по реду, лево.

Него човек непознат. Лешина. Иако му је Трандафил описао Копшину кућу, опширно, Исакович је ту, крај греческе цркве, у кварту Флајшмаркт, дуго тумарао.

Теодосије - ЖИТИЈА

му злато, један део одели ништима, а осталим поче зидати ћелије двоспратне и троспратне, и ту на граду Зигу иза велике цркве поче зидати цркву посвећену Рођењу пресвете Богородице, и другу цркву посвећену светом Јовану латоустоме, а трећу

И са велике цркве скиде камене плоче и њу покри оловом, као што се види и до данас. Свршивши све ово у унутрашњости манастира Ватопеда,

подвизавши се земље народа својег православљем просветио јеси, и прогнавши вукове јереси и храмове бесовске порушив цркве Богу подигао јеси, и равна Оцу Сина и Духа сапрестолна штовати научио јеси, љубав према странима и ништих исхрану и

и сви се благородни поклонише, и од Бога живот му молећи рекоше: — Многолетно да буде, и биће! А када су изишли из цркве, ПОШТО су постављене сјајне и богате трпезе, самодржац отац рече свима благороднима: — Приђите, другови и браћо, и

Дошавши у запустели Хиландар, осим цркве нађе све разорено; одмах га озида градом и трпезарију подиже из основа, и ћелија довољно за братију сазида, а цркву

А свети зачудивши се овој необичној вести, и давши славу Богу, отпусти ову часну жену кући. И тако целовавши свете цркве, цара и патријарха одмах пође на пут.

ништих улепшаван, међу царевима апостол, јер је апостолски народ свој научио и вером просветио; храмове бесова обори и цркве Богу подиже, јереси прогна и свештенике уведе, трње злочашћа истрже и лозу благочашћа засади, царство и красоте света

И заповедивши му да сврши за српске цркве многе недовршене ствари, и за свете своје мошти замоли, говорећи: — Када Бог после извесног времена благоизволи,

И благословише га да носи набедреницу када служи свету литургију. Када су изашли из цркве, као што су заједнички били учесници страшне и свете трпезе, тако су били учесници и телесне трпезе.

Проповедаше крштене покајањем и за отпупштање грехова, јереси разараше, цркве уздизаше на здању и на темељу апостола и пророка, а да је крајеугаони камен сам Исус Христос.

Тада и велику цркву Господњег Вазнесења у Жичи, која се зове Архиепископија, почеше зидати, и многе друге цркве, мале и велике, свети сазида Док остаде као архимандрит у Студеници, не само камене него и дрвене, да се на сваком

архиепископ, а уз то и размирице источних самодржаца са западнима, и будуће беде посред њихове неслоге, и удовиштво цркве када није могуће долазити у царствујући град на освећење, или опет због неке мржње да цар и патријарх држе цркву;

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Они су подигли цркве и манастире који спадају међу најлепше представнике средњовековне словенске архитектуре. Из тога је доба значајни

навраћа: опева их и прича у кући, увече поред ватре а после свакодневног рада, у црквама и манастирима, излазећи из цркве, приликом сваког скупа или сабора.

У турско доба је задруга поред цркве била друштвена организација у којој се развијао национални дух остајући веран самом себи.

За неке цркве, које су на брду и на тешко приступачном положају, причају да су узлетеле из долина на брдо да их Турци не би порушили.

Чутура са шљивовицом или вином иде од једнога другоме. На сабору који се држи код сеоске цркве сељаци се групишу: имућне породице имају око цркве собрашице (саборске куће) у којима примају госте.

На сабору који се држи код сеоске цркве сељаци се групишу: имућне породице имају око цркве собрашице (саборске куће) у којима примају госте.

Кадшто су православни, кад нису имали своје цркве, годинама посећивали католичке. Али ова верска трпељивост не искључује подсмевања, која су последица живог духа код

временима давала чувене мајсторе, који су зидали Немањићима многе задужбине, тако и по Млецима, затим су градили куће, цркве, мостове по Херцеговини, Црној Гори и другим земљама. Сада су се томе занату опет почели враћати.

Многобројне су католичке цркве које су подигли српски краљеви. У доба Немањића су далматински Срби и Хрвати били чувени неимари.

Аромуни и Грци су у току векова чинили сталеж трговаца; црква и свештенство су били грчки; грчки је језик био језик цркве и трговаца; то је био једини књижевни језик који је изазивао велике успомене, успомене на Византију и Јеладу.

физички јачи и плоднији, јер су Словени снажнији и више се плоде, него је претегао утицај грчке цивилизације: грчке цркве, грчког трговачког духа и, може се рећи, грчке мудрости.

Динарском типу изгледа варошко православље централног типа као тиранија цркве и свештенства (а свештенство је доскора било махом ненародно).

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Примам! Да си казао, на пример: тутор те и те цркве прогутао је торањ црквени; лепо, и то примам. Има тутора који гутају црквене приходе, а кад им се прошири стомак, они

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Све три цркве, народни одбор и гимназија распоређени су око трга и, седећи на било којој од клупа, можете да чујете неког клинца

било којој од клупа, можете да чујете неког клинца како одговара на питање о разломцима, „Деус Вобіѕцум” из католичке цркве и громогласно „Господи помилуј” Луке Црквењака.

Из католичке цркве излазили су девојчурци у белом, с малим молитвеницима у рукама. Имале су венчиће на главама и представљале су Исусове

Свечаност се убрзано завршавала, јер је био већ један сат. Цркве су га овога пута синхронизовано огласиле. То је изгледало као ускличник на крају реченице и дало читавој свечаности

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Море, водени путеви, црне, брзе гондоле, силне цркве и палате учинише на Шамику неки фантастичан утисак. Није веровао сам себи.

цамараде) — друг, пријатељ Цампаніле ді Сан Марцо — звоник цркве св. Марка (у Венецији) каноник (лат. цаноницус) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда.

Сцхäнктисцх) — гостионичарски сто за посуђе или за пиће шизматик (гр.) — отпадник, расколник (од неке цркве или вере) шилдгерехтикајт (нем. Сцхилдегерецхтикеит) — право на трговачку фирму шићар — (тур.

Црњански, Милош - Сеобе 1

непрестано кидало, задржао их је задивљене, својим несхватљивим, великим бројевима, нафарбаним у белом кругу, на зиду цркве.

Домаће свађе са свештенством, те зиме нарочито грдне, зидање цркве насред села, коју беше започео, крчење шума, на острву, где су пањеви остајали у земљи, огромни као стене, све то није

Возио се колима по поплављеној земљи, прегледао зидање цркве, коју је брат био започео да диже, у селу које им је отац населио.

И иначе, каквог је то уопште имало смисла што му беше жена? Зар није више бринуо за своје цркве, војнике и коње, него за њу? Па и ту своју децу волео је, њу и не рачунајући уз њих.

џелепима и кесама сребра, које је остављао на зајам, он је одабрао себи места, где је упорно куповао куће, већином око цркве, па оборе, баште и гостионе, за које је давао зајмове, будзашто.

Беху као излудели од промена. Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су видели са висине, као тице, а не као људи.

Неће им дати да остану војници, неће им дати ни да имају своје цркве, као што им не дају ни да свој крај називају Новом Сербиом.

Мучећи се последњих дана, пред полазак, око копања бунара, тражећи пијаћу воду, и око дизања цркве насред села, Исакович оде радо, уверен да је то све бедно и ништавно, а да је оно што га у рату чека, силовито и

те дукате показа, већ их поче и пребројавати, надовезујући да је толико и толико хтео даровати за зидање патријархове цркве, толико и толико за звона, толико и толико за слику блаженопочившег цара Уроша Нејаког, толико и толико за оправку

Чијим је новцем даривао његов брат њих и њихове цркве, ако није његовим, и ко ће им сачувати све што добију, ако не он и његови људи што се насељавају дуж реке, али да

Обрадова се при помисли да ће моћи да настави зидање цркве, насред села, и одлучи да, стигавши дома, дâ да му израде икону светога деспота Штиљановића, да остане и после његове

Да су одмах добили по један чин више. Да се тамо живи и ратује господски. Да су цркве дивне и слатко православље. Овде га је чекала само беда и непрекидна жалост, што га је чинила безумним, очајним,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

су многи обреди у којима трудница пије воду у којој су потопљене различите биљке као што су босиљак (украден из цркве ка Крстовдан), корен од тикве, булка, цвет од столисте руже и сл.

“⁶² На крштење дете носи готово увек бабица (у срезу бољевачком), а негде (у Хомољу) до цркве иду заједно бабица и мајка. Мајка га пред црквом предаје бабици, а ова куму који уноси дете у цркву.

“¹⁹⁵ Када се мајци и детету прочита голема молитва, пре него што оду из цркве, мајка запали свећу коју је кум држао у руци на крштењу. Од тада су мајка и дете ритуално чисти.

У Црној Гори доје их три године, и тек четврте морају имати допуст од цркве; када то добију, доје дјецу и пет до шест година“, пише Вук.

Послије службе излазе из цркве. Ко је подметнуо шибу, тај је и дигне, па носи кући. Са овом шибом ошину дјете по три пута, а говоре: ,Устај лијени на

Вука Врчевића („Зет и тазбина“), кнез овако каже: „Син је кутњи темељ, крсна свијећа, вјечна домаћа читуља, бранич цркве и народа..., а дјевојка? она није друго но туђа вечера за суђену кућу.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Приметиле су их још пре него што изиђоше на зараван испред цркве. Увеле су своју четврту сестру у манастирски конак и склопиле за њом дрвене шалоне. – Ели, Ели, лама азавтани...

Вода је била млака и сланкаста. Није гасила жеђ. – Какве су фреске? — упита човека када је изишао из цркве. – Углавном пропале... — рече он. Калуђерица их уведе у кухињу поплочану грубо тесаним каменом.

Једина је невоља што немају куда да се возе, сем једином асфалтираном, главном улицом, од цркве до водоторња. А да путују, то не воле. Није им у крви.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Нâко чизме можеш задржати, јер је снијег до кољена. Једва начинисмо пртину до цркве! — А зар је већ служба свршила? — пита Јанко смијући се колико прерушавању, толико и томе што му опет дође пред очи

Из цркве гости отидоше у мађупницу, а владика се стаде шетати по ходнику, што му бјеше свакидашња навика јутром послије јутрење

Кад владика изиде, поглед му се треном заустави на ускоку и осмијехну се. Јутрења није дуго трајала. Из цркве духовници с Јанком отидоше у трпезарију, а сви млађи и мађупницу. Уз владику доручкова се брзо и без разговора.

И потада се више не меће. Тако стигну у своје мјесто, гдје младожења чека у цркви. Из цркве иду кући, пред којом чекају браственици и својта и свекрва са мушким дјететом у наручју; пред вратима је прострта

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

У цркви стани му на ногу, а ми ћемо уватити три жабе, пак ћемо облепити лонац и кувати, докле се год из цркве не вратите. - Ја ти кажем, ћерко, можеш га вући за нос како ти је воља.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

васпитавања углавном се своди на учвршћивање ограничавајуће, владајуће улоге породице, школе, државе — у неким земљама цркве - на одржавање једног ауторитарног поретка у којем се дете осећа као пуки објекат.

Пура- Моцу, отпадника од тог система вредности, као побуњеника против самих стубова на којима друштво стоји: породице, цркве, школе, радне дисциплине.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Та бом’, лако је правити цркве кад му се пресипа. ЖУТИЛОВ: Нека и пет цркава сазида, како се зна да је маџарон, — ки! Али Србин је кукавица.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

»рацких шизматика«, »присталица ђавола«: Срби су нагоњени да празнују, католичке празнике, сметано им да дижу своје цркве и врше своје обреде; православно свештенство излагано је кињењима и гоњењима; српске цркве се руше, а манастири су

сметано им да дижу своје цркве и врше своје обреде; православно свештенство излагано је кињењима и гоњењима; српске цркве се руше, а манастири су војном силом отимани и предавани католицима.

1741. године православни се стављају изван закона, државна власт узима у своје руке унутрашње послове православне цркве, православни се искључују из свију државних служби.

Као и остали некатолици у Аустрији, и Срби су добили слободу вероисповести, право да могу слободно зидати своје цркве, да не морају празновати католичке празнике, да се званично не зову »шизматици« но »греко-несоједињени« (граеці

XВИИИ века, појачавала су само и иначе јако верско осећање и власт јерархије, и Срби су се све више збијали око своје цркве и црквених људи.

да се престане са наметима и пљачкањем верних и да световњаци добију удела у унутрашњим пословима православне цркве.

То је давало повода државним властима да се мешају у унутрашње послове српске цркве, на штету саме православне вере. Али, при свем том, осећао се сталан и знатан културни напредак у свима правцима

»мештре« заменили су нови »магистри« који су прошли кроз нарочите педагошке курсеве, боље обезбеђени и независнији од цркве; школе су добиле световнији карактер, у њима се поред часловца и псалтира почео учити рачун, земљопис, историја, и

су у XВ, хуј и XВИИ веку постојале у западним крајевима: у Млецима, Скадру, у манастиру Милешеву, Горажду, код Мркшине цркве у садашњем ужичком округу; само једна, и то врло кратко време, радила је у Београду.

око себе неколико добро писмених калуђера и отпочео »в велицеј бури и метежу« преписивати књиге за оскудне српске цркве, у исти мах поучавајући млађе калуђере у писмености.

упирати очи на »једноверну« и »једнојезичну« Русију, српски калуђери одлазе тамо да снабдевају и осигуравају српске цркве и манастире.

Вићентије Јовановић у отпору против уније траже помоћ од православне Русије и из ње набављају опреме и књиге за цркве.

Милићевић, Вук - Беспуће

Послије пола сата, између свијета који се враћаше из цркве, пројаха калуђер, са излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету са подсавијеним ногама које млатараху

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Освану и давно жељени благдан рождества Христова. Прошло је и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве. Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад

Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ништа више, И то кажем да све знате; А у цркви отоич бише, Ако с' јоште осећате, Бише док се не састаше, Па с' из цркве одма даше. 32.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Није баш сигурно да није згодио и у бољшевике, који су упљескали свога цара и у цркве коње увели. Гонетало се тако и наклапало, испитивани људи по селу и тражен сликар брадоња, који се некуд без трага

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Још издалека замирише тамјан. Изнад цркве се лелуја круг светлости од свећа и пробија се крстовима кроз тамни кров. Чује се тиха песма.

Чује се тиха песма. Очи ми се засене од млазева толиких воштаних свећа што их је око цркве припаљено. А она, црква, усред тих свећâ, које лижу њене камене зидове, онако широка, и велика, јасно одудара од

припивено, згушено, са свећом у руци, гологлаво и сваки час крстећи се, понавља молитве или песме што допиру из цркве.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Говорећи за народе који у краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце, будући да закон и вера може се

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

СПОМЕН НА РУВАРЦА Уочи нове године је било, наканô сам се дома подоцкан од вечере из друштва весела; са ближње цркве куцнуло је триред под кључем кад ми шкрину капија; на дванаест као да беше.

верни божје љубави, облаци лебде над њима горе, лагано броде лагано скоре, казујућ богу молитве сетне што им из цркве долећу чедне, а кад им творац срдито грмне. онда одлете за горе стрмне. Стоје пребели Ђурђеви ступови.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

кући пуну копању проса па рече пасторци: — Ти, пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те!

Кад буде испред свршетка летурђије, она се из цркве искраде па бјежи кући, па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к

Мало постоји, ал' ето ти јој маћехе са кћерју својом из цркве, и врло се зачуде кад виде све уређено па и просо покупљено.

па каже пасторци као и прије: Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!

Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало уређено, и никако се нијесу могле дочудити.

каже пасторци као и прије: — Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!

неколико човека дође, те онога назови-мрца метну на носила, и однесавши га у цркву онако на носилима оставе га насред цркве, да онде по обичају преноћи, пак ће га сутрадан опојати и сахранити.

Кад поп с осталим људима пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, нипошто неће оставити сама,

онуда некаки хајдуци који су нечије дворе били похарали, и много благо и рухо и оружје били задобили; и кад буду поред цркве и виде унутра свећу где гори, рекну међу собом: — Хајдемо у ову цркву да поделимо своју добит.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

НИКОЛА: Само да се оће за времена обући; јер она више пута мисли у цркву отићи, па док се обуче, а оно изишли из цркве. 6. СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: А јеси ли се ти, куго, обукла? СОФИЈА: Ја сам обучена.

ПУТНИК. Ко би реко код толики планина. ДОКТОР: Владајући је језик српски, црковни старославенски. Поглавар је цркве митрополит. ПУТНИК: Дакле ви нисте цркве источне? ДОКТОР: Јесмо. ПУТНИК: Па откуд да је митрополит глава цркве?

ДОКТОР: Владајући је језик српски, црковни старославенски. Поглавар је цркве митрополит. ПУТНИК: Дакле ви нисте цркве источне? ДОКТОР: Јесмо. ПУТНИК: Па откуд да је митрополит глава цркве?

ПУТНИК: Дакле ви нисте цркве источне? ДОКТОР: Јесмо. ПУТНИК: Па откуд да је митрополит глава цркве? ДОКТОР: Јер му цариградски патријарх митру на главу положи. У земљи има нешто мало Власа.

ЉУБА: Зашто би сагињала главу, нисам ништа украла. ПИЈАДА: Код нас младу невесту не води девер из цркве, него младозења. ЉУБА: И овде су неки почели. ПИЈАДА: Како мислиш ти? ЉУБА: Да видим шта ће рећи Милан.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

У сећању гусне Обрис у сличној, стишаној лепоти На зиду неке цркве, ил музеја, у сали кватрочента; или мање Патетично: у тишми града, где је у мноштву лица нагло обасјање — О драгоцено

прва Сцена у петом чину, што је краја Почетак; коштан отпад гозбе црва, Та неправилна калота, то кубе Покретне цркве, што истура зубе Да нит прегризе што светове спаја. 2.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ловијановић, који је испадао из касице, био је у апоенима сличним оним што се добијају на степеништу цркве св. Марка уочи крсних слава, или у тренутку када нека будала викне пред општином: „Куме, изгоре ти кеса!

се већ зове тај хит, штатијазнам, али, не лези враже — Суле са Аде је син свештеника и уз то бивши бас-баритон у хору цркве Светог Марка, па је лично натерао попа да отпева све и да не забушава кад су већ пљунули толику лову за концерт.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

му мрачне горе, Где се Рудник небу пење И под небом орли боре, И остаде суро стење: И ту спомен славе старе Диже цркве и олтаре.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

И закон трајног срца нека влада крај срушенога града. БАЛКАНСКИ ПУТОПИС Полако иди кроз мале цркве не питајући за пут, поздрави се с дрвеним рукама светаца огрезлим у крв и млеко, гледај у сводовима џамија

Другипут сиромах постадох слуга лукав: у недељу насред цркве самога цара заклах и бацих га низ литицу града. У једном се животу родих звер и бес је из мене кипео као из

Окреће се лист на нечиткој књизи, цркве се најеже, жене се стежу, шкољке, но војска је кнежева мекша но пиктије и клизи преко моста, широким мачем Лазар

Ал нико не запева на путу, цркве зимују на дну језера, а ноћу видим ватру љуту на врху Велебита и два џелата дувају у прсте, хоће да ме спрже

Улазили смо у цркве брзо, као на препад, као извидница, и налазили у свакој неког ко је певао у празној лађи без товара.

Онда смо одлазили даље путем уз обалу, а цркве се иза наших леђа дизале увис, ослањајући се на море, на пучину, на огледала плавети расута по небу, пењале се пошто

Или је наша посета упућивала цркве у небеса: ми смо на уво шаптали камену да на земљи нема више шта да чини. У пролазу смо одапињали лукове на чијој

са сином ког не жеже ни грех ни похлепа ни другарске везе Орловићу причај где ми војно паде где су двери Самодреже цркве устај узми воде вечне и тражи оне костурнице теби ће се одазвати у вину нека дођу с прстењем и аздијом и нек се

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Па оно не звони, али ако ја повучем уже, могу зазвонити сва четири звона са саборне цркве. АГАТОН: Ти имаш да ћутиш!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Звони... звони... дрхтаво и тужно, однекуд из даљине, из долине, из неког села, са неке цркве. Откуда у ово глуво доба?... Придигох се. Стражар као да се прену, и погледа ме зачуђено. — Не спава ти се?...

Шуме су исечене, цркве порушене, куће попаљене. Земља је изгажена и усеви уништени. Са леденом мирноћом, без суза, подносио је народ муке и

Виши команданти са ордонансима одјахали су у правцу села, око кога се у овоме моменту водила борба. Штрчао је звоник цркве, као да вапије за помоћ.

Торањ се из темеља затресе од разорних хаубичких зрна што падоше око цркве. Коморџије беже вукући коње, а рањеници се прибили уз ограду. — Гађа нас...

Из нашега места све што гамиже отишло је у рат. Остао је ћопави син онога бакалина преко пута цркве и, веле, паре је направио. И још неколико газдашких синова, који лиферују војсци брашно...

Говорило се да су само из породице Петковића погинула четири сина. На кућама у околини цркве још се видели трагови од бомби бачених из аероплана...

Била је као избезумљена. Умирих је, говорећи како је крик совуљаге, који одјекује од стране цркве. „Зашто баш од цркве?“ — запита ме. Крик се зачу и од стране гробља... Опет са цркве... Као да се дозивају.

Била је као избезумљена. Умирих је, говорећи како је крик совуљаге, који одјекује од стране цркве. „Зашто баш од цркве?“ — запита ме. Крик се зачу и од стране гробља... Опет са цркве... Као да се дозивају.

„Зашто баш од цркве?“ — запита ме. Крик се зачу и од стране гробља... Опет са цркве... Као да се дозивају. Сестра се припи уза ме и шапатом ми рече: „Слушај, то душа Николина вапије што смо их

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Учитељ отегао неку дугачку песму, па све сеца гласом, узвикујући на неким местима страховито. На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка...

Учитељ позва другове к себи у стан, ту одмах до цркве, и они, не смејући одрећи, одоше, и ако би волели да се крену одмах са децом.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Отац ми је себар што на точку цвили, а кћер ми глођу вуци. Баш ништа ме за цркве душа боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом.

Истом су сузом, болом и страшћу кошуље и свадбе нам извезене. А светковина што вино пије, славе и цркве што нас се тичу? Суза са ока још канула није, још телали место мртвих вичу.

Стајаше тужна, завејана, на стражи, у капијама, брката, благо насмејана. Крај цркве туђе и непознате, запаљене, у дуге, јасне, топле ноћи, кад крекећу жабе барске, грлила је разне жене.

Може бити. У сваком случају, у Итебеју, код цркве, и сад стоје три куће Црњанских, мојих блиских рођака. А уз цркву надгробни споменици Црњанских, на пример пароха

Насред цркве, на Велики петак, имали смо гроб Христа, у цвећу, а чувала га је стража војника домаће регименте Темишвара, двадесет и

Оне нису зидане у хладном мермеру, као цркве, нису барок, ни рококо, ни ренесанс, ни готика, ни ампир. Оне су дуге и пуне постеља, лепо поређаних, као гробови

Тада су његове завејане, па ипак црне, цркве имале сенке толико велике пред вече као провалије. Данас, кад су ме научили да све знам, знам да је то само барокна

У детињству смо одрасли са контурама Боцарићева Шарца, и са дивном контуром Саборне цркве, а сад смо класичари, космичари, кубисте, радикали, већ како ко – па је мало тешко. Зар не?

И, као махнит, на врху ове цркве, чије је зелено камење некад било биље, негде, ко зна где, па се стабљике, чашице, лишће, сва виткост, још виде; пред

висине, сви би ми постали у овом граду браћа и сестре, мада би мој осмех, занавек, пао, са голубовима који лепршају са цркве, тамо на речицу сребрну.

Висока кола, на два точка, дошла су по мене. Пошао сам у Ст. Паул де Леон да видим цркве. У Ст. Јеан ду Доигт‑у гледао сам једну из четрнаестог века, и прст светог Јована у злату, па сам се зажелео готике.

Јеан ду Доигт‑у гледао сам једну из четрнаестог века, и прст светог Јована у злату, па сам се зажелео готике. Те цркве, тамне, зелене, са звоницима шиљатим, као врх огромних копаља, посипају по свима пољима неку маглу, која је тешка,

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

У исто време био је епископ Христове цркве у Риму један старац, који је, пре тога, у посту и молитви провео четрдесет и седам година у некој пустињи.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Причају да се чак једног дана потукао са поглаваром цркве. И поглавар цркве, добар гимнастичар и страстан јахач, међутим напрасит човек и тако исто радо се туче.

Причају да се чак једног дана потукао са поглаваром цркве. И поглавар цркве, добар гимнастичар и страстан јахач, међутим напрасит човек и тако исто радо се туче.

и одјурише да о доласку његовом известе министра председника, остале чланове владе, председника општине, главара цркве и остале великодостојнике земаљске. И, замало, а у маси се зачуше гласови: — Министри, министри!

„Живео! Живео!” проломи се ваздух од усклика из хиљаде грла. Затим главар цркве отпоче певати побожне песме, и забрујаше звона на храмовима главног града земље Страдије.

Главар цркве, као човек богом обдарен великим духом и умом, одмах је и сам увидео важност тога куфера, те са осталим првосвештеницим

Не само што су министри симпатични и ваљани, већ сам приметио да је и главар цркве уман и духовит човек. Ко би се могао у згодном тренутку, управо најсудбоноснијем тренутку, кад се решава судбина

Код тако сложног рада мора бити среће. Одмах се решим да првом приликом одем мудром оцу, главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђанина.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

»Како ли се попне онде?« — мислио је, па се сети, како је једанпут видео и проту наврх цркве: ветар је јако дувао, прота се ухватио за карниз од кубета, а коса и мантија, мислиш, одвукоше га са цркве; пред њим

проту наврх цркве: ветар је јако дувао, прота се ухватио за карниз од кубета, а коса и мантија, мислиш, одвукоше га са цркве; пред њим нешто загледају два инжињера, а он пружио руку, па им нешто показује...

— »Нећемо више да трујемо рођену браћу. Просипамо овај отров...« Пођем у чуду навише, поред Саборне Цркве, кад тамо, а из митрополије излазе гомиле заслужних свештеника; сваком на глави почасна камилавка или преко средине

Прође недеља дана. Умро поп Коста, парох цркве. Случајно је Марко ступио у службу као звонар баш истог дана, кад се поп Коста ђаконио.

Онда сиђоше обојица доле у цркву, да се по обичају, нађу око попова. Поп-Косту већ сместили на средини цркве и бољи певачи попови искашљују се, бацајући очи у косо на владику, који ће почети опело.

трговци се узмували са муштеријама, све се то нашло у послу, мало ко да примети како се одозго са брешчића од цркве спушта једна гомилица људи и жена. То беше свадба Кајина.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И какве је само зубе вадио! Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако клештима вукао. На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Корача седи професор кроз тишину без краја, Ногу пред ногу, низ дугу улицу, пешке, Кад, гле, поред цркве: Дечаци, гужва, граја, Утакмица! — Висока улица против Љешке! Успорио професор корак, тако да нико не види.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

сабласт Вечна Варош спава, Док сипају на њу сунца зраци врели И док јулско подне тромо откуцава На трошном звонику цркве Ара Цоели. Све је тако мртво, и људи и ствари.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

брзину ногах; стријељањем да се надмашају и сјечењем у опкладу плећах; да слушају божју летурђију и да воде коло око цркве — да витештвом прса набрецају. То је тамјан свети јунацима, то гвоздени срца у момцима! Тури такве разговоре црне!

Младо жито, навијај класове, пређе рока дошла ти је жњетва. Дивне жертве видим на гомиле пред олтаром цркве и племена; чујем лелек ђе горе пролама. Треба служит чести и имену.

Сав их народ гледа кад одоше; а они ти стубе, те уз цркву: на олтар се од цркве попеше и на њему крст златни метнуше.

ИГУМАН СТЕФАН Хоћу, браћо, то сам и дошао. Ја сам многа зажегâ канђела на олтару цркве православне, па сам слијеп дошâ међу вама да поджежем, колико узмогу, и ваш огањ свети на олтару, на олтару цркве и

цркве православне, па сам слијеп дошâ међу вама да поджежем, колико узмогу, и ваш огањ свети на олтару, на олтару цркве и поштења. МНОГИ ИЗ ГЛАСА: Збори, оче, сви ћемо слушати колико те год воља, ако ћеш до поноћи.

Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена; чест је слава, светиња народња! Пâс¹ свакоји своје бреме носи; нове нужде рађу нове силе, дјеиствија

СВИ ИЗ ГЛАСА ВИЧУ: Амин! ИЗЛАЗЕ ИЗ ЦРКВЕ И ОТОЛЕН СВАКИ ДОМА. БАДЊИ ВЕЧЕ ВЛАДИКА ДАНИЛО И ИГУМАН СТЕФАН СЈЕДЕ КОД ОГЊА, А ЂАЦИ, ВЕСЕЛИ, ИГРАЈУ ПО

КАДА ДОЂОШЕ БЛИЗУ ЦРКВЕ, АЛИ ЈЕ ИГУМАН СТЕФАН ПРЕД ЦРКВОМ И ЈОШТ ЈЕДАН КАЛУЂЕР, КОЈИ ДРЖАШЕ СВЕТИ ПУТИР У РУКЕ. ИГУМАН СТЕФАН Ја не видим,

ИЗЈЕДОШЕ ОНО КОЉИВО, РУЧАШЕ И СВАК ДОМА ОДЛАЗИ. НОВО ЉЕТО ИЗИШЛИ ИЗ ЦРКВЕ, СЈЕДЕ УЗ ОГАЊ, ПА СЕ НЕШТО ИГУМАН ЗАМИСЛИО. ВЛАДИКА ДАНИЛО Нешто си се замислио, ђедо! Али ти се дријемат почело.

Мало ко нам у помоћи дође; и ми смо ти грдно изгинули, половина у бој погибосмо. Нестало је гробља око цркве, по шестину у један копамо. По Црмници Турке исјекосмо и град Бесац с земљом изравнисмо.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И она опет била нека Гркиња, из грчке фамилије, која је била у самој вароши, одмах испод цркве. Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака.

Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће.

Равнодушно, с подсмехом гледала би како се разилази свет, особито женске, када почну из цркве да излазе где су биле не толико ради службе божје колико да их свет види у њиховом новом, тек тада први пут обученим

Ено млада, пуна и чиста лица, Ната газда-Миленкових. Она се увек, сваке недеље, са оцем и маћехом враћа из цркве. Отац иде иза њих, насмејана, пуна лица, и већ не у чакширама — а то због те друге, младе жене, да би и он изгледао

И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све

у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити: — Хајде, Софке! Време је, Софке!

Од скора су се били доселили из Турске. Али, као да нису ни живели, тако се за њих овамо горе, око цркве и у правој вароши, мало знало, као и за цео тај њихов крај доле.

Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу. Њихово село било тамо у Турској, одмах иза

Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света.

Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати. А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још

— Како да не, како да не? — чује Софка како им одговара, и сигурно понова Алилу лепи новац. Испред цркве од просјака, деце и залудна света не може да се приђе.

Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Јана преобукоше у црногорско рухо и затакоше му леденицу и ханџар. И он је ш њима на летурђију пошао, а из цркве у полажење. Цијели дан био је весео, шалио се, играо у орô, гађао с осталијем у циљ, сјекао у зарок бутине.

Праћен гласовима звонâ, духовницима у одорама, двадесетином главара и својијем перјаницима, старац Владика изађе из цркве.

Али се сердар дуго задржао од цркве до куће, јер на сваки корак сретао је и стизао људе из другијех села и даљијех крајева Црне Горе.

“ рече стара, истргавши готово силом дијете из његова нарамка. „Они,... ја не знам камо их! Ти си сад од цркве, па бићеш их видио!“ „Ја из цркве најприје к вама, као што сам вазда чинио...“ „Знам, богами, фала ти брајо!...

„Они,... ја не знам камо их! Ти си сад од цркве, па бићеш их видио!“ „Ја из цркве најприје к вама, као што сам вазда чинио...“ „Знам, богами, фала ти брајо!...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Да грдне цркве! а бијесни светаца! грдна мјеста за јагњиво! Устаните коње да се пуста бога намолимо! — Приповиједају да је рекао

— Ако превали, ништа. 2 Питали Црногорци Бокеља: — Зашто нам прољетос украдосте звоно са цркве? — Богу је свеједно: или звонило на вашу или на нашу цркву, пошто су обје његове.

се да је то било у једној бари ондје близу Неготина, испод извора Јаричине; ондје има и сад бара И зидине од старе цркве, за коју говоре да је била начињена на гробу Маркову.

(Сви у смијех). (Рећи ће му све друштво): — Дану приповиједај, цркве ти, што је било! — Ево ћу вам казати све право и здраво, а знате да ја до данас нијесам ни за паре, а камоли бадава

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онај исти дан | у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па баш кад су сватови из цркве излазили долети међу њих, те свога брата, младожењу, удари мало буздованом у леђа да се одмах с коња преметнуо, па

Кад дозна да му се средњи брат жени, а он у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлети.

На пошљетку дознавши да се чобанче његовом ђевојком жени, узјаше на кулаша, и долети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу да је на мјесто мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не

Путујући једном нотњо нанесе га пут покрај једне цркве ђе се Хришћани копају. Кад дође пред врата од авлије црковне угледа три коња, једнога црљена као крв, другога црна као

једнога црљена као крв, другога црна као угаљ, а трећега жута као чафран, ђе обигравају тамо амо около гробова и около цркве. Али кад виђеше калуђера, не знаде им се стрва као да их земља прождрије.

ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те.” Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге,

Кад буде | испред свршетка летурђије, она се из цркве искраде па бјежи кући, па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к

Мало постоји, ал ето ти јој маћехе са кћерју својом из цркве, и врло се зачуде кад виде све уређено па и просо покупљено.

па каже пасторци као и прије: „Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те.

Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, | још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало све уређено, и никако се нијесу могле дочудити.

и каже пасторци као и прије: „Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те.

неколика човека дође, те онога назови-мрца метну на носила, и однесавши га у цркву онако на носилима оставе га насред цркве, да онде по обичају преноћи, пак ће га сутрадан опојати и сахранити.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Својим примером прво благоверност показа, а потом и друге поведе, цркве освети, манастире сазда, светитеље у сласт слушајући, јереје штујући, а према монасима велику смерност и љубав

,Бога бојте се, цара поштујте', (І Петр. 2, 17) цркве просвећујући, да и оне просвете вас, епископе слушајући, јереје у част имајући и према монашком чину смерност имајући,

Зато и блажени глас изрекао јеси.“ И потом, преподобно тело његово узевши са почашћу, и постависмо га насред цркве, као што је обичај.

Када је изнесен био младенац овај овамо, узе га епископ цркве Светих Апостола и помоли се над дететом, и миром га помаза, и друго крштење прими.

Песма трећа Ирмос Небеског круга врхотворче, Господе, цркве саздатељу, ти ме утврди у љубави својој, крај си жеља, верних утврђење, једини човекољупче!

врхотворче, Господе, цркве саздатељу, ти ме утврди у љубави својој, крај си жеља, верних утврђење, једини човекољупче! Цркве Божије делатељ јави се Христу и у Свету Гору усели се, оче преподобни, стога просијав добродетељи блистањем Светога

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

На свакој свадби, весељу, он је. На сабору због њега најбољи свирачи, најлепше место испред цркве, не може да се добије. И онда ора, песме, веселе.

Али, и кад ниси овде, колико те пута спомињем и хвалим Бога што си ти. Јер, да тебе нема, шта би од нас, од ове цркве и вере било?! ЈОВЧА Па, зар вас је ко дирао? ВЛАДИКА А, не. Ко сме?

На ниже, у дну, пружа се улица која води вароши, са поређаним кућама, торњевима од цркве. — Из вароши чује се ларма, жагор. Вече почиње да пада.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

то би све он читао грчки; ако ли би се случило да му то који пут протопоп или који други поп отме, отишао би срдит из цркве, као да није у њојзи никакве молитве било.

к монахом ово говорим; ја на зле обичаје мрзим и рад би[х] да се не само из народа, колико је могуће, него и из саме цркве и алтара истребљавају.” Како је мени било, овога правдољубива и чи-стосрдечна архијереја слушајући, исказати не могу.

” Нека сад задржи смеј ко може! А пролог: насред цркве божје, рече старац то, и учини оно, и сотвори блуд. [Х]оћемо ли се, браћо, забога, једанпут освестити?

То је ствар така, да једва је човек на исповеди каже; а наш пролог, као да се с нечим поноси, каже насред цркве шта је његов старац учинио. Какав му је то старац, срам га био!

[Х]оће ли православије пропасти ако се мртви не буду око цркве, но изван градова, вароши и села закопавати? [Х]оће ли православије посрнути ако народ не буде други[х] празника кроме

Почнемо нама[х] по обичају дишпут о началству папином и о старешинству цркве греческе и римске. О овом послу ја сам већ читао био некога Максима Пелопонисиотскога књигу на влашком језику и знао

Странољубије њима је природно својство и ништа и[х] тако не раздељује и не очуждава колико цркве, греческа и латинска! Црква, која би дужна била њих већма присвојавати и у љубови и доброти срједињавати!

људма сврх овога отворити очи? И казати им да они могу бити и једне и друге цркве и ништа мање кумити се, пријатељити, почитавати и љубити?

преклињања и вапаја или милости и опроштаја; побогу, забога амвон — проповедаоница; узвишено округло место у средини цркве анатема — проклетство Апелес — старогрчки сликар арамија — разбојник аратос — проклет аренда — закуп, најам

— причати расколник — «староверац», присталица верске секте која се у XВИИ столећу одвојила од православне цркве расположити — разделити растити се — плодити се расужденије — расуђивање, разум рачителница — избирачица рачити —

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама као да бијаху од сухога злата. Из цркве, Грго га одведе у коњушницу гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна.

Из скуле опет би се Бакоња јавио своме врау да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове. Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао.

Фратри, огрнути кабанима, протрчаше тријемом од цркве. Три најмлађа духовника обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче. Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима.

Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак у буковичкој ношњи. Чудан ђаво. Глава му обла, очи велике и сијере као

Зашта си ија онолику рибу, синоћке? Ајде брже нареди што триба — рече, давши му кључ од цркве. Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.

Из цркве слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или чет

— Па ајде лези, брате! — вели Тетка. — Ајде, ајде! — рекоше и остали. У тај мах диже се граја из цркве. Ђаци бијаху разврнули врата и ушли. — Који је враг јопет?... Шта то јопет може бити? — рекоше пошавши к цркви.

Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи кâ какав ркаћ, па арај цркве и манастире. Али Бакоња не хајаше за та ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата да се преобуче.

А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!...“ Боже мили, што се од њих чини!... Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!...

Говор је најпре текао о похарама. Судија исприча како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области. Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по

Шест спореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесама. Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“ који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.

Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната. Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани и гдје се такође готовљаше јело.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

НА МАЛОМ ТРГУ На малом тргу — никог, чак ни трга. Ни сенку чак да баци синагога. Рупа место цркве: ни порте, ни бога. Нема куће у ветру, зида, лупе врга.

Сива шкољко трга прастаре Сиене И ја ти ево стигох на руб, ломан, Да руком и оком: у време одевене Такнем мрачне цркве и торањ огроман. Гле: ту заста тело навикло да лута, Као да се у кам врже рука, нога.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Њен уморан и јецав уздах дуго је пузио по каменим ребрима цркве. Мајка је сачекала на вратима, зањихана и погурена. Планинским усеком низ речицу проваљало се магареће њакање, гадно

ту варош где се уче највеће науке на свету, па да све опасности види и упозори сина на њих, сад чује звона преровске цркве на узбуну, на буну, за битку с Тошићем што му је отео Вукашина. „Природно је да се презивају по прадеди.

Како да се ослободи сећања и целе те прошлости? Кроз јутарњу маглу види камени кров чесме с крстом, потонуле цркве, гробнице, чује шестогласно певање воде, звонко отицање из шесточесмених уста, најежи се, све је хладније, дрхти, у

Он сиђе с коња и дизгине пружи згранутом калуђеру, који се, окренут вратима цркве, крсти, шапућући: — Само су Турци довде коњем долазили. Само су некрсти... — Привежи га за липу!

Видите ли, месец је златан! Небо је пуно дуката! Берите божје воће и цркве дижите!“ Настаде отварање црквица. Све свеце из календара обележише гомилицама камења.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Та се прашина, без престанка, расипа граничном, готово неприметном линијом која од Трга Републике до цркве Александра Невског, и даље, следи дуж којом је некад, од Стамбол до Видин-капије, и даље, пролазио шанац.

“ Глас му се не чује, али врапци и голубови са кровова и крошњи у јатима слећу на плочник, са Саборне цркве почиње да одбија подне а ветар све јаче надолази из дубина осунчаног, безличног свода.

Бринуо се о живопису којим је ваљало да се украси унутрашњост ондашње мале Саборне цркве, тамо на савској падини, једине у вароши, а започео је и своја настојања око оснивања Богословије.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Он се сећа доба рада, Што га грешно, подло страти, Што се више никад, никад, Никад, - не поврати. Обилази цркве, порте, Гробља стара, гробља нова, Иште сенка опроштења Од пепела, од гробова.

СПОМЕН НА РУВАРЦА Уочи нове године је било; Накан'о сам се дома подоцкан Од вечере, из друштва весела; Са ближње цркве куцнуло је триред Под кључем кад ми шкрину капија; На дванаест као да беше.

Била једном ружа једна... У цркву се свати крећу, Разлеже се песма медна, А са цркве звоно јеца: „Била једном ружа једна...“ М. Митровић ЛXXXИВ Пустиња лежи дуга, и широка Вече, сја запад...

к'о ветар од лепеза њиних; Док је гост, међутим, прешао у збору С једним кардиналом, пун речите силе, Цело стање цркве на Јадранском Мору, Све мислећ' на једну ципелу од свиле. Ј.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Цело европско човечанство стави се у службу цркве и признаде еванђеље за врховни закон свог мишљења и деловања. Убрзо се увидело да се учења антике не покоравају том

Песништво и уметност ставише се у службу цркве. Дела архитектуре, а нарочито готике, доведоше са тежњом својих торњева, стубова и заоштрених лукова ка небу до

Као што сада вас, учени господине, видим пред собом, тако видех у Венецији како папа Александар на степеницама Маркове цркве очекује цара Фридриха Барбаросу да га онде поздрави.

Враћање ка античком погледу на свет и живот сломиће моћ католичке цркве и поткопаће нашу хришћанску веру“. Он уздахну, прекрсти се и положи руку на раме свога госта.

Према правилима хришћанске цркве, Ускрс треба празновати прве недеље после првог пролећног пуног месеца. Коперник поче да одбројава на својим прстима:

самопоуздања пође он са развалина према настањеном делу вароши из којега су стрчале у вис безбројне хришћанске цркве.

Застаде код храма Светог Марка и увери се да су предворје те цркве и обе палате које су уз њу дозидане не само саграђене из тесаника, узетих из Колосеума, већ да су и сви архитектонски

Коперник се окрете од њега и успе се на ватикански брежуљак. Ту се баш довршавали темељи величанствене цркве Светог Петра, положени од папе Николе В, а на месту где се некад налазила старохришћанска базилика, сазидана од цара

Поред те отпочете нове цркве стајала је већ довршена ватиканска палата, сазидана од оног великог папе. Коперник ступи у ватиканску палату.

Благодарећи заузимању свог ујака, био је већ године 1501 постављен за каноника цркве у Фрауенбургу, па је зато било већ крајње време да пође на ту своју нову дужност.

се Коперник устручавао да објави свој систем, бојазан да својим револуционарним идејама не уздрма ауторитет католичке цркве.

Покрет против те цркве увелико је био отпочео, реформација је била у пуном јеку, претсказивања опата Бонифација испунише се.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Изгледала је лепша од сваке краљице, под круном насред цркве, и насмешила се тако заносно на Николу онда кад је свештеник упитао је ли њена драга воља да за њега пође, да сам се

Погледаш у првог комшију, он болује од исте муке. Ако није жена, а оно је ћерка. Ето мала Лела што станује до цркве, девојчица, вели видећу је сутра на прозору, окопилила се и цео свет зна да је апотекарово; и он се сад жени другом; а

То се знало по томе што се баш тада зачула звона вечерња отуд са цркве Светога Марка, у чијој је непосредној близини одвајкада становао и век свој проводио стари Палилулац.

А тамо пред њим пружила се дуга, бескрајно дуга, бела пустиња, и цркве нестало, и све понова нестало, а очи засењују, и снег веје, и као да хоће да га завеје, и као скоро га завејао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

спремам се за њ, као што се сеоска дјеца спремају за недјељу, за бијелу недјељну кошуљицу и за кротку звоњаву звона с цркве на главици кроз проријетки ваздух прамаљетног јутра. Саосјећам с дрвећем.

сат узме одређену жлицу сирупа против кашља или одређену пилулу против лијености цријева, или да сачека испред цркве супругу с вечерње.

судска комисија за обдукције по селима и којом су се црно-бијели парови младенаца возили у цркву на вјенчање и из цркве на пароброд.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Лепо је видети око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у

види се, није помишљао на бегство, јер чим уђе у двориште, пре него што сјаха с коња, посла ђака да му донесе кључ од цркве, а он пусти дизгине коњу, па се обрте Пантовцу: — Ходи дер, синко, придржи. Стар сам, па не могу сам...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па, баш кад су сватови из цркве излазили, долети међу њих, те свога брата, младожењу, удари мало бузованом у леђа, да се одмах с коња преметнуо, па

Кад дозна да му се средњи брат жени, а он, у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари, да се одмах с коња преметнуо, па између сватова опет одлете.

Напошљетку, дознавши да се чобанче његовом ђевојком жени, узјаше на кулаша, и одлети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу, да је на мјесто мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он

кући пуну копању проса, па рече пасторци: — Ти пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те!

Кад буде испред свршетка летурђије, она се из цркве искраде па бјежи кући, па свукавши своје хаљине остави их у сандук, а он се сам затвори и нестане га, а она брже к

Мало постоји ал̓ ето ти јој маћехе са кћерју својом из цркве, и врло се зачуде кад виде све уређено, па и просо покупљено.

каже пасторци као и прије: — Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!

Кад јој маћеха са својом кћерју дође из цркве, још већма се зачуде кад виде просо покупљено, ручак готов и остало уређено, и никако се нијесу могле дочудити.

каже пасторци као и прије: — Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве убићу те!

неколико човека дође, те онога назовимрца метну на носила, и односавши га у цркву онако на носилима, оставе га насред цркве, да онде по обичају преноћи, пак ће га сутрадан опојати и сахранити.

Кад поп с осталим људима пође из цркве, побратим каже да он побратима свога, с којим је толико много трговао и соли и хлеба јео, нипошто неће оставити сама,

онуда некаки хајдуци, који су нечије дворе били похарали и много благо и рухо и оружје били задобили; и кад буду поред цркве и виде унутра свећу где гори, рекну међу собом: — Хајдемо у ову цркву да поделимо своју добит.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Све се то исто појавило у мом сну, осим привида моје мајке. Музика је допирала од хора из оближње цркве, у току ране ускршње службе, објашњавајући успешно све у сагласности са научним чињеницама.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Место прве цркве било је обележено малим стубом сазиданим од цигала, са крстом на врху. У једном удубљењу на стубу била је икона

На излазу из цркве срео сам 'Вилину” породицу и био сам позван да се с њима вратим кући. Било ми је мало чудно да се један радник вози

Сва моја разонода састојала се у читању натписа на надгробним споменицима на старом гробљу, у близини сеоске цркве. Залив Чесапик и река Потомак, и многи мали затони у заливу, окружени бујном вегетацијом, пружали су сликовит призор.

Визије моје православне мајке, мале цркве у Идвору, Карловачки патријарх и св. Сава, блеснуше ми пред очима, и зарекох се да ћу брзо показати да је фармер Браун

Онда, да би Билхарцу указао на његове грешке, додаде још и ово: ”религија римокатоличанства јесте религија цркве којом господари црква и која искључиво служи цркви” и да је то стварни разлог зашто Билхарц, васпитан у том духу,

Како је Кортланд стрит улица била близу цркве св. Тројице, често сам ишао тамо да посматрам споменик Хамилтону у порти цркве.

Тројице, често сам ишао тамо да посматрам споменик Хамилтону у порти цркве. Тај споменик ми је први открио везу између цркве св. Тројице и Колумбија колеџа.

Тај споменик ми је први открио везу између цркве св. Тројице и Колумбија колеџа. И није прошло много времена, а ја сам пронашао низ других веза између ове две установе.

Покушаћу сада да га објасним. Колумбија колеџ, дете велике цркве св. Тројице, установа која је одгајила људе као што су Хамилтон, Џеј, Ливингстон и многе друге џентлмене и учене људе

Чињеница да сам запазио тесну духовну везу између Плимутске цркве и скромне Џимове ложионице, данас ми је довољна да схватим зашто је Бичер био у стању да дирне у срце обичне људе.

једној америчкој цркви у Делаверу и понео утисак да је, у погледу јавног богослужења, Америка била испод нивоа српске цркве. Бичер и његова плимутска црква су из основа промениле ово моје мишљење.

А онда се одједном појавио и звоник цркве у Идвору. Забрујаше полако умилна црквена звона која позивају на вечерње, будећи у мени безбројне успомене.

Ћипико, Иво - Приповетке

У вароши се оделшпе. Неки одоше равно у својих господара прошлих година, а остали испоредише се на тргу испред цркве, очекујући да их ко унајми за чешање и купљење маслина, ради чега су и дошли.

—Ма'ни се, ђаволе, крштена чељадета! — мирно избаци Загорац. —Убиј Загорца пред вратима од цркве, — умеша се неки од младића што је с другима уза зид био прислоњен. —А зашто? — примети сажално други. —Носе нам крух!

Боље би било да смо на шкољу остали... На врху брда, код цркве светога Николе, прекрстише се, па онда почеше ћутке силазити узбрдицом прама селу.

Послије, кад се сватови и заручница спремише, прате их све до цркве. Пролазе између сурих сеоских кућа, кроз тијесне, засјенуте улице, — а пред кућама блатно је, — ријетко када на тлеху

Тако она, снатрећи и не могући у себи затајити своје прирођене осјећаје, одговара на жупникове упите, а кад крене из цркве, у очима једино собом понесе ванка ону зраку сунца што је треперила пред прозором од свода и падала на слику светога

не крсти се нити се обазире на чељад што се разилази својим кућама, већ чека на вратима док изађе млади парох из цркве, — чека га, а мале, упале очи сјаје се и изражаја су као да увијек нешто истражују, па не зна куд ће с њима; лице му

У настајну недјељу, пред заход сунца, литија суче се из цркве. Цијело село сакупило се да што достојније испрати кип старога свеца. Жижица и Букало договорно подигоше домаћине.

На раскршћу, код цркве Светога тројства, није се прекрстио. — Зар се никада и не крсти? — погдјекада међу собом говоре сељаци.

” Сада је парон Зорзи још угледнија личност у граду, пријатељ висока клера и доброчинитељ свете Цркве. Остраг неколико година поклонио јој икону светога Николе у сребро оковану, која је била, уз велику свечаност,

Живљаше тако неколико година прама прописима ипак добре и повратљиве свете матере Цркве, која покајницима радо опрашта, док наједном не привуче га к себи млада Морача, разблудна грјешница у граду.

обасјано топлом, меком, понизном свјетлошћу, у тајанственим облацима сјаја и мирисавог тамјана, и излази у гомилу из цркве, премишљајући о страшним мукама пакленим.

— Пожуримо! — повика Божица. — Пожуримо! и раздрагано повуче Марка за собом. У хладу високих дрвета око цркве купе се Приморци; неки и преноћише да заузму прикладнија места.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

један корак у христијанизацији паганског супстрата сликовног па да се успостави изричита песничка аналогија између цркве и кошнице, трмке пчелиње.

Песма почиње стиховима: Зујкале су пчеле уљаником Око трмке, око своје цркве, Кâ да зборе тајне разговоре, Слушао их протопоп Недјељко.

Само поређење трмке и цркве Лаза Костић засебно издваја, да би га овако прокоментарисао: „Сретна, веома згодна поредба између кошњице – трмке – и

Лаза Костић засебно издваја, да би га овако прокоментарисао: „Сретна, веома згодна поредба између кошњице – трмке – и цркве, као да се сама каже, као да си је чуо из народних уста, тако је слично речена, па ипак тако дубоко замишљена“.

је већ по својој природи помало тамно, а Откривење је изразито пророчка књига о потоњој судбини света и Христове цркве, у очекивању његовога другог доласка.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Али и од тога се она брзо отресе, јер виде како је испред ње улицом, па чак тамо до цркве, са обе стране било пуно света“.

Одатле она „гледа доле по улици,комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то видело, пошто је било испод њихне куће“.

места Софкинога опажања црквеног простора за време венчања: „Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим

Углавном овако: (ВП) у средини цркве осети целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, високе сводове, чак у небо; (МП) овамо испред ње, до самог лица

за простор у коме јој се тело налази: и испред њега, сасвим блиско, па онда нешто даље; и иза њега, по целој дубини цркве, до самих врата; и са обе стране, по ширини; и изнад њега, по висини, која застрашује; па, најзад, и испод њега, јер

У простору цркве, као нигде другде, Софкино тело трепери са осетном унезвереношћу. А пошто је из цркве изашла, она „чисто одахну”, па

У простору цркве, као нигде другде, Софкино тело трепери са осетном унезвереношћу. А пошто је из цркве изашла, она „чисто одахну”, па „поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући”.

Не бих ја руком за царске дворе лако, за онај блудница рај. (ИВ ) Баш ништа ме за цркве душа не боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом.

гледају из горње, па одмах затим из доње перспективе: „Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су видели са висине, као тице, а не као људи.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

То исто је за Брод Пантелијевдан, садашња Пантелејица, остатак њихове хришћанске заветине код цркве Св. Пантелије у Броду. Одјекују гочеви, а ужурбало се село.

Расипао новце лакше но што их је задобијао. Давао је сиротињи, гостио пријатеље и дивљу дружину. Бацао је у текије и цркве баш као онај ђаковички бекташ што је на самрти поделио својих последњих триста гроша текији, џамији и Дечанима: „пред

Побожни су само кад Угледају ћивот Светога Петра, а божја вера, уштинуће какву снашу из другога села чим изиђе из цркве још на оном мостићу... Пију и о женама не воде бригу: тешко тима ако их на сабору не часте мајке или тетке!...

Нечувено и невиђено, грубо и погано. Презирао је попа н учитеља, гадљиво окретао главу од цркве. чудно се мрштио н склањао вазда унутра кад би о свечаницима спазио празничну црквену поворку, крстове и обредне

Ради нашега ђетета... Помисли: зар има боле вјере од наше? Чиста лијепа; Божић и Васкрс, пости и празници, цркве и манастири, сабори и славе, заветине и свадбе, поп и ђак, причешће и очишћење.

Непријатељски планински пукови нису га затекли код куће. Скрајнуо се био надно села код своје мале, шумом укривене цркве са ова два младића и ишчекао да они прођу, само да га нечастиви не би довео у искушење да дигне своју вазда преку

Кад једне ноћи упао у његову кућу готово без даха Мухарем– ефендија из Бањске. Онај што је имао кућу баш испод цркве. Настанили и њега у овом селу н дали му за учитеља. Било му је врло добро.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

добротворка која је своје имање у вредности милион и по динара оставила на помагање сиромашних ученика, на цркве, сирочад и на удају девојака сиротица. маџарат, маџарско вино.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ено видим раздрагану Једну милу птицу малу, — Све то видим у твом оку, Кâ у неком огледалу. Ту је сунце, села, цркве, Ту су врти пуни цвета, — Ту ја гледам, ту ја гледам, Не треба ми друга света.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

како су по Срему крајем XВИИИ века и девојке певале разне соблазнителне песне, и како су их ипак, ауторитетом школе и цркве, с успехом истиснуле песне церковне.

врагами сатрени, себе помрачили; у поданство пали свуд, у велике беде, носе бреме велико, а јоштер не виде. Цркве моје пропале от слободе своје, — утјесњени левити, жалио срце моје!

Паде, и с душом се растаде; црна га покрила земља. Опојан он је у спроводу цркве и закона српска. Жена и син му јошт залише гробницу сузама топлим; Јаре и овцу за душу му заклаше; делише бедним’.

ти живио људски и христјански; Зато расположи све имање твоје, Да ти се по смрти споменици строје: Школе, ошпитале, цркве, манастире, Удове, сироте, духовне пастире, Све лепо обдари, да свак рећи може: Бјаше поштен човек, помилуј га,

Ине цркве још посети, Но своје се онда сети Кад и турска була; У свему к’о перце лака, У вери је тако јака К’о земљана лула.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Та не извукосмо ли лане и оно што се којеђе по црквама находило, те савијасмо вишеке, — а бо’зна да нијесмо, цркве би нам постале црквишта?...

РАДОШ: Турцима? Ох, зар Турцима? Безбожницима, мрким вуцима! Рушитељима српске светиње, Слободе свете, цркве Христове, Упропастиоцима царства нашега, Храниоцима рана дубоких, Што их на овима груд’ма несрећним Као аманет

(Чују се пушке.) А где ухвати — О, браћо, браћо! Христове цркве верни синови — Његова плода крвав је цвет. — (Јелисавета у ноћном оделу.) ЈЕЛИСАВЕТА: Ишчисти, Ђурђе, ону гробницу!

Ах, мртви, ледени!... Зликовци подли, Турци невере! Мајчиног млека вечна поруга! Очинци гадни цркве Христове! Одметници и бунтовници! Братоубице, убице части! Ужасне прље мога имена; Побеђени су... Ах, побеђени!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Што расточи државину моју, што обори и разруши краљевину моју? Зар нијесам писô на намастире и цркве; зар нијесам давô кљасту и сакату; зар нијесам славио име твоје и прислуживô свијеће слави твојој?...

— Какав је да је, наш је! Драг нам је. С ону страну цркве чуше се промукли гласови, одјекнуше потмуло кроз цркву, разлише се и тихано, дрхћући изумријеше у врховима четвртастог

— Ја велим ако ћете ме послушати: да свете књиге, иконе, крстове, одежде и све што се могне из цркве дигнути, склонимо у збјег. — Па и ја тако мислим — утаче се Исаија. — Онда би се, вели, и ми могли ђегођ склонити.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У улози заштитнице православља појавила се Русија. За потребе српске цркве увожене су, често тајним каналима, црквене књиге из Русије, с којима је дошла и руска редакција црквенословенског

Убрзо је руска редакција тог језика и званично постала језик српске цркве, истискујући традиционалну српску редакцију.

и непоновљиво аутобиографско казивање најугледнијег српског интелектуалца средњег века и оснивача самосталне српске цркве.

Као пандан оваквом оснивачу српске цркве, Доментијан је, такође по жељи двора, саставио нову верзију Живота светог Симеона (1264), компилирајући своје

У крилу цркве одвијала се обимна књижевна делатност, у првом реду обредна поезија, која је читаво време пратила успостављање светачки

опет остајући веран својој религији, Макро, по мајчином савету, иде прво на венчано кумство ("Тамо пође Краљевићу у те цркве свете Петке"), па тек онда одговара на султанов позив за војевање против Арапа, савршено свестан да је цару, као

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу. Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.

Ако каква ствар има у меџлису, с Турцима, да се решава, како ће он да говори. А највише ради школе, цркве. Он је био све. Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано.

Све више ужурбано, погнуте главе. Полако. Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана. Разговара се.

Сваки је журио да учини што је његово. Цела га је варош сахранила. Све су цркве звониле. Сви су попови са владиком били. Чаршија била затворена, и сва му је била на пратњи.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

саопштењу, које се односи на околину Руме, врбове гранчице не треба уносити у кућу пре Цвети, а тога дана донесу се из цркве и њима окити кућа, »да је чувају од грома: јер у в.

, или их је, према локалној традицији, било пре мање или више година (Рад, 43, 159; ГЗМ, 6, 372); цркве и џамије можда су у појединим случајевима замениле свете липе, као што је нпр.

је углавном дошао на место пшенице, или се јавља с њом заједно. У западној Славонији, кад се о Божићу врате домаћи из цркве, посипају их п. или пшеницом (Беговић, 86). Деци која су умрла не окусивши још хлеба, кува се за душу п.

У Св. Мартину (Међумурје) уочи Богојављења донесе се из цркве освећена вода, па се онда у њу замочи х. гранчица и прска (лустрира) цело ‹село› (ЗНЖОЈС, 12, 300).

али, уместо паганске обредне песме за здравље и плодност, пева се песма са хришћанским мотивом као да је сабор код цркве. То је један од веома честих случајева спајања старих и нових веровања.

У Неготинској крајини »почетком овог века био је обичај да на Ускрс рано ујутру донесу нафору из цркве и да се сви причесте. Пре тога ставе бусен траве пред врата.

се кити и кува; упор. »прилагање кукуруза за мртве на олтар цркве у Нишкој Бањи о Св. Илији« (ГЕМ, 42, 1978, 397; в., у вези с к., и 424 ид, 494).

У Врањском Поморављу (СЕЗ, 86): на крштењу мајка дарује кума погачом, а по повратку из цркве дете се уноси са кравајем (422); повојница се зове »кравај« — по колачу који обавезно доноси свака жена на дар

Ћипико, Иво - Пауци

Ради, враћајући се из цркве, учини се као да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама

Тиме мишљаше да пред цијелим свијетом осрамоти њега и Раду, али промаши циљ, јер сељаци, кад изиђоше из цркве, љуте се на њ; веле Илији пред црквом: — Што си се, Илија, сневеселио? Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући ...

Што не би? Али се боји ... гледа себе. Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор... Биће да је неко натрунио... Али да ти право кажем, не бије ме брига за њу!

А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати... Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим да му на одмет не бих била; видим, замичу му очи за мном... Али пусти крају, не питај!

Вели: — Не да ми мира; а ја га једнако варам ..... Јуче ме чекао на уреченом мјесту, у огради иза цркве. Чека он тамо... а ја вирим кроз одшкринута кућна врата... Ха, ха! Ма чуј, Раде, — преврне — стид ме рећи... —Зашто?

А Маша, ђаво, једнако га дражи. По слуги поручује му да је чека у огради иза цркве: доћи ће на урочено мјесто око двије—три уре ноћи. Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује...

да он понешто бискупа и познаје, ако је то онај исти што је отраг пет—шест година, док је он још клапцем био, обилазио цркве ради кризме.

Сјећа се, као да је данас било, како се село, а понајвише онај чопорак око цркве, узврпољио да бискупа лијепо причека.

Бискуп се указа и благосиља. Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и женско. Сједе на „полтрону”, што је поп Вране посудио у вароши нарочито

— повика поп Вране. Чељад махом послуша и скрушено прими папински, очински благослов ... Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом: —Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...

Раде држи цедуљу у руци и показа је једноме свештенику што хтједе да из цркве изиђе. Свештеник је узе, прочита и поведе Раду ка исповједници. Треном исповједи га и огари цедуљу.

Треном исповједи га и огари цедуљу. „Биће да је на њој посвједочио” помисли Раде кад му је повратио. Изишавши из цркве, ходајући по граду, чудио се што га поп Врана чини да дангуби и баца га у неразложити трошак и бригу, кад овај поп,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Дуго се уздржавао, а затим је пакост из њега грунула свом жестином. Сада се окомио на Доротеја. Каже за њега да је од цркве начинио сметиште. Наговара игумана да се отараси и њега и његових травуљина, и да га пошаље онамо одакле је и дошао.

Други пут се Прохор зарекао да ће три дана и три ноћи клечати голим коленима на каменом поду цркве, пред олтаром. Заврнуо је мантију и клекао.

Дошао је у Вратимље из Ариља. Припадао је групи живописаца из Солуна који су сликали зидове велике епископске цркве у Ариљу, задужбине краља Драгутина.

За то, међутим, није било времена. Епископ је пожуривао Стикриоса да што пре заврши радове, како би освећење цркве могло бити обављено о предвиђеном року. Ја не могу тачно да изразим у чему је ту ствар.

Срећом фреска није на упадљивом месту и приличио је далеко да би се у полутами цркве све то могло запазити, па су сликари добро прошли приликом прегледа радова и исплате.

никад се не би усудио да приговори, јер би била дрскост стављати примедбе на оно што су већ одобрили моћници државе и цркве. После тога Јакос се растао од Стикриоса и његове групе.

сам будалаштину насликао, придружио бих се осталима, те смо се ваљали од смеха, док нас не би Макарије изјурио из цркве, псујући на сав глас и говорећи како смо гомила безбожника и ђавољих најамника који исмевају божји дом.

Живопис вратимљске цркве био је готов. Одмах да кажем: није ми се допадао. Волео сам Ћирјака и дивио сам му се као човеку, мада сам све време

протерала ону дрољицу са Куле, па је ова неповратно ишчезла са живописцем, Грком, који је радио живопис вратимљске цркве, Кирча је готово скренуо с ума. Данима је без хране лутао шумом, потамнео од бола.

Мантија је, кажу, света. Она је неповредива. Нико на њу не сме потегнути оружје. Онај ко њу гађа, гађа темељ цркве, олтар, у распеће тај гађа. Она је недодирива за људски бес, изнад је освете и казне.

Можемо сви ми овде одреда да изгинемо, сви, колико год нас је у Кули, али темељи цркве не смеју бити дирнути. Ми смо црква.

у зидове манастира, али који су отуд били хитно избачени, а само то очишћење наши ће приказати као велику победу саме цркве. Добро је оно што је корисно. Удобност и комоција никако не смеју бити нарушене. Коме је истина потребна?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Јутро је стајало красно, И светла, јутарња звезда на небу трепташе јасно. Са сниске, сеоске цркве звоно је јављало свима Да света недеља свиће и празник доноси њима. А кравар на посô крену.

“ И подне пристиже тако. Служба је свршена давно, И звук последњи звона одјекну јасно и равно. И народ из цркве наже. Једини општински ћата, Зверајућ, застаде мало крај сниских црквених врата.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ту ми је већ помоћник министров саопштио велику новост: Васељенски Патријарх, највиши поглавица православне цркве, сазива за први мај у Цариград конгрес свију православних цркава.

Наша православна црква драговољно је прихватила тај наш избор, а наша влада се сагласила да изасланика цркве призна и за свог властитог.

Са њим сам се упознао тек прекјуче када је стигао из своје диецезе да пође у Цариград као изасланик наше цркве. Допао ми се од првог погледа, још је млад, ведрог чела и духа, веселих очију и душе, широких плећа и погледа.

Тај Јулијански календар преузеле су и хришћанске цркве. Он је, као што смо видели, александриског порекла, а Клеопатра га је донела у Рим.

Но томе сад није време. Ја сам данас изасланик цркве, па се и овако бојим да сам о теби причао више но што је било потребно.

Морам остати у својој земљи. Тако ме, бар, уверава мој сапутник. Овоме ће конгресу следовати архијерејски сабор наше цркве који треба да коначно усвоји сва наша решења, а за време његовог заседања треба, по мишљењу митрополитову, да се и ја

Ова наша прва аудијенција није трајала дуго. Прво нас је наш посланик претставио као изасланике наше цркве и државе, затим су измењени, између Његове Светости и нашег митрополита, официелни поздравни говори на грчком језику,

Шестог маја. Слава патријаршиске цркве Светог Ђорђа. И моје крсно име. Велика литургија. Чинодејствовао патријарх уз асистенцију свих присутних епископа.

услужни чичерон у цркви Свете Софије тај султан ударио својом шаком, а његов коњ копитом, један мраморни стуб те цркве, онда се семе грчкога генија, које је хиљаду година лежало неплодно на овоме тлу, расуло по западној Европи, и из њега

Ово решење не би прихватиле две највеће православне цркве, руска и српска, а оно не би водило рачуна о напретцима науке, оствареним од грегоријанске календарске реформе.

него чуше само урнебесну вику, претње и псовке и, у тој помамној бури, изнемогли глас врховног поглавара источне цркве. Одједанпут умукну све.

властелинства у Даљу, Белом Брду и Борову; сахрањен је, у знак одликовања, у гробници, сазиданој уз зид даљске цркве.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ах, он се опет искрао из цркве. Говорих клисару да га добро чува, али узалуд. (Нагиње се и виче): Парапута, Парапута, ја сам, деда твој, не бој се!

Ни у њихне хаџијске столове није хтео да их пусти, да одстоје службу. Наредио клисару да га сви испред цркве чекају. Јер казао: »Ко хоће живе људе да закопава тај ни у цркву не сме да ступи.

« А сада све друкчије. Ето, вечерас ће хаџи Риста доћи са својима на седење и разговор. И сада ће, после цркве, сви овамо доћи. Чак ће деду, Мирона, са собом повести, да би пред тобом изгледало како их он није грдио.

Ви, тутори, чујте: Ја у име духовне власти која ми је Богом дана, попа Манасију постављам за старешину ваше саборне цркве. Примате ли? ХАЏИ РИСТА Што Бог преко нашег духовника нареди, не да примамо, него смо и благодарни.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Ја ћу платити, колико буде.” — Да, да, оштра, оштра и пред црквом, и кад дође из цркве. Ми, њени пословођи и слуге, долазили смо недељом, после службе, на правдање и на молбе.

А ти, Максо, немој као онај твој сат на салашу, да једно показујеш, а друго удараш, јер ја видим шта показујеш. Из цркве идем, брајко, и прозирем те као стакло! Истину! Не врдај, не лажи!“ И истина се говорила, и све се разјашњавало...

хаљину, узела Тошу, или како је она говорила, Тодора, испод руке, и корачала за њу неприродним, ситним кораком до цркве и до олтара.

— Скандал и новост морају бити врући — тумачила је попадија од Вазнесенске цркве. Ипак се после свадбе запазило нешто врло занимљиво.

— Чим је негде више него један доктор, шиј црн барјак — протумачила је попадија од Госпојинске цркве. Петар се поправио и остао код куће, и ствар је легла.

Жупник је имао у гласу нешто светло, а дечко нешто топло и мазно. Једна старија хористкиња католичке цркве, која се жупником много одушевљавала, казала је једном: „Наш господин жупник, кад проговори у мраку, као да се светло

Вала је змија она попадија од Вазнесенске цркве: убоде ме јуче право у срце кад ме запита: „Хоћете ли и малог у пансион?” Али ми Бог даде те јој зачепих уста.

вертеп шлајферов узела; да је шлајферка отпутовала — сигурно код сина; — да господин жупник тражи другу успремачицу цркве и много се љути на шлајферку; и да је госпа Нола пропушила. Све је било истина.

Освоји и трећег мужа. Додуше, улови и Срба том приликом салаш. И право из цркве одоше у своју резиденцију... А поп-Томиница, видесте ли, није скинула очи са Србе за време венчања...

И јесте гроб и није гроб. Хумке нема. Мраморна плоча квадратна, не већа од оних којима се поплочавају цркве, а над њом здепаст камени крст. Тамо где се закрштавају два крака, чита се још помало видљиво почетак и крај натписа...

посредницима говорила је фрау Роза: — Јесте, истина је, кућу ћемо зидати Павле и ја, на оном нашем плацу до католичке цркве, и биће купатило, и башта с травом која се шиша као ваше главе у берберници и биће тенис. Енглези тако живе.

Сви су хвалили свирање Агничино — хормајстор из католичке цркве, њен учитељ клавира, већ ју је и прехваљивао. Знало се ваздан прича, за вас-дуги дан, о Соки: „или не излази са

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Родио сам се у једној старој кућици, у близини београдске Саборне цркве. Та кућица доцније збрисана са земље и наместо ње се сад диже велика палата Народне банке, тако да су данас банчини

— Ништа лепше од тога! — узвикивала је она. — Па јест! — додао је на то прота са традиционалном пакошћу цркве према просвети — Јест, то је добро, јер што је главно ако си професор, а ти не мораш ни да знаш предмет који предајеш.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— з астаде старац. — Тамо је црквена порта. Ено је и ватра. Око ватри су промицале неке прилике. На вратима цркве блесну светлост. Улазе... Има их више. — Полако, на прстима! — шапну командир. Уздржана даха, прилазили смо лагано.

Ено су и коњи привезани за ограду... А они из цркве нешто износе. Јест. Немци су, виде им се калпаци. Опет задрхтах и обузе ме луд страх да што пре умакнем одавде.

“ Ево смо... порта... Силуета цркве... Неки људи... — Ура, ура, ура! — Заустави! Коњ се пропе. Бичеви зафијукаше. Топ пролете... Они у порти трче...

Станковић, Борисав - КОШТАНА

А то све надвишује стари кров саборне цркве на коме се блиста златан крст. Зидови собе су у »долапима«, узиданим орманима, за чување празничног одела.

И три дана цркве затворене, три дана чаршија затворена. Стамена кука и моли: — Стојане, море Стојане, Где се је чуло, разбрало, Брат

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

у борбу против турског феудализма и црквена организација, јер се она на тај слој ослањала, јер су високи представници цркве излазили из тога слоја. Од тада па све до укидања Пећке патријаршије 1766.

је био вишеструко значајна личност: први српски књижевник, активни учесник у многим политичким догађајима, организатор цркве. У првом реду његова је заслуга што је Србија добила 1219. самосталну црквену организацију.

). А „оснивање самосталне цркве убрзало је њено укључивање у феудални поредак и омогућило јој да се развија у све моћнији фактор феудалног друштва и

се да је то било у једној бари ондје близу Неготина испод извора Царичине: ондје има и сад бара и зидине од старе цркве, за коју говоре да је била начињена на гробу Маркову.

Најзад, код нас, за време турске владавине, угледу цркве доприносила је и чињеница да су се класне разлике подударале са верским: на једној страни били су експлоататори турски

ниже свештенство било је чврсто повезано с народом, а било је и таквих случајева да су поједини високи представници цркве активно учествовали у борби против освајача и подстицали ослободилачке тежње.

Милош Обилић је као од шале пребацивао буздованом латинске цркве, хвалио се пред туђинцима бројем и лепотом манастира у нашој земљи, а на Косову је убио Мурата.

5 УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ Састала се четири табора на убаву на пољу Косову, код бијеле Самодреже цркве: једно табор Вукашина краља, друго табор деспота Угљеше, треће табор војеводе Гојка, а четврто царевић-Уроша.

Марко, све је здраво, али није мирно: господа се тешко завадила на Косову пољу широкоме, код бијеле Самодреже цркве, и они се отимљу о царство; међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство; тебе

Јевросиму мајку: „Јевросима, моја мила мајко, господа се јесу завадила на Косову пољу широкоме, код бијеле Самодреже цркве, и они се отимљу о царство; мећу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство; мене

У цркви су службу савршили, изљегоше из бијеле цркве, у столове пред цркву сједнули, шећер ију, а ракију пију. Марко узе књиге староставне, књиге гледа, а говори Марко: „А

Бјежи Марко испред родитеља, јер се њему, брате, не пристоји са својим се бити родитељем. Бјежи Марко око б'јеле цркве, око б'јеле цркве Самодреже, бјежи Марко, а ћера га краљу, док су трипут коло саставили око б'јеле Самодреже цркве.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Боли као враг. Машио би се за други и одмах тргао руку. — Не, не, ни тај нећу! Нечим сличним вијали су ме око цркве кад сам скидао врапчија гнијезда. Све су ми ноге биле модре. Одлучио се најзад за једну потпуно суву младицу.

Једном су му чак, у некој црквеној процесији, дали да носи пред народом крст, а он га је пограбио и трком појурио око цркве тако да су бабе дигле вику: — Држите га, однесе крст!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Бојим се ногама: нисам на правици постојан, нити у цркви, Бога нашега дому, са страхом тврдо, него често из цркве пропадам и залудње мисли мислим.

ТУРСКА ЛУНА Нас и опрљи турска Луна, ожеже ватром и божије свеће, хришћанске цркве запусти многе. Праведни се гњев божји на нас просу и зло нам дође на нашу главу, те попусти људе, наше злобнике на

и пост, за плећи стаљати; један другом све уз нос ходити, сиромаш не пазити, старијега и свештенике не почитовати, за цркве не хатати, оцу и матери досађивати, Бога се слабо сећати, по својој вољи ходити, те Бог и пусти свој бич на нас.

После врло се наду и распаде се. А они попови изнесоше из њине цркве новце напоље; рекоше: »Не достоји се стајати у цркви крвничким новцима.

ЦРКВА СВИХ СВЕТИХ У ЦАРИГРАДУ Премудри Лав, грчки цар, унутра у Цариграду, прам апостолске цркве наблизу сазида голему и дивну цркву.

Та исто смисли се, би ли то у вољу било свештеником и свему народу?« Ако је и врло угодна Богу била, ал' скоро цркве себи не изволи правити. Нити пак толико хајаше за то пријављивање му цар.

здесила, велико божије покарање за људско безакоње, те се много тресла земља у Каравлашкој, тако да су многе куће и цркве се срониле и попадале и многе људе с громинањем потукле.

РАСКОЛ ЦРКАВА Испрва, како су се уједно благочастиво држале ове две цркве, до лета Христова рожденија 640-га у миру је вилајет и вера била. Друге јеретике једнако су прогонили и проклињали их.

Друге јеретике једнако су прогонили и проклињали их. Од оно добине, шездесет пети папа започе жећи и изметати из цркве православне књиге, именом трећи Вонифантије. Шњега започе се велика смућња мећу римском и грчком црквом чинити.

1017-га лета, за царства грчкога другога Јустинијана, при папи осамдесет четврттом Сергију Сирјанину, како се коначно цркве разделише, те источна се црква прозва грчкога закона вера, а западна римска названа би — саборно папишка вера.

и врло за много то држа; има две целе године што се је тресла земља, тако да су многе куле велике, полате, домови, цркве красне, манастири туштени попадали и људи се у њима погушили многи, и многи пак од тога страха помреше.

адет имаду ово доби сваке године с прошецијом, с крстови и с барјаци излазити напоље из Цариграда, тамо до влахеринске цркве пречисте владичице наше Богородице и у њојзи сврше божанствену летургију пак се врате натраг.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кућа му је била у једној тесној и кривој улици у близини цркве. Капија велика, сва ишарана честим редовима ексера, с огромним звекиром, показује већ сама она богатство домаћиново.

Манасији (реч: мајстор беше под наводницама), где се напада на њега: да није никакав мајстор и да не треба свете цркве да поручују код њега црквене утвари и сосуде, — јер он зараду ту упропашћује с мухамеданцима, нашим највећим

управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве“. — И морао је најзад и Мане прибећи перу и писању, том новом оружју, како кажу, и написати једну исправку.

Јевда изишла мало из цркве и села у трем који је око цркве, а Зона је вребала и увребала. Искрала се од својих, само да се састане с њом.

Јевда изишла мало из цркве и села у трем који је око цркве, а Зона је вребала и увребала. Искрала се од својих, само да се састане с њом.