Употреба речи црквених у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Да одвоји олтар - од самара, вагу Суда - ваге пиљара, глас са бачве - од гласа са Сиона, и овнујска - од црквених звона! 2. Овде гладних нема само пет, него скоро тридесет хиљада!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

фр., граница, гранична стража КОРМЧИЈА, (КРМЧИЈА), књига црквених правила КОТОРИ, слон., који КРАЉЕМЕСНИК, намесНик, заступник краљев КРЉАЋЕ, одломци од дрва КРОМЕ, слон.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Извините што сте ме морали чекати; али сам мор’о да останем, задрж’о сам се мало ради црквених рачуна. — Та ништа, ништа — извињава га стари учитељ. — А и онако поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени. Сутрадан је недеља. Љуба чека код црквених врата кад женске излазе. Гледа, телбизи — и доиста једну је истелбизио. То је Анка Белкићева, трговачка кћи.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Али изблиза показују несавршенију композицију и грубљу израду. Нема на њима оних косовско-метохијских црквених утицаја. На први поглед се запази и разлика у оделу између горњег и доњег Полога: до Тетова је доњополошка китњаста

Црњански, Милош - Сеобе 1

Па процеди кроз зубе, са погледом љубазним, мало сетним, изгубљеним негде, изнад града, изнад црквених кула, око којих се витлало јато голубова: „Господине Исаковичу, честитам, особито на оружју – а и фураж је добар.

Он је пустио да се заморе препирком што ју беше заметнуо још синоћ, па је чекао да се истутње око црквених обреда, патријарха, причешћа, крштења, васкрсења, о чему обојица, заједно, нису рекли ни једне паметне речи.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

канона, хронографа, законика, хагиографијских списа, »хвалних житија« христољубивих и благочестивих владалаца и црквених великодостојника, у најбољем случају апокрифних дела и болесне црквене романтике, све је то било више писменост но

С малим изузетком, њихова накалемљена, вештачки створена и вештачки одржавана књижевност, обделавана у уском кругу црквених људи, образованих племића и богатих трговаца, стајала је ван народног живота и чинила утисак једне велике стаклене

појачавала су само и иначе јако верско осећање и власт јерархије, и Срби су се све више збијали око своје цркве и црквених људи.

Кроз цео XВИИИ век из грађанства и народа дижу се жалбе против злоупотреба црквених људи, истиче се потреба да се њихова власт ограничи, њихови приходи одреде и њихово образовање подигне.

без парохија, или ислужени подофицири, или црквени певци, чије је све знање у читању часловца и псалтира и у певању црквених мелодија.

У његовој штампарији су штампани доста многобројни школски уџбеници као и известан број црквених књига. Исто тако штампано је у њој прилично дела световне садржине, од Павла Ђулинца, Јована Рајића, Захарије

се пренесе у српску средину, где би књиге биле штампане боље, тачније и јевтиније, или бар да се дигне забрана увоза црквених књига из Русије. Све те молбе остајале су без икаква одзива и 1783.

На крају XВИИ века прешао је у Угарску, са осталим народом, приличан број калуђера, међу којима је било и преписача црквених књига. Око 1700.

Око 1700. помиње се и цео један низ калуђера преписача црквених књига, који сви носе назив Рачани: Кипријан Рачанин, Јеротеј Рачанин, Христифор Рачанин, Симеон Рачанин, Ћирјак

је био један од ретких заосталих расадника српске писмености, и у коме су се калуђери нарочито бавили приписивањем црквених књига. Један део Рачана прешао је у Угарску, и у новој домовини они су продужили свој стари преписачки посао.

Од њега је сачуван велики број преписа најразличнијих црквених књига. Али је најзначајнији његов посао: Букваръ или наука детем и юном, писан 1717.

Још 1721. живео је у фрушкогорском манастиру Великој Ремети. И од њега се сачувало неколико преписа црквених књига, али главни његов посао је његов путопис у Свету земљу, први путопис у новој српској књижевности.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

За љубав својих сељачких муштерија, скољених свакојаком невољом, грешни брадоња одступао је у сликању од утврђених црквених канона. Тако би, на примјер, неком косматом вучјем свецу утрапио у руке ловачку пушку или карабин умјесто крста.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ако ли ко усхте некада, у неко време, било под којим начином да поработи ово, или да учини под неком влашћу, било од црквених људи, или од световних, или сам игуман, или ко од братије у њему, покренут демонским искушењем, да је крив не само

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Фра-Брне је имао поваздан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохијских ствари. Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све,

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

остало непорозно, киша је ромињала а кроз мокар ваздух, као шупље, кабасте округлине, дизали су се и падали звуци црквених звона. Достојанствен, Кнез је силазио низ савску падину а око њега је био мук гомиле и истегнута, лепљива лаж.

То је, сви су се саглашавали, био неки црн вапај, свестан своје узалудности, који се, са звуком црквених звона, у киши што је ромињала, ни о шта одбијао под муклим небесима. Двадесет и шест дана касније Кнегиња није плакала.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Пречасни оклеваше са одговором, па онда промуца: „Не бих могао то да кажем. Придржавам се свих црквених постова“. Он застаде, па се поправи: „...

Дела наших црквених филозофа долазе у заборав, јер се сви сада интересују само за списе кривобожаца“. „Такав је сада дух времена“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

само као жалосно сећање на такав сан прошлости кад се животарило тако да би се дочекало боље, и кад је сам одјек црквених звона дубоко дирао и рањавао и некако неодређено болео и мучио.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Није ли боља и траљава теза од сухог бананиног лишћа, па чак и стреха од старих црквених крпа, него лутање по невремену?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

После краткога времена зачуше пред собом певање црквених песама. то се отац Симеон слободи кроз клисуру, којом се долази до манастира.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Знали смо такође да негде дубоко у ноћи, када чујемо слабачак звук црквених звона у румунском насељу, око четири миље источно од нас, преко кукуруза на наш пашњак дува поветарац који носи мирис

у цркви у Делавер Ситију, није горело много свећа и није било пријатног мириса тамјана, није било складних звукова црквених звона.

Брод из Часаника довео ме је до Балтимора у рано јутро једне недеље, а дочекали су ме складни звуци црквених звона. Рекли су ми да је Балтимор католички град и да звона која чујем припадају католичкој катедрали.

Ови звуци су ме подсећали на диван склад црквених звона у мом родном Идвору, а у исто време искрсла ми је пред очима слика моје мајке.

Био је добре воље па је приметио: “Каква штета што нисте подлегли првом утиску црквених звона у Балтимору; можда бисте данас били надбискуп у овој бискупији, а можда чак и кардинал.

и Линколнов говор у Гетисбургу, Билхарц би, када би га заморило рецитовање грчких и латинских стихова и певање црквених песама, почео у својој соби имитирати гласове свих могућих птица и буба.

Ћипико, Иво - Приповетке

Биће да му је био лик онако жалостан као што је онај што иза великих црквених врата стоји на крижу разапет... Диже се и пожури кући, да часом навуче на се црно одијело, па пожури у цркву да

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

дрво јеловито и дрво јеловито је црква, при томе су гране што и озидане стране манастира, листови на грани листови су црквених књига, а црвено цвеће, то је црвено вино на причешћу: Висока јела до неба Пуштила гране до земље, На грани листи

смењивање заменичких облика у поређењима: што су гранама листови, вели народни песник у првом лицу, то су мени листови црквених књига, и што је за њих црвено цвеће, то је за мене сабор у цркви, па отуда: „што су им – то су ми“, „што им је – то ми

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Православну цркву је на мучан начин спутавао недостатак црквених књига неопходних за богослужење и за верско образовање свештенства.

Независно од интенција српских црквених власти, у дугој половини 17. века из Русије су се почели преносити и други садржаји осим верских.

Објединивши потом, све ове текстове, и додавши им серију животописа српских црквених поглавара, од Данила и других писаца, Ученик је саставио велики историјски кодекс, назван Данилов Зборник, којим је

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

би било користи од тога да сам гледао како их понижавају оним дивљачким обредима које је измислио Никанор против свих црквених закона и обичаја, па после да роним сузе у неком скривеном манастирском ћошку.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И народ из цркве наже. Једини општински ћата, Зверајућ, застаде мало крај сниских црквених врата. А клисарица, опет, завара женскиње вешто, И пошто отиде народ, дуго су шушкали нешто.

Олуја страшна се диже, Но удар црквених звона до њених ушију стиже, Кô тежак, громовит прекор. Но није кметица само, И кмет се кренуо беше на позив клисарке

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тај Метонов циклус постао је полазном тачком наших црквених рачуна за одређивање мена Месеца и датума Ускрса. Тај рачун је примитиван и нетачан, он може да погреши у одређивању

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Око икона ките сувог босиљака од шкропења светом, крштеном водом, и венчићи од духовских црквених трава. Под је застрт великим ћилимом са везеним Соломоновим словима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности