Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је црквено звоно зазвонило и кад се молитва отпочела, ја се кроз густо шибље, што је окружавало манастирску зграду, довучем до
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Из Купинова повратим се после опет у Ашању проти Лазару Георгијевићу, те сам код њега изучио црквено пјеније и проче богословске науке, осим њега ту сам имао доброг учитеља који ме је учио.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А моба? — Треба убити брава и набавити аков ракије, а знаш како сам страдао. — А ти узми које црквено марвинче, а зар ће бити и што ракије, па сјутра зови мобу.
Сјутрадан до вечерње оборено све, везано и сложено у крстине. Поп је све што је имао свога звао „црквено” и „народно”, а све што је сеоско „наше”.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па како сте ви то »вама« некако чудно изговорили!?... И после, ’оћете л’ о црквено-општественим ствар’ма да разговарате?... Ако мислите о њима, стојим вам на служби...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
гозбама „пију управо само по седам здравица: у славу Божју, у славу свијех светијех, у здравље домаћиново, у здравље црквено или свештеничко, у здравље својијех старешина или поглавица, у здравље царско, у здравље софре; осим напијања уза
Сами праве планове од зграда које су узели у посао. Неки имају нарочити дар за дрворез и за црквено сликарство (зоографи). Махом су живље интелигенције него околно словенско становништво.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али, привилегије се нису поштовале, обећања се нису држала, и залуд су српски црквено-народни сабори жалили се због неправде и гоњења. 1723.
Они стоје на челу српских борби и на српским црквено-народним саборима они су најраднији и најодлучнији. Они су плаћали када је подмићивањем требало умекшати срца
Између њих и народа долазило је стално до сукоба, готово на свим црквено-народним саборима. Народни представници и варошке општине тражили су да се власт митрополита и владика ограничи, да се
године по угледу на старије руске букваре из XВИИ века. У буквару се налази разноврсно црквено штиво, поучне изреке и први покушај српске метрике.
Жедан читања, он је гутао све што му је до руку пало: не само црквено-школске књиге, но и прологе и житија на словенском и влашком.
Обрадовић се ту отресао од старих предрасуда и заблуда, али не потпуно. Са црквом још није раскидао и носио је увек црквено одело.
Иако су Срби остајали под сумњом панславизма, иако се нису поштовале њихове привилегије и никако нису одржавани њихови црквено-народни сабори, иако су им чињене извесне сметње у књижевном развитку (забрана другог издања Караџићевих народних
у Новом Саду, ђаци дају сличне комаде: Рожденије и гоненије Мојсеја, Страданије прекраснаго Јосифа, Жертва Авраамова. Црквено-школске власти учиниле су крај тим ђачким представама. 1818.
Он носи црквено одело само када служи архијерејску службу, а то бива врло ретко. Јака, жива духа, плаха карактера, он живи слободно
Нарочито у Угарској, у оквиру српске црквено-школске аутономије, омладинци воде живу борбу против црквене јерархије. У то доба, и под утицајем тих нових
У неколико махова био је и посланик на црквено-народном Сабору у Карловцима и два пута посланик шајкашки у пештанском парламенту. 1872.
По руским богословским писцима саставио је уџбеник за богословију Упутство за црквено проповедништво, Омилитика (Београд, 1894).
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О празнику Ускрса, Темишваром је обилазила, о поноћи, литија. Као нека ноћна стража Рембранта, Темишварци су носили црквено небо, са свећама, на рукама сенатора, фишкала, зеленаша, занатлија, калфи, трговаца и шегрта (све сам „Мали Ђука“).
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад није мислио ни о чему, већ је гледао у оно највеће црквено кубе и на њему јабуку, како се сија на месечини. Паде му на памет, да се баш на онај прозор од кубета, који је према
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
речју и читавим изразима, којима се појачава експресија (шљис, трас, цангр, кло-кло; звр (телефон), бим, бам, бум (црквено звоно), цин-цилин (звонце); и којима се имитују животињски гласови (кукурику, пућпурућ) или и читави напеви поготову
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
4. Писмо. 5. Ротква. 6. Овца и јагње. 7. Мост преко воде. 8. Жито. 9. Брашно кад пада испод камена. 10. Звоно црквено. 11. Пијевац и реп му. 12. Казан. 13. Игла. 14. Паун. 15. Коса. 16. Срп. 17. Ђерам. 18. Уши око главе. 19.
У бисага. 141, 142. Јагње и реп му. 143. Воденица. 144. Језик. 145. Пијевац. 146. Игла и конац. 147. Звоно црквено. 148. Буа. 149. Катанац. 150. Трн. 151. Кантар. 152. Вериге. 153. Точкови. 154. Витао. 155. Саонице. 156.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И ту Свете Горе преосвећени, и богобојажљиви, и христољубиви, и црнорисци и све освећено црквено свештенство нераздвојно од њега беше, дивећи се толикој смерности и узору кротости, и поста наставнику и пратиоцу
А поноћ када би, утиша се блажени старац, и више ми није говорио. А када би јутро, и започе појање црквено, одмах просветли се лице блаженог старца, и, окренувши се ка небу, рече: „Хвалите Бога међу светим његовим, хвалите
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе чује споро и равномерно дисање, не зна да ли је Аћимово или његово, и чује црквено звоно које оглашује смрт мушкарца.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Још као дијете показивао је склоност за цркву и све што је црквено: на импровизованом олтару, у сјени шипкова стабалца, целебрирао је небројене мисе, заогрнут преко плећа Аничином
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
се и он, удешава да му говор буде свечан и достојанствен, али све то испада некако намештено и шупље, једнолично као црквено појање. Нема оне Дадарине раскошне ширине да човека подиђу трнци кад га слуша.
Говори нешто, мени неразговетно, налик час на проповед, час на бајање какве врачаре, час на црквено појање. Имао сам прилику да слушам многе јуродиве који су, скитајући по белом свету, навраћали понекад и у манастир.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А већ и да не говорим о добу када би се дочепали црквеног торња, обесили се о уже и по цео дан љуљали црквено звоно. Све је то у нама утврдило појам о клатну.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ах, сад се сетих. Звао се „Црквено браниште“, Ту другу ноћ нећу никада заборавити. У људи није било више даха ... Док један вод застане, да би изишао