Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се прекрсти и погледа на небо: — Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... Па наже. Попа се појави на прагу црквеном. Људи се дигоше на ноге. — Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! — Ја, оче, ту сам! — Благослови!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Мој господин предшественик им’о је доброту да ми дâ неке податке о црквеној општини и црквеном имању. Па, бога ми, вама се може честитати; ова општина, к’о што видим, добро стоји. — Јесте, врло добро.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
осматрао она ућуткана места, два тешка зрна зафијукаше па се наједанпут, са ужасним треском срушише једновремено пред црквеном портом, онда мало затим, са парајућим јауком, два друга пребацише цркву.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Никога није било, ни у прашној, сиромашној, улици, коју није познавала, али којом је пошла затим према црквеном торњу вароши.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер су хтели посвећењем и влашћу црквеном да ове имају покорне себи, послушне и дароносне. Али због велике љубави коју цар имађаше према светоме, срамљаше га се
Признавши све своје епископе и учећи их много о црквеном устројству и о правилима законским, говораше: — Ви знате како сам са вама службу своју свршавао, како нисам пропустио
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И после владавине Балшића остао је народ у тесним везама с Црном Гором, а једно време је Бока у црквеном погледу припадала цетињској митрополији.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Била је таква пасја жега да је и муве мрзело да лете. Драга Падавичарка спавала је на црквеном улазу. Видех Луку Црквењака како је гура дршком од метле, али она није хтела да се дигне.
Овога пута стајале су грозно. Стајале су обично, али Рашиде није било. Драга Падавичарка чучала је на црквеном прагу и посматрала комешање око себе, а на лицу јој је био израз усхићења. Погледах још једном око себе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Не само по својој садржини но и по црквеном, српскословенском језику, та књижевност била је ван народа и његова живота. Уска по својој садржини, неприступачна
године појавило се ново издање у Будиму. 1803. године, у Будиму, Георгије Михаљевић прештампао је црквеном ћирилицом књигу Вида Дошена Аждáя седмóглава, сиръчь: ωписанïе седми гръховь смертныωхъ, и то »пречишчено« »съ
За световну културу и модерну просвету они воде борбе са црквеном јерархијом, која није могла да изиђе из средњовековних традиција и балканских калуђерских злоупотреба; из њиних редова
Ту школу и ту теологију учио је Јован Рајић. У Кијеву он се добро упознао са свом том полемично-догматичном црквеном књижевношћу, која је била поставила за задатак да доказује чистоту учења православне цркве, тачност њених догма и
Он напушта стару традицију да се у писању почиње црквеном историјом и место тога говори о ранијој судби Словена, тумачи постање монархије и републике, расправља о историјским
Реформе Јосифа ИИ нарочито су биле смеле и значајне на црквеном пољу, тако да се под јозефинизмом разуме у првом реду царева одлучна борба против свемоћи и несувремености католичке
У погледу рефорама на црквеном пољу Јован Мушкатировић заузима лепо, али споредно место, као један од првих српских писаца који су признавали
1854. изишла је у Новом Саду његова знаменита збирка Даворѣ, »пјеснословни производи у избору«, писана црквеном азбуком, са предговором у коме се осуђује грађанска азбука и тражи враћање црквеној азбуци.
су се за народне школе рускословенски буквари, а до почетка шездесетих година катихизис у школама предавао се на црквеном језику. Али време је давало за право Караџићу.
је писао: »Срби очекују још свога Херкула-Кораиса који ће очистити ову Аугијасову шталу, и који ће и старом мртвом црквеном језику, и новом, живом, народном, зајемчити њихова узајамна права. Он ће доћи, тај Херкул-Кораис.« Када му је 1813.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед се забрину. — Да није болестан, бог ти га видио? Пропитивао се за њ у вароши, на сточној пијаци, на црквеном сабору, али од побратима ни трага ни гласа. Те јесени нико га под Грмечом није видио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
САВЕ 64 ШТО НИ У КРВАВОМ РАТУ НИЈЕ ТАКО ОБИЧНА СТВАР 77 ПОД ОКРИЉЕМ КРСТА 84 РАТ ЈЕ БУКТАО 90 ОСМАТРАЧНИЦА НА ЦРКВЕНОМ ТОРЊУ 95 НА КАРТЕЧ!
Јанкуљ се још промешкољи и више за себе, али гласно изговори: — Где ли онај пронађе купус данас?! ОСМАТРАЧНИЦА НА ЦРКВЕНОМ ТОРЊУ Била је поноћ када су нас пробудили. Командир је сматрао да је много боље ако измести батерију изван села.
Опет су војници копали, и, у освитку зоре, све је било приправио. Нишанска тачка за све топове био је крст на торњу црквеном. Друм је био рашчишћен од коморџија и муниционих кола. Војска је била при земљи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Шта бива после, о томе није мислио. Тек зна, кога он једном овако огласи, више се тај не виђа у црквеном столу. » Хе, ово смо се ми заборавили !« трза се Марко и вади из џепа пожутео стари часовник.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира. (Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
моју науку толико жучно, да се питам да ли ће црква, када умрем, дозволити да моје тело буде опојано и сахрањено по црквеном обреду. При тој помисли, моја добра супруга премире од бриге и бола“. Он уздахну, ојађен.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
непосредна, чисто књижевна, него такође посредно дата у разним облицима наслеђене културе: у сликарству, архитектури, црквеном појању, у заједничкој црквенословенској језичкој залихи, али и у свакидашњем животу.
који се на небу показао у првом стиху дванаесте главе Апокалипсе, тумачење које би данас, сагласно с непрекинутом црквеном традицијом, могло овако да гласи: жена обучена у сунце је црква обучена у реч или логос божији, логос који исијава као
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Петар чатити — „читати, обично у цркви и при црквеном обреду“ чемер — жуч; отров; горчина, горак укус; огорчење, јад чивит — модра боја чован — чохан, од чохе — меке и
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1916) XXXИИИ Игра пустим гробљем тежак дах багрења, А два стара врана на црквеном крову Гракћу кô да мртве из гробнице зову. И чу се громор кô ломњава стења.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
су тада већ давно и давно имали две лепо одржаване и редовно опслуживане цркве, са угледним свештенством и са имућном црквеном општином, али, сем пред судом и полицијом, нису се називали православнима, него Србима.
Србина који су у богословији више или мање добро научили грчки, који имају или немају појма о консервативном грчком црквеном језику који није ни стари, ни нови говорени или писани језик, него нешто између трога — и према томе свештеници и