Употреба речи црквице у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Стефана, а знао је и греческу црквицу, на тргу месара, Флеисцхмаркт. Седма кућа, поред те црквице, била је дом њиховог рођака, Копше, код кога је новаца имао. Копшу му је био и Трандафилович препоручио.

Тутор сербске црквице у Бечу, Константин Бершкович, све је то скувао, па га је чак и властима денунцирао! Исакович га, онда, после тог

Црњански, Милош - Сеобе 1

За ливадом, која се пела узбрдо, са неколико зрелих шљива, видела се велика жута кућа и кров дрвене црквице, под великим храстовима, а међу њима широк видик који се отварао у даљину, у долине, у травуљине и винограде, за

да је на мртво име ишибан Секула, кога су сви знали, јер беше Исаковичев човек и као неки чувар дрвеног звоника и црквице у насељу, задржа им дах у грудима.

Милићевић, Вук - Беспуће

Пред њим се црвенио звоник мале и здепасте црквице, са кога се мјестимице сљуштила боја и голи лим упијао сунце и заслијепљивао очи.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Равно поље тајну згрева. Звек оружја: Коцељева. Од урока глог ме чува. Пршти фитиљ: Свилеува. Са црквице крстић сева. Плане небо: Коцељева. КОВАЧИЦА, ОПОВО Плаче дете попово. Чешљан памук, олово: Ковачица, Опово.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Оно је замак? Изгледа огроман. Не видим рибарске куће. — Село је са друге стране острва. Видите само торањ црквице која је наврх острва. — Коме припада ова шума? — Скоро цело острво припада маркизу.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихано, бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак — Светиње пуна, душа ми

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

и смишљам писмо о томе шта се види овде изнад земље па до неба, корак по корак уз степене дима: лебде ту главе и црквице ко цвеће без струка, а доле само снег, снег, снег и преко воде, те осим мог трага с брда на брег други се трагови

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Мила мајчице, бела црквице, “Опрости мени, и благосов’ ме; Ја ћу да идем у туђе село, У туђе село, за туђу сеју, За туђу сеју, за моју љубу.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

речице Потамос, крај логора десетога пука, под брегом, где су били смештени старци, и последња одбрана, више једне црквице, нашао сам два гроба.

А ко зна колико је њих у њима сахрањено! Иза једног ћувика, девет гробова. Мало даље, код једне црквице, опет два. Пут води до старог манастира Палео Кастрице, који је сазидан у XИИИ веку на огромним, феачким, стенама.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

он стиже, био је ограђен жицама, и то изазва доста нерасположења, а налазио се на самој морској обали у близини мале црквице у Фустапидими.

Ћипико, Иво - Приповетке

Наврх брда, код црквице светог Николе, гледајући у свечево озбиљно лице, брадом нарешено, прекрсти се, па часом опочине.

Ту, с висине, код бијеле црквице светог Николе, дуже гледа на свој шкољ — на Велу увалу, борову шуму и развалине старога манастира, око чијих се зидина

Код бијеле црквице светог Николе, на врху, окренути прам мору, чаом одахнуше. — Све се лијепо свршило, видиш! — говори јој он већ

и за собом оставља увалице, рате, шкоље и шкрапе, увијене у загасито плаветнило разних нијанса, па када стиже поред црквице, узидане у голу камену, што је закриљује самац бор и, једнако над њом жамори своју пјесму, као благи одјек пучине,

Тога часа молећи сјети се црквице у своме селу, у пољу, у прошарици мрких чемпреса, где га је мајка водила на проштење.

одмара се са дугим камишем у устима неки стари Турчин, сакривене баште из којих допире јаки мирис, заклоњене грчке црквице, манастири... Све ређи пролазници, неко пусто поље. Па опет зидови куле, обрасли зеленилом. Нека прекинута улица.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Она дугачка до ње је караула граничнога вода. Јер, одмах испод црквице је граница државе. Тамо доле је већ Грчка. уз пут смо сазнали од официра граничара да је он доскора био резервни

Ћипико, Иво - Пауци

Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

као ноћ, да је тамо црква, у престоници Византијскога царства толико велика да у њену лађу могу по висини стати три црквице вратимљске кад би их неко поређао једну на другу.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1880. МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихо и бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак Светиње пуна, душа ми

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности