Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лепо ли би знали како ваља Од човека правити богаља: „С књигом свани, с књигом и омркни, Седи, бубај, па на књизи цркни!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје, па га онда збаци Турчин на земљу: — Ето, курво! Цркни ту кад немаш чим да платиш! Па онда отиде својим воловима и почне опет орати.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Јест као ја. Ако би требало родити се понова, и ако би ме питали, ја бих рекао: Не! — Иди цркни. Премлаћен! Лажљивче. Ја да имам да се родим, и без руку, ја бих рекао: Да, да!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Бесно грлећи, дирала је: — Миту, Миту овој пуштајте! — И одједном запева: Мито море, Митанче, Цркни ми, пукни, душманче Мито море, Мито, Мито!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје; па га онда збаци Турчин на земљу: „Ето, курво! цркни ту, кад немаш чим да платиш.
“ Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје; па га онда збаци Турчин на земљу: „Ето, курво! цркни ту, кад немаш чим да платиш,“ па онда отиде својим воловима и почне опет орати; а Еро онда скочи па преко ћуприје: „Еј
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гуњ му је у раменима педаљ широк, крши прсте узмичући иза његових леђа, у сенку. — Жив сам!... Много ти криво?... Цркни! То јој он каже? Он, кога толико година...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје, па га онда збаци Турчин на земљу: — Ето, цркни ту, кад немаш чим да платиш, — па онда отиде својим воловима и почне опет орати.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РАКА: Немам ништа, али сам и ја викô: доле влада! ЖИВКА: Ето ти, ето ти, па не цркни сад од муке! Ама. шта си ти имао да се мешаш у демонстрације? РАКА: Па није само ја, цео свет.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И тој асли, дибидуз-бекрија. Само се по мејане луњаш, само пушке, сабље, жене. И докле ћеш? Липчи и цркни бре једанпут! (Вади јатаган и окреће га према себи): Море, што да се па ја не убијем? СВИ (уплашено): Не, газдо, не!