Употреба речи црковни у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ПУТНИК. Ко би реко код толики планина. ДОКТОР: Владајући је језик српски, црковни старославенски. Поглавар је цркве митрополит. ПУТНИК: Дакле ви нисте цркве источне? ДОКТОР: Јесмо.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

неба определио да проведем живот мој с разни народи, с људма и с женама, с богати и сиромаси, с учени и прости, с црковни и мирски, с којима нисам трговао, | куповао ни продавао, сва је моја старост била познати какви су људи и из који[х]

савет иште, и да чека своји[х] двадесет и пет или тридесет година, да је кадар познати оно што мисли изабрати. Црковни илити мирски, ко мисли с људма и међу народом живити, ваља да се стара како ће и он са своје стране другима на ползу а

могло њега зауставити да се он не нађе у време правила; и више пута, пре правила и пре него би се црква отворила, пред црковни врати стало би га вика, и љуто би грчки псовао и ружио попове што закашњавају.

С временом, кад су постала царства христијанска, видећи поглавари, колико мирски толико и црковни, да множество ови[х] самаца, живећи сваки о својој глави, не чине никакво добро, но смуштенија, буне и кавге, стерали

Добар је народ и благ; ако ли у чему погрешава, не чини из зла срца, него из незнања. О црковни предстатељи, немојте сакривати евангелску истину! Нек ми се допусти јошт само једно да споменем.

А цар Константин, као разуман управитељ и политик, за курталисати се једанпут црковни[х] људи кавге и ината, заповеди све оне меморијале јоште непрочитане сажећи, пак се окрене к светим оцем гово-рећи:

Видиш ли да је и онда свакојаки[х] било? Ја прост, како ме видиш, по мојој памети на[х]одим да су сад бољи црковни пастири, јер нити се толико инате, нити се анатеми предају као у прво време.

На ови начин почне се возбуђавати у мени жеља и другојачији[х] књига осим црковни[х]. Мој старац, видећи ме сасвим предата читању, непрестано би ми пофторавао да ћу куд у свет поћи за науком и

Правда и истина може ли православију бити противна? Време је већ да народ позна да су црковни оци људи били и да су | у многима стварма погрешили. И није се чудити.

Ћипико, Иво - Пауци

— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику. Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. — Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ...

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПОХВАЛА СВЕТИМ ОЦИМА СРПСКИМ И како ми, с којим нарицањем да их похвалимо? — Они су тропесанци црковни; како обмиловаше свету тројицу, тако пак и њих с почитовањем тројицу обжели сав христјански народ; тако и ове наше

А на пролеће птичији глас у пустињи чуће се. Јоан претеча кано ластавица запојаће. Да и смишљени славићи црковни лепо слатко попевају!

Пак и он скриви пред Богом, хвале му ниучем не издајући: што су били тамо из Јерусалима у харању донешени црковни сребрни и златни судови, он није их ктео почитовати, него их је себи, за своје посуђе преузео, те уједно са својом

А Андреј пак, знајући му његов погани живот, та и рече му: »О, лукави блудниче, црковни ругатељу, ниси ли ти тај безаконик, штоно се узроком чиниш да ходиш у цркву на јутрењу, а ти, један злочестниче, око

Доведе и тога, те даде игумну црковни нови окрут и путир с дискосом, говорећи то јер зактева патријарх сутрадан, на мученике, доћи у манастир служити му

Пак шикну дупке са својим штапом у црковни патос. Проби шњиме кроз плочу камениту у земљу. Ту га тако укорени ома, те би дрво и гране на све стране испусти.

Паке за свод црковни и за коло што је на сред цркве, не би му некако за то справе што би ваљало томе камење, те се застара и светац се зато

А кад се већ то све уталожило и смири се, онда онај црковни син и чувар ћивоту, народу исказа то чудо како се је то здесило и по ком начину да он ништа није знао за непријатеље.

пак се молим, да никако од вас ниједан који но с драге воље овде долазите на црковно правило, и ради сте себи примати црковни и божији по душу и по тело вам за поштење добри наук...

царско седење небескога цара, јерно и тако овде си владичица царица и кћи с подретла земљанога цара Давида, те на себи црковни образ со тога имаш.

Чувајући овај црковни зид, божјега дома капију, назирући што и какви људи улазе, пропитивати што ишту, што ли код Господина хоће чинити, и

На трезво у божијем страху подвлачимо се под тај камен што но се за њега пише у Псалму и у Јеванђељу да црковни у закону зидари жидовски књижевници нису марили у дувар ставити га.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности