Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
што проходци не честитају, него машући главом куде. Ето, такво је било и наше то црковно дуговање и засевање божија слова. А жетва би после туштена и многокласовита, пуна зрна мотриоцу скривености свакој...
Неки у суботу тамо и на богомољство одлажаху, поклањајући се онде Богу, јерно и при Мојсеју црковно од шатора њина сенка толико стопа насамо (освем људскога стојишта) одвојена стајаше.
Помози ми, једној ниоткуда ми помоћи не имајући, и повели да ми се облакша црковно улазење, те не забрани ми видети частно господње древо.. « А луди дурма унутра врве; једни излазе, други пак улазе.
за оне позлочесте и немарне низашто, веће велим за ове поштене и праве господаре врле — до конца слабо маре за то црковно правило, а за поученије ни толико, те говоре: »А што је нама до тога стајати и слушати?
А к цркви ходећи, сусрећу друг друга, с беседом се забаљају путем, еда би их колико год прошло црковно стојање душевне гозбе.
на лепо је говорено и мољено се, а и пак се молим, да никако од вас ниједан који но с драге воље овде долазите на црковно правило, и ради сте себи примати црковни и божији по душу и по тело вам за поштење добри наук...
Та ово је исто једна шала а више грехота, — то ће се одговорити које је боље и више знање то светско, црковно ли; или: далеко је од те лакрдије мудрост, нити то пристаје коме за поштен разум.