Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Био је, истина, црн, с пројиним брашном помешан, али га ми слатко поједосмо. Гледала сам господу кад ручају: пуна им је совра лепог
Један, дебелим гвозденим обручима окован сандук, на њему велики црн катанац, лежаше у једном мрачном ћошету празне собе које је половина била турским креветом запремљена.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А може ли икада светао образ бити онога ко је достојан да на вешали виси! Њему је црн образ пред људма и пред богом, и он је нитко и ништо, и поганин. Али ће се покајати?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.
Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар
Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде... Док се обре пред њим црн поп! Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!« — Баш лепо заиска?
Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде... Док се обре пред њим црн поп! Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!« — Баш лепо заиска?
Уочи Ивањадне, баш тог лета кад ће се свадити поп Вујица и учитељ Грујица — натушти се озго косом изнад села црн облак, а све кркља као кад пекмез кључа у казану. Ето, боме, града!... Устумара се све живо у селу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Што се, курво, по Кладуши ̓валиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу обљубио?... Чему лажеш, црн ти образ био, Кад Котора ниси, ни видио?
— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... Затворише. Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим... Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. Хајдуци се одмакоше...
Боље да одступимо!... — Боље!... Боље!... — грмнуше са свију страна. Стојан виде чак и своје људе да тако мисле. Црн у лицу као земља, простења: — Велите? — Велимо!... — Ја не велим! — загрме Зека.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Само дрхте у провидној тмини Две-три звезде беле у дну свода; И диже се изнад немих вода Црн силует шуме у висини.
ВЕЧЕРЊЕ Из Цавтата Зарасло острво у шуми олива, Кô црн галеб лежи насред морских вала. Док вечерња магла изнад немих жала Пада, кô заборав, нечујна и сива.
Аждају Свети Ђорђе убио, Сребрним копљем баш у свитање. Крај цркве чемпрес црн загустио, Христово јагње овца родила, И Свети Марко орла пустио, И Свети Тодор свог крокодила.
Ја одох даље новим лукама, До звезда брод је мој узлетао: А држим и сад још у рукама Неки цвет црн што ту је цветао.
Ноћас ће најзад пасти киша. Југ црн и сева; но, наједном, Дажд пређе преко виногради... И блисну према селу бедном Крвава, страшна, звезда глади.
Кад за пољем пуним црне детелине Почеше влашићи да бледе и слазе, Мртво лишће поче да пада на стазе, И као црн уздах да изби из тмине.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Четири празна свећњака; само у једном што букти дебела хартија којом је свећа била омотана, и црн дим мирно се уздиже и дохвата за таван. На једној столици за столом, леђима окренут вратима, седи мој отац.
— Да се вратимо? — рече она. Ја је погледах. Око главе је имала црн свилен шал, бачен преко темена, крајеви укрштени под вратом па забачени на леђа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага. Кад мало после, а оно није гавран него Шаца под јоргованом плаче.
А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: »Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!« — »Јесте, — одговара и гавран. — Досад је бријао туђе браде, а одсад неће смети ни своју.
банки — натруков’о, нек ђаво носи; нећу да се после каже и да ми се прибацује да сам ти ја напакостио и метнуо црн комад у торбу. И онако је велика повика од вас паора на нас »беамтере«!
Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’ црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој »пинтл«, и
— Хе — уздахну поп Спира — посвађали смо се ми једнога баш лепог дана, али сад ми је сав црн, само кад га се сетим. — А како забога? — Та... оне наше жене... Жене к’о жене!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А нарочито из њива и башта одакле је он долазио. Он је долазио из Доно-Врање где је био сабор. Био већ остарео, сав црн, крупан, мастан. Као увек, био је само у кошуљи а огрнут неком дебелом, улепљеном поњавом.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
На багрему, испред цркве, на највишој сувој грани, љуљао се лако, еластично и дрско један црн, огроман гавран и кидао неко грдно црево оне лешине из десетог стрељачког батаљона. Он погледа по селу.
Онда ја не волим и кад по мислим на брак, ја осећам како преда мном зјапи неки црн бездан у коме бих ја имао да изгубим не само оно што волим у њој, него све. Дакле лаж, сува, гола, неумитна лаж.
Док си тамо био и кад год сам помислила да те могу изгубити, ја сам увек пред собом гледала страшан бездан, црн, ужасно мрачан понор у који би пала, из кога никад више не би изашла.
Иде то тако непрестано те он осећа како му се због овога почиње да мути у самој глави и како се онај жив црн конац пред њим, онај вијугави црни црв, као пење у сам његов мозак и ту почиње онако исто да ради и да се комеша.
он лудо брзо дође до коња, узјаха и појури И док су копите бесно прскале блато, за њим је све више остајао онај мутан црн И мртвачки покривач облака.
Јао мени, све ја то гледам и црн страх пара ми срце и читаво насеље неодређених осећања и светова витла се у сенкама, дубоко негде доле, у несвесној
Не знам. Звер сам, страшан сам, јер сам гладан као вук, грозно сам гладан и покидан, збркан, киван, замршен и црн, а око мене све бело и смешно. Ужасно смешно!... Гле, каква чар ових благих срца! А ја их мрзим и крв би им пио.
столу, у соби Јуришићевог стана на Дунаву, полиција, сутра дан, нашла је овај његов рукопис: „Опет ме спопао страх, црн, злослут и безуман, и све предње листове покидао сам јер сам лагао Бојим се; увек сам у мрачном страховању...
И пре је за мене владао мрак. Али, у дубоком мраку, понекад, севала је муња. Сад је настао непрекидан, потпун, црн мрак. У блеску оне муње стицао сам чудну веру у себе.
неверовању!.. Јест, подигавши ме бацио се ме, Боже! Сад је непрекидан, црн мрак и опкољен понова мистеријом и чудом клечим, ево, послушно пред неумољивом влашћу Традиције, која је сјајно
онај најпоследњи трзај и кидање и крик и све крајње у ужасној последњој секунди распадања кад настаје мртав мир и сан црн и вечан.
Африка
Развучен у простор, црн И размахнут пред ширином небеском, као какав фантастични св. Ђорђе на сасвим потамнелој икони.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
су ти валови У кума Персе капа од блонда, црвена пантљика и бео цвет; око врата ланац од две струке; аљина лила-фарб и црн појас; на врату леп бајадер, па ти стала код стола сека Јуле, мило ти је да је погледиш: А ја?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, то јутро – кад се ова прича наставила – на тој чатрњи био је остављен само један сточић, црн, од ебаноса, са белим украсом, од седефа, и два троношца. Кућа се већ селила.
Био је то кршан, дрзак, коњаник, са очима које су се сјале као месечина, кроз коју пролази црн облак. На њему су сребрне кићанке дрхтале, кад би ћерци капамаџије прилазио.
Био је то човек педесетих година, блед, црн, цинцарског лика, а одевен у црн, сомотски, капут. На глави са високим, црним шеширом пештанских кицоша.
Био је то човек педесетих година, блед, црн, цинцарског лика, а одевен у црн, сомотски, капут. На глави са високим, црним шеширом пештанских кицоша.
Чак му се, изнад његове Сервије, указа и Аустрија, а царствујушча Вијена, као црн облак, и, у њему, мртвачка глава. Велика мртвачка глава, која му се приближава, и пита. Отац? Ватер?
Мали, црн, мајмунског лика, али зјело богат. Он је своју полегушу, после, теслимио Исаковичу, сасвим случајно. У судару коњаника,
Стасит је, а црн у лицу, као што су иконе, пред којима је педесет година горела, и гасила се, свећа. Има, каже, крупне, црне, очи, као
Исмевају га, намерно. Никола Лађевич, стасит, црн, са лицем као да је у мермеру, био је лепотан, али је то лице кварила црна, јарећа брада, коју је носио испод доње
Пошао је зато, што их је био уписао. Био је то стасит, црн, ћутљив, човек, леп и још млад у лицу, необично чист, очешљан, допеглан, сав у сребру.
Био је румен, па жут, па мрк, па црн на врху, а у долини, доле, плав, као неко небесно плаветнило, које је пало на земљу.
Дошавши ближе, хусари су, на команду, откочили пиштоље, па су опалили на пешадију, тако да је сва била у црн дим завијена. Затим су, на Ђурђеву команду, повадили сабље. Костјурин је наредио да стану.
Али је стала, сасвим близу, испред Костјурина. Коњ, црн, са Исаковичем који је урлао команде, зауставио се, и пропињао, на неколико корака од трибине.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
решења, без обзира на интерес на корист и на „практичност“, свесни да им је живот у опасности или да ће им остати црн и упропашћен. И цео је народ способан да тако ради.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
њима Улудо ти на раменима бледе Врати ми их у нигдину своју бежи Бежи чудо од чуда Где су ти очи И овамо је чудо 10 Црн ти језик црно подне црна нада.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Видео сам га како ме затвара у један вагон заједно с неким кравама, а онда вагон закачиње за Тауерн-експрес. Црн и висок, имао је очи чији поглед нисам могао да поднесем.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ Шамика иде у школу. Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди.
Полачекови су тако исто обучени као и код „Белог коња”, а Шамика навукао је црне панталоне, црн кратак „герок” од фине кадифе, рукавице што је већ три дана носио. Ништа необично, као год у сваки дан што се носи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мрачан, велики сандук њених хаљина дизао се црн са тла, као неки високо затрпан гроб. У диму турског дувана, госпожа Дафина гледала је светлост прозора, као што се у
Промене предела, кућа и лица, људи, са којима се сретао, начинише га самопоузданим и охолим, јер он, жут, црн, са својим сувим рукама, иако слабији од њих, није се мењао и остајао је исти.
Исакович виде како се чун, велик и црн, приближава, како га заобрћу веслима да би узео ток воде, сасвим мрачне, до некога дрвећа, где је светлуцала варош.
дрвеног трема, спази у даљини реку и Сунце, што беше упалило тршчаке и далеке ритове, тако да се из њих дизао густ и црн дим.
Друга двојица, један леп и мек као нека жена, са смеђом косом, а други црн и брадат, наслоњени једно о друго, леђима, певушили су, седећи у трави, хватајући један другог, преко рамена, за
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ја знам ко сам и по мржњи бесомучној којом ме злопакосни гоне одвајкада, знам по томе колико сам Угру пред очима црн и по томе колики трн у сан Византији моја моћ забада.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Прве недеље, грејао се клавиром. Клавир је био велик и добро се ложио. Црн. Блüтхнер. Ђавољи! На пролеће му би боље. Једино му није пријала вода из пумпе. »Смрдјела је по ђавољој нафти...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Онамо зацијело не бјеше броду приступишта! Бескрајан, црн, густ облак закрио бјеше васколики западни зреник над водом, те се полако ширио ка нашим крајевима.
И то учини, те брзо узесмо и тај шанац, јер наш грлати поп викну: „Ха, црн нам образ, погибе Јоко Драгов!“ А наш бркати барјактар у тај се мах створи посред њих.
— Лазо! — зовну владика. С клупе скочи омален, црн човјек, одјевен од појаса навише латинским хаљинама. И одазва се: — Заповиједајте, господару!
Слуга изнесе чизме. Владика жустро сиђе с ниског кревета, закопча црногорске докољенице, навуче свитне димлије, па црн грудњак, па се опаса шаренијем појасом, па се стаде умивати.
“ — То је поручио Мираш Цуца! — викну кнез... — И то баш данас, на весели дан! А, црн му образ довијека! — Заправо, рече да је то само онако наговјештај, да не би дјевојку другом обећали!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
са села, стао давати црне слике палог, разривеног, отрованог живота на селу, падајући из великог младићког оптимизма у црн старачки песимизам, претерујући и у једном и у другом смислу. ЕТНОГРАФСКИ КАРАКТЕР.
Милићевић, Вук - Беспуће
У кавану јурну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста. Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн наслонио се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у џеповима од прслука, с изгубљеним
је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену сјенку.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
) Немој ти да се либиш од чика-грађанина, и ако су му руке црне и он цео црн, али му је зато душа бела, беља него онај ваш милипрот. А што му се цакли лице, цакли се од зноја. Од зноја, јакако!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Земља тутњи, звекета оруже: „Црн му образ ко пред Турком струже!“ Шаре с' оре, горице се пуше, Да се боље турске главе суше.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Скоро обрадован, Јоваш се окрену. Преко закрчена узана трга један крупан црн усташа стезао је Микана преко средине и носио га пред собом као врећу кромпира. Узалуд се овај отимао и ногатао.
Усукан, црн и босоног, Стеван стоји на утрини повише друма, чува својих пет оваца (четири овце и једног овна). Предсједник Савеза
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Зар сам ти толико накривела, те то хоћеш... Боље мртву у „ковчег“ да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...“ А ја њу само, ’аџике, њу једну, то дете, ’аџике, имам, па?! ...
Стигох и, дахнувши, извалих се међу чокоте. Загледах се у црн, дугачак, са заривеним врхом у земљу грозд, који беше на чокоту преда мном. Одједном зашушта нешто иза мојих леђа.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' бадава је; ено их нема, црн им се облак сумраком свети, а ноћ ће црна скоро однети сунчеву славу и славу њину. — Ој, сунце, сунце, што тако већ
да пишем што? да нов започињем искушљивости лов, ил' за времена стари трошим плен? Ал' гласник дође, гласник дође црн, да прекужити морам обоје — искуства нова горак залогај у побратимства стара спомену: Руварцу посмртну.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На другу софру турише четири ведра са вареним млеком. У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб. Принесоше и три велике кутлаче, па их оставише на софру.
— То је ала, зар ти не видиш? — А што му дадосте хлеб од три сорте? — Ето зашто: — црн хлеб, то је од године неродне, кад у житу гар роди, зелен је хлеб од године поплавне н градобитне, а бео хлеб то је од
Кад ето чуда изненада: око поноћи долази чоек руњав, црн, чапас', рогат и тако даље. Војник се није ни најмање уплашио, него га слободно, без икаква стрâ гледа и свири.
прикупи близу краја, али има шта виђети: мјесто жене ухватио се за њега ђаво, с једне стране бијел као овца, а с друге црн као што и јест. Чоек се уплаши, па пође да упусти уже, а ђаво повиче: — Држи да си ми по богу брат!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ја ти последњи пут кажем: да те нисам више видио с њима! Гребене, црн вам образ, и перајицу, а не којекакве мозга баукове!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ХРАСТ И ТРН Живели, тако, веома давно, пре триста лета, у доба славно, на крају света један црн трн, свака му част, баш поред пута, а поред њега, уз ноге брега, старина храст.
А трн, црн, зао, именом Ћира, пун оштрих бодља ко дивља ружа свакога дира, све руку пружа, тај не да, богме, никоме мира.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас — и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
Ко је ово момче? Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма? Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасте власи.
то је, Што је царске дворе оставио своје — Јер га љубав гони, јер га жеља слама, Да постане слугом Божијега храма. Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасти власи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А грозно грува, пуцњи се сустижу и ваздух дрхти... Сунце се мало помоли, па опет зађе за црн густ облак. Још је мало у висинама трептао мутан одблесак, онда се облаци уметнуше и црни застор поче да се развлачи.
Несвесно смо притискивали ушне шкољке. Огромни комади земље су одлетали у ваздух, напослетку оста црн стуб дима као надгробни споменик.
А четврти метак удари у кару, одакле посукља црн, густ дим. Јаук је допирао са оне стране. Наши рањени војници, који су још могли ићи, притрчаше обали уздигнутих
Огромни комади земље летели су у висину и напослетку остаде црн и густ стуб дима. За овом је следовала друга... трећа... четврта.
Сунце зађе за густ, црн облак, и у даљини замрачи од прашине. Ветар поче да завија око црквеног торња. — Пређи на моју страну, да променимо
Око нас као да громови тресу... Опет релеј: по три с кошењем... Испред топа сукну пламен и црн дим... земља лети на све стране, наш топ опали и граната сукну кроз дим и прашину... Неко јауче код трећег топа...
Тамо горе запурња земља, батерију обави таман облак од дима и прашине, док из једне каре сукну страшна експлозија и црн, густ дим посукља навише. — Ура, ура! — вичу војници раздрагани.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
За председником се диже један танак сувоњав младић, жутих завијених брчића, зелених очију, над којима је накривљен црн мекан шешир. Цело његово држање одаваше обичног сеоског левенту, који не ради теже послове, а живи боље од сељака.
Појави се на прагу и Гојко, али друкчији, сасвим друкчији. На њему лепо ново одело, нов црн шешир, коса ошишана, брада »штуцована«, па ни налик на пређашњег Гојка.
Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала; око ње владаше црн, густ мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага Кад
некакав страшан мрак, црн, непровидан... Најпре се само занесе, као кад се добро напије вина, па после све више и више..
Најпре се само занесе, као кад се добро напије вина, па после све више и више.. навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа...
Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу.. Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...
Али црн и непровидан застор будућности све то скрива од људских очију, док му садашњост не отме делић по делић сакривене тајне.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Одговара из бостана када: “Што је небо — да ли је лист артије, Што је гора — да су калемови, Што је море — да је црн мурећеп, Пак да пишем три године дана, Не би моји исписала јада!“ 113.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Освојићу Енглеску, Пољску и Бургоњу, са дрвеним мачем, на дрвеном коњу! Показаћу свету црн гвоздени пањ: дрвеним мачем пресечен наковањ!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На води су нас чекале лађе. Твоја оде прва. Моја је обилазила острва. Седео сам погуран и црн, пуст, као Месечева сенка.
Док ноћ пљушташе, читаше Омира, црн и тежак, ко Ахилов, што само крај мора нађе мира, гроб. Богови, на плећима са облацима тамним, болови и мора са
О колико пута тад устајем сам, погурен и црн па се загледам кроз мутан прозор у пропланке далеке. И осетим да ми није доста љубав невесела.
Пред његовим првим водом парадирао је тада оберлајтнант Мушицки, чврст и црн, са малим брчићима, увек мало насмејан. Уштогљен. Он је завршио као генерал, Недића. Завршио је пред пушчаним цевима.
Командир чете у којој сам, као каплар, и ја марширао био је то још мање. То је био гроф Драшковић. Тај човек, леп, црн, снажан, велики јунак, који је узимао митраљез на раме, па трчао према непријатељу, био се оженио неком дамом, изродио
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.
Све ми је црно у овој пустој кући!... Чудим се само шта сам чекала досад... — Шта!... ја црн?... А ти?... ти што ми цедиш крв као вампир, што ме систематски мориш да ме у гроб отераш! ... Ево ти врата!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Каткад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Али се зло враћа злим: Не стигне ни да повуче други дим, А облак, што га је издахнуло, црн Муњом се љутом огласи, Пљусне киша на стрн и на трн И лулу му погаси.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ДОЛАП Ја знам један долап. Црн, гломазан, труо, Стоји као спомен из прастарих дана. Његову сам шкрипу као дете чуо.
Не шуми сад платана ред, И не жубори вир. О, чудна ноћ, о, чудан сат, Тајанствен, црн, и глух, У који као вити влат Мој болни дршће дух.
И ја осећам у тај сат, Тајанствен, црн, и глух, Док као нежни, вити влат Мој болни дршће дух, Да то у тами неки Бог Над светом који мре, Из болећива срца
И кад на живот мислим цео, Који је био што је сада, На моју душу ко црн вео Огромна, тешка сенка пада. Но ко паука што за мрежу Везују танки конци они, Дрхтаји твоји мене вежу За вечни
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК ТОМАНОВИЋ Вјеран бјеше јунак мимо људе, па га оно пашче Ћоровића избезуми некако на братску, те срамотно, црн му образ био! СЕРДАР ЈАНКО Је ли му се кућа ископала? ВУК ТОМАНОВИЋ Не, сердаре; али што за фајду?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Кров полегао, широк и сав црн. Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.
Из корита су непрестано као сноп, жар, трептали златни зраци новца у води, по којој је пливао спарушкан и црн празан ћемер. Марко ју је водио.
Око голог трбуха клатио му се распасан појас а иза појаса вирио дуг, црн револвер. Како сјаха, нити коња веза, нити се утегну, дотера и загледа какав је, већ бришући, отирући шаком зној од
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Те сени играју се мноме и ја са њима. Ал’ све то ствара живот опао, црн и мрзак. Све што од свега прошлог у моме духу има, То је жалосна срећа да будем пуст и дрзак И сагорелих снóва да
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Турци!“ рекоше оба у глас. Затијем полегнувши сиђоше, па добријем касом отрчаше к својима. Црн, округао облак летијаше од сјевера; за њим погна се други, па још их неколико читаво јато, као да се поћера дигла за
бега, али овај опали из своје шешане па хитро из обје кубуре на Марка, а у исто вријеме повика: „А, Алија и Мујо, црн ви образ! зар ме остависте?“ Олово пови Марком.
„Те даље!“ „Те... — ја, богами, не знам шта би даље... Очепио ме... очепио. И бјеше, знајте лијепо, црн коњ те ме очепи...“ „Па што, кад те убио није! Да слути на веље зло, ћаше те онај коњ убити.
Сердар им оде у сусрет. Коњици, кад га угледаше, погнаше коње. „Добар вече!“ рече први, омален окошт, црн као гавран. Онај за њим бјеше висок, бјелопутаст, загрнут војничком кабаницом иако бјеше врућина.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Она могу бити статичка, као: бео као овца, млеко, сир, јаје, дан и снег; црн као катран, угаљ, зифт, ноћ гавран, ђаво (враг); црвен као жар, рак, вампир; плав као небо, море; модар као чивит; жут
— (кад ко мудру реч рекне). Уста ти се позлатила! Хиљадили се такви јунаци! Б) ШАЉИВИ Дао бог да био црн кô лонац, танак кô конац: кроз чибук прошао и у лули ноге прекрстио.
Ушкиљио очима као лисица на кокош. Хукће као јејина. Цепти као риба на просуљи. Цичи као змија у процепу. Црн као гавран. Шарен као детлић. Шепури се као ћуран. Шири се као паун. Шиче као гусак. 3 РАЗНО Благ као мелем.
— У опорој љусци слатка језгра. — Не једе се све што лети. — И пањ је леп обучен и накићен. — Није толико ђаво црн к о лико га молују. — Није све злато што се сија. — Споља гладац, а изнутра јадац.
— Боље је самоћовати, него срамотовати. — Нечисте руке, црн образ. — Чисту образу и суза је доста. — Не гори образ од сунца, него образ од образа.
— Убоде ли се, Мујо? — Срце ми га зна. — Циганине, ти и у неђељу кујеш? — Па какво ми добро видиш? — Црн Алија, црн ти си ми, синко? — Црна си ме и родила, мајко! — Шта ти чини отац? — Клања. — Шта ти чини мати?
— Убоде ли се, Мујо? — Срце ми га зна. — Циганине, ти и у неђељу кујеш? — Па какво ми добро видиш? — Црн Алија, црн ти си ми, синко? — Црна си ме и родила, мајко! — Шта ти чини отац? — Клања. — Шта ти чини мати? — Крсти се.
и мислећи да ће га добро сапуном испрати кад се вјенчају, прала га је толико дана, али Арап, као и други Арап, вазда црн. Јао, мој Влахо; ни ти рад ту лежати, ни се ја више тебе дерати, али не даду Власи забадава пити и јести.
— Они кад се чека вечера без ручка. 4 Питали Циганина: — Зашто ти је у жене пунана торба? — Зато што јој је црн образ. 5 Питали Циганина: — Како знате кад је у вас подне кад немате сахата? — По трбуху.
све ти кукало, поп ти по кући пев’о; све ти хукало, а бурета певала; губио другаре, добивао шамаре; образ ти био црн, а салаш светао; жена те миловала прутом, пси те нападали путом. Е, ’оћу ову чашу попити, макар се нећу опити.
— На кантару катран, кантар мери катран. — На ливади коњ учустечен и растустечен. — Отуд иде црн трн, да одгризе црном трну црн врх. — Црњ трнче, не одгризе црном трну црн врх.
— На ливади коњ учустечен и растустечен. — Отуд иде црн трн, да одгризе црном трну црн врх. — Црњ трнче, не одгризе црном трну црн врх. — Павте, под павтама потпавтак и под потпавтком потпавтак.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
прикупи близу краја, али има шта виђети: мјесто жене, уватио се за њега ђаво, с једне стране бијел као овца, а с друге црн као што и јест. Човек се уплаши, и пође да упусти уже, а ђаво повиче: „Држи, да си ми по Богу брат!
Црвен трчи по путићу у црвену клобучићу: аса са! црвен ти сам ја. 146. Црна кера за собом бело црево вуче. 147. Црн бика све село свика. 148. Црно малено ваздан цара вара. 149. Црно малено кућу чува. 150.
близу краја, али има шта виђети: мјесто жене, ухватио се за њега ђаво, с једне стране бијел као овца, а с друге црн као што и јест. Чоек се уплаши, па пође да упусти уже, а ђаво повиче: „Држи, да си ми по Богу брат!
Онда он од куће до куће, од села до села, го, бос, црн и гладан, даде му неко гаће а неко кошуљу, само што тијело покрије.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима. Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен помало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за пас му тиснули ватраљ. — Нема ту говора о поткивању!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Слушао — глас од леда. Гледао — очи од жара. Будио се у некој соби уз шкрипу старог ормара. На перонима сам чекао: црн од самоће и гара. Стајао сам крај мора: зурио у једра бела. Свака ми река очи по мало однела.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
На снегу да се црне и стрче у небо. Снег је црн. И ветар је гарав. То невидљиво што није само Бог, које је и смрт и даљина, и то гротло одакле жена говори „мушки“, и
Да сам на твом месту, и ја бих тако радио. Бих, деце ми. Од Ђорђа Катића немаш шта да узмеш. Јалов је као црн јасен. Дукати теби не требају. Тамо, код тебе на небесима, нема дућана. Ја имам пет. Требало је да буду четворица.
Све је то казна над нама, обојицом, мисли Аћим. Зна одавно да је, јадник, јаловак. Зна то и он што ћути, мали, црн на калдрми.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Журио је ка освојеној Стамбол-капији а пламен га је неки, луд и црн, изгарао и Узун је почео да се смеје, одједном сам под небом које не зна за крај. То му је било друго пролажење.
Тако он сад види, над Мачвом, небо које је, одасвуд, безмерна плава празнина и чист, црн сјај; у исти мах, осећа тај црни сјај како му, са знојем, клизи низ потиљак, а Петар спава, сан му је миран, а
Чинило му се, ипак, да је, већ једном, упамтио такво небо које је, одасвуд, безмерна плава празнина и чист, црн, сјај. Али, на Прудинама га је чекала само шака људи: истина, клицали су му.
Око подне, прво су се узнемириле пчеле, затим птице па се над Рудником, са дна ведрог неба, појавио црн облачак који је с лудом брзином растао у облак а тај облак у облачину.
Учинило јој се да се све светлости потапају у некој невероватној магли. Пред њом као да је искрсавао црн пролаз који се није могао мимоићи. Буљила је у себе и можда је сад њено око било жуто.
То је, сви су се саглашавали, био неки црн вапај, свестан своје узалудности, који се, са звуком црквених звона, у киши што је ромињала, ни о шта одбијао под
Кад је, једном, ишао ка својим магазама, трговац Пешика је на каљавој калдрми приметио неки црн, мало отрован а мало замаман сјај.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић ЦИВ ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас; - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
Нашто ми очи Кад вечно тонем у тами незнања! М. Перовић ЦXXВИИ ДОЛАП Ја знам један долап. Црн, гломазан, труо, Стоји као спомен из прастарих дана.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јер ја не могу седети док ме саслушавате, очекивати пресуду, ја не могу... то би био црн живот проћи кроз сва та мучења. Ја имам и других брига, личних, фамилијарних...
Као колеричан леш, сав је црн и спарушен. Кад човек посматра Грка, види како и нација стари и изумире. — Али то је претерано, господине.
Механичким једним гестом он прикопча оно последње, пребијено надвоје, дугме на капуту, подиже јаку да сакрије го врат, црн и прљав од крвавог блата, па се још једном окрете и погледа ону мрачножуту и мемљиву зградетину за собом.
После више и није сретао људе и погурен, сам, малаксао, мокар и црн брисао је својом радничком качкетом прљаве капље зноја у коме се купао и он и његове рите.
црвени, жути и зелени колутови затрепташе пред мојим очима, па се све те боје слише у црно, и преда мном грозан, црн као угарак, разјапи чељуст и пуче ужасан бездан у који као да полетех стрмоглавце.
Што се хвалиш, црн ти образ био, Кад Котаре ниси ни видио, А камоли кули долазио Моју верну Анђу обљубио! — онда он пева тако као да
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Наједном затутњи аутомобил и устави се пред улазом у зграду. Црн, улаштен, испупчен кров сјајио се на сунцу. Из аутомобила испаде читава мала фамилија: отац, мајка, ћерка, већ
Није од добре воље!... Кажите ми: што је рекао професор? — Ускликнуо је: „О, о, није тако лоше! Враг није тако црн како смо мислили!” — А-ха! Значи, малко претјерују у противном, у правцу оптимизма! Ту је, дакле, фалинга!...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
сећа се живо како је једнако загледао у шаре на чарапама. Сестрица му, обучена у шарену сукњицу и црн сукнен јелечић, узела га за једну, а мајка за другу руку, па су онда сви троје ишли далеко, далеко...
Тек се могло назирати небо, које се, као црн џиновски поклопац, надвило над овом шумовитом котлином. Тишина! ... Ни једнога звука ни покрета...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На другу софру турише четири ведра са вареним млеком. У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб. Принесоше и три велике кутлаче, па их оставише на софру.
— То је ала, зар ти не видиш? — А што му дадосте хлеб од три сорте? — Ето зашто: црн хлеб, то је од године неродне, кад у житу гар роди; зелен је хлеб од године поплавне и градобитне; а бео хлеб, то је
близу краја, али има шта виђети: мјесто жене, ухватио се за њега ђаво, с једне стране бијел као овца, а с друге црн као што и јест. Чоек се уплаши, па пође да упусти уже, а ђаво повиче: — Држи, да си ми по богу брат!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ригер је личио на мог оца: црн, озбиљан, уздржан, снажне грађе, дивног сјаја у очима. Послужио ме је кафом и колачима које је и сам јео са приличним
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је: „Отежале главе, она тек сад примети да је у одаји скоро мрак”; „Мрачан, велики сандук њених хаљина дизао се црн са тла, као неки високо затрпан гроб”; „Отворивши широм очи, она тек сад виде да се није за времена спасла из мрака,
на раније већ описани контрастни однос између ликова двојице браће: (1) контраст по телесним особинама: висок, дебео, црн Вук наспрам онижег, мршавог и жутог Аранђела; (2) контраст по карактеру: несталан, прек и расипан Вук наспрам упорног,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Зато се околина и бојала од њега. Врстан изданак досељеника са арбанашких гора, он је био омален, црн у лицу, сјајних упалих очију, увек зверасто ћутљив и намргођен као човек који само о злу мисли.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Пред њиме јури ордија, Гесло јој: ужас, лом, Ал’ престиже је коњаник На црном хату свом. Пред њиме лети гавран црн, Злослутник, брзолет, Ал’ престиже га коњаник Тај кивни разбисвет Пред њим се стрела отисла, Сва црна у свом
Петровић, Растко - АФРИКА
Развучен у простор, црн И размахнут пред ширином небеском, као какав фантастични св. Ђорђе на сасвим потамнелој икони.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дим, што сам га ја гледао, био је кобне боје: црн са наглим мешањем црвенога одблеска. Овај одблесак спочетка се силом пробијао кроз густину дима, после је бивао цве
А гле разлупаних лафета, ево једно читаво коло, а какав је ово труп: црне панталоне, црн капут; где, два прста осечена, мора да је на њима било прстење.
Обазрем се и угледам Комарова испод једне крушке где виче и обадвема рукама млата да трчим њему. Био сам црн од пушчане гари и прашине, сав изгребан, разбарушен, доња усница прсла од жеђи а крв умазала сву браду.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Предраг настави: — И лево и десно праштале су пушке и чули се јуришни поклици. Пред нама се наједном замагли, црн облак се спусти на врх Кајмакчалана, и поче да се развлачи по падини. Тада се десно од нас направи нека гужва.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Српског народа, овако је, године 1873, каљала једнога од песника ове Антологије, Јована Суботића, тада милетићевца: Црн ђаво, а црн враг — Пост'о Јован народњак, Па се сваком фали Да се добро рани: Појео је стара слова — Појешће и нова!
овако је, године 1873, каљала једнога од песника ове Антологије, Јована Суботића, тада милетићевца: Црн ђаво, а црн враг — Пост'о Јован народњак, Па се сваком фали Да се добро рани: Појео је стара слова — Појешће и нова!
Спомен Трајана на стени је дивној утврдило писмо, Ах, но и њега је црн злобљиво смрчио дим. О Трајане! Твоје све спомене претрпа време, Једва ко спомиње твојих тријумфа славу.
Са првог ката сиђем у канапу, ручак већ готов, официри седају за трпезу; један сув, висок и црн Талијанац, уједно и маркер и келнер, остави билијар...” итд.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И из недара стане сипати Ужасне свадбе црну јабуку, Лубарде бојне и баљемезе — У цркву ћеш се, оче, сакрити... Црн женик да те нигде не види. — Тек хајде, нека и он говори, Знамо га ко је, — а то је дост’!
Е, опаке вјештице, жене несрећне!... Кобна ли часа кад ни у Црну Гору уљезе! Све не у црно зави, црн јој образ и овога и онога свијета!... (Вујо гунђајући изводи рањеника напоље.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И он остаде сам с окорјелим мразом и ледом на души, и тврд као камен, црн као огорјео пањ у планини, спусти се изнад огњишта, на коме се ватра гасаше...
Требало је само нешто рећи о његовој потреби и сиромаштини. — Сирома', вукарни Реља! — Не дирајте ме, браћо. Црн је удес мој, велик је јад мој и преголема несрећа моја... Нијесам ја вукарни Реља! Ја сам краљ брез краљевине...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И Господ би пијан крај ногу јој мрео. Њен дах, ме кô ветар из пустиња пржи.'' Заћута, јер пред њим црн се вео смаче. Виде Порок како рог двогуби држи.
Разривена зјапе твоја горда недра. Са храмова твојих песма није ведра А на твоје чело црн је сумор пао. Улицама пустим густи снег се слаже, Изнад кућа дршће лик туге и страха, А градом препуним самртнога
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У митологији г. може имати козмички значај. Сва земља стоји на гранама великога г., и за тај г. везан је велики црн пас. Тај пас једнако глође г., па кад га скоро сасвим преглође, он стане вући из све снаге да би га преломно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, Кô црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
1892. БАБАКАЈ Црн, растављен од пољана зрачних, Ту се Дунав о кланце разбија, Лаки чун се као перце нија Изнад стене и провала мрачних.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Испред свих улази хаџи Риста. ХАЏИ РИСТА (ходајући по соби): Кућо, ко те опогани? Ко ти црн образ удари? Ко у ову собу, где се скупљале владике, држала молепствија, осуђивало који ће паша, који ће крвник између
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Брука у кући, брука пред паланком. Ристана очи не суши, а мајстор Коста црн и сув као мрав. Сети се онда један од свирача да опроба Срећку глас.
— Чим је негде више него један доктор, шиј црн барјак — протумачила је попадија од Госпојинске цркве. Петар се поправио и остао код куће, и ствар је легла.
Чак је и кокетна и лепа поп-Томиница у гробу. Умро онај њен фини бели носић за који је вечито био запет црн вео с вишњикастим ситним бобицама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као да су саливени. Скела крете... Пристиже и друга скела. Гледамо где ли ће нас. На пучини је огроман црн пароброд. На његовом прамцу пише: „Мирмидон“... Пловили смо у том правцу.
На једноме углу угледах једнога енглеског војника, али је за Енглеза био исувише црн. Зачудо, познат ми је тај лик. Посматра и он мене, поздрави ме и као да се насмеја. Застадосмо. — Зар ме не познајете?
Велики број сплавова и малих бродова преносио је војнике. Досад је већ хиљадама укрцано. Из једног брода покуља црн, густ дим, док из оџака других бродова бије трептава јара. Са огромних дреднота и крстарица зјапе топовске цеви...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
које нигда никада не усних ни један врт: То је као лећи горко у мирно звездано поље, Чекати још један једини лек: мрак црн, да души буде боље.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Миришу смреке и кадуље свјеже. Мир. Не пјева славуј са ноћишта своји', Само хучна вода кроз ждријело реже, Док црн крупан јелен над понором стоји.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
врата колајна од злата, за појасом две убојне стреле; висок јунак, танак у појасу, бела лица, црни наусница, црн му перчин појас премашио; преко крила гола сабља бритка, преко голе сабље пије вино; покрај чизме буздован позлаћен.
Мајка нема до тебе једнога, а по данас ни тебе не било! Од копља ти градили носила, а од штита гробу поклопнице! Црн ти образ на божем дивану како ти је данас на мегдану са вашијем војводом Милошем! Зашто благо дадосте другоме?
камџија кара — црн Карабогданска — Молдавија Каравлах — Румун Каравлашка — Влашка Карановац — Краљево Кара-Окан — град у Караманији
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
У Црно море, болан. — Е, сад ћу и ја запамтити да је Црно, јер ми је данас прописно зацрнило. И Дунав ми је црн, а учитељ још најцрњи. Сад видим да ти имаш право што се кријеш од школе.
је носио чакшире, прслук и сламни шешир свог мршавог ситног стрица, а зими, богме, и стричеве старе цокуле, крут црн гуњ и дугачак шал којим би се омотао око врата једно четири пута.
Појавише се неки дивови високи десет метара, замахаше дугим рукама аветињске бабе, уместо трнова жбуна чучао је црн медвјед. Лазара Мачка подиђе језа.
То је био мали Николица, ђак првог разреда, својеглав и љут дјечачић, црн као Арапин. Он је за собом увјек на узици водио своју, сваком познату, жуту кују Жују и чим би неко почео да га
Дјечаци заграјаше: — Ихај, ала је црн, видјеће га читаво село! — Охо Јованче, видиш ли нас?! — раздрагано повика Мачак, иако је знао да га друг, онако
Дим је све више растао у висину и дизао се над Голим брдом као моћан црн стуб, који надалеко и нашироко јавља људима да се селу примиче страшна опасност.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свакога добра лишен, злочест видом, а црн с душом, од свих људи понепоштен, свуда дужан и тужан, остао лажа и мажа. Ка они на зурници!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Што, мори?... — Ете, црна сам ти муштулугџија, Ташано! Сас црн ти абер дођо’!... — Ћути си, не збори! — викну Ташана. — Што је било, збори! — Мори, брука по чаршију и по ма’але!