Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Малена сам била кад ми га црни попови отеше, па га дубоко у земљу сахранише; па док су они појали, ја сам горко плакала.
А моја прошлост?... Све сами црни гробови!... Тужна је то грађа за будући живот једног сирочета!... Па кад сам у мислима довршила те моје црне дворове,
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Који уме живити и опходити се с људма, нек иште само: даћемо му и кошуљу с леђа. Јесмо ли ми црни, а ради би бити бели, може ли он само мајсторски доказати да смо ми и од лабуда бељи, — то је памет, и ако баш нико то
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
спава Чувај се вранче да те она не погледа Дошла је, с белим шеширом, кроз грање, У зори где се пуши, пун магле, црни стог Пљускали је таласи класја, у мрачном небу иза ње Севнула муња граната као јеленов рог 2.
су некад кроз облаке летеле са златним, црвеним, плавим, зеленим, љубичастим И белим, свиленим, реповима, сад су црни, вунени, репови израсли, сад те игле, црним реповима, шију заставе и покров за Србију. ВЕЧЕ Сунце се гаси.
А мени се спава! Нападају ме мрави, рука ми се до лакта црни од мрава! А мени се спава! У села нам ујахују војници, пале сена, хватају гуске и патке, на друмове изгоне
у трап, житарице у вреће и воденице; слажу се у каце главице купуса, тикве у амбаре, паприке у корпе, бели и црни лукови у венце; разастрт по платнима, на сунцу, суши се пасуљ црвени и бели: све се данас, с боговима, збира, да
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(О томе казивао ми је доцније неки Лука Марковић из Орашца крагујевачког, да се он — Лука — баш у ту недељу женио, и Црни Ђорђе са сто друга дошао му на свадбу, ручао, пак после запалио хан у Орашцу.
Кажем им ја, да сам разумео да је Црни Ђорђе устао палити ханове и Турке тући; и они многи кажу да су то чули. Ја пошљем за мог стрица, да час пре иде овамо.
Пита ме шта радимо. Кажем му ја да, како смо чули да је Црни Ђорђе почео палити ханове, и ми се купимо да тучемо у Ваљеву Пореч-Алију, „но сам дошао да ми дате сонета шта ћемо
1000 војника код Петра Јерића, попа Леонтија и Исаила Лазића из Уроваца, и у тој војсци је царски човек Дел-Амет; а и Црни Ђорђе веће је све ханове попалио, и народ подигао.
у Шабац, и кажем им како смо ону ноћ, кад смо ми Ваљево попалили, видили пламен на Руднику, и надамо се да је и Црни Ђорђе Рудник освојио итд.
Сад ја узе̓ размишљати, јербо мислим да није досад Црни Ђорђе комегоде писао, па се бојим да он од једну руку не пише, а ја од другу, пак ћу му покварити план и посао.
Он каже: „Како се чуло, Црни Ђорђе и ви да купите војске, одма сам ја дошао на кордон, и знао би̓ да је каквогоде писмо у ову страну на когагоде
давао му сто кеса новаца, и да све што има његово пренесе му у Немачку, да се само умири, а и помало гласало се, да се Црни Ђорђе већ умирио. Ми се поплашимо од тога да не буде истина сад, кад ми већ Шабац топом бијемо.
да се договоримо, да се не би усудио когод предати и да један план имамо, по ком ћемо војевати (међутим послао је био Црни Ђорђе Павла Поповића из Вранића, да види шта ми горе радимо и бијемо ли доиста Шабац, и откуд нам топ).
— Вели кнез Теодосије: „Попо, како си ти писао најпре, а ти пиши опет и одговори на то писмо; а Црни Ђорђе не зна писати, а нема ни писара, он само зна Турке тући — но се ти врати”.
Јагодину, а нисмо знали да је Кучук-Алија с крџалијама дошао, и ту нас Турци разбију, и Јагодину оставимо, и отишао је Црни Ђорђе по оном крају искупљати војску, а ми сад идемо у врбовку, пак ћемо опет до који дан ићи Ђорђу”.
Тиме они мене поплаше, што не знаду где је Црни Ђорђе. Вратимо се заједно код збега у Кљештевици и ту ноћимо. Ја те ноћи препишем она писма и дам копије да они Црном
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије. Петар не да никако... Облета поп и иска, па га опет нестане... Спаде Петру и друга пранга.
Дете плаче једнако. Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.
Нуто, нуто! — Шта, куме? — упита Мато узјазбен. — Нуто оно доле — ви'ш?... Ви'ш како седи!... Та ено га, ено — црни се!... — Ама шта је? — Дете — оно, куме! Зар не видиш?... Та станиде!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!... Тако и ја!... Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!... Него, шта веле, вјере ти?... Ради чега то они неће?
Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... Али не потрајаше дуго ти ведри дани. Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до
дебла тукар — угао тунос — врста феса (капе) пореклом из Туниса Ћаба (Каба) — зграда у Меки где се налази узидан црни камен, светиња муслимана ћецап — цар ћев (ћеф) — добро расположење, радост, весеље; прохтев ћилер — орман, остава
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни: чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. ЧЕЖЊА Небеса су празна; немо вече слази, Негде у алеји задњи
док поноћне звезде шуме изнад главе. Кô свилени црни ноћни галеб, тако Моја душа пада на талас, полако, И заспи у својим сузама, кô дете.
Поноћни црни петли Већ су се трипут чули; У луци фар не светли Где брод мој мирно трули. Црни ће ветар да пири, И кише падаће
Поноћни црни петли Већ су се трипут чули; У луци фар не светли Где брод мој мирно трули. Црни ће ветар да пири, И кише падаће црне, док дан на окно завири С детињим очима срне.
Усамљен вечно, страшна грмен, У први сунчев тренут сјања, Низ озарену баци стрмен Црни сен свога очајања. А ноћу небу завихори, Кад зна да болно све занемље — И звездама по сву ноћ збори Горке самоће
Пролазе кроз њу сјајне вреже, И један црни рефрен злоћи; Јејина једна ту сад леже Новог и страшног цара ноћи. Стоји под сунцем које дажди Тврђава усред поља
Како страшно ћути Пролеће у ноћи, пролеће што спава... А из бледог неба у тој немој тмини, Често кô да тихо црни снег поврви. Какво кобно вече! У болној тишини Чини ми се чујем хуку своје крви.
И пред чијом гордом лепотом од свију Само ја отворих очи очаране, И срце кô црни цвет из глухе стране, Невидљиве капи док на њега лију.
И као да у тој празној воденој ноћи пева неки црни хор чија се свирепа песма разбија у неким сводовима од камена. Јаук је мора болан и страшан, и муње у дивљој радости
Вода се светлила у висини, ваљда од многих звезда. ДЕЛО Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу.
А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре. Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност? Знаде ли да испреда замку? Ко зна.
Зли жреци данас причест кваре; Губа је у свим торима... Над твојим царством мрак се шири, Ветрови црни дувају: Сад нашу савест бране жбири, Лупежи благо чувају. („Американски Србобран“, 30.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она је имала исти црни шал око главе. Ја сам јој непрестано гледао у очи. Била је лепа као вила Ја не знам кад сам је научио српски, она је
Био си страшно намргођен. Пушио си и прошао поред нас. Ниси ни бога назвао. Ја разгрнух њен црни шал и сакријем од тебе лице у њега. Дакле ја сам све свршио, ја имам жену која ме воли.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула. И мора да је дуго и гласно плакала кад се и сама мама пробудила и отерала Гáгу с врата,
Лишће опало, и црни се оголићено и покисло грање на дрвећу; опао креч и лêп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— А да знате — почне као да им неку радосну вест саопштава. — Како вам град тада дође мали, мали; само се црни. Гледам, па иако је ноћ, све видим. — Па шта радиш тамо сама целе ноћи? — плаше се оне од ње. — Ништа — продужава.
И увек, свакад пролазници чим наиђу на варош, забеле им се куће, одмах на улазу виде и њега где се црни, седи, клати се с лулом у устима. Стар, тресе се од старости. Нечист. Пун сламе у којој спава. Никад опран.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
А ко ће тај мир нарушити? Видићемо. Миливој Свилокосић, то је тај црни јурат, несуђеник Ћирковића Алке. На Свилокосића јагма од седам девојака. Не зла коју да узме.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Напољу је било хладно и ниски црни и мрачни облаци висили су над варошицом и вукли се и заплитали по брдима свуд у наоколо.
те он осећа како му се због овога почиње да мути у самој глави и како се онај жив црн конац пред њим, онај вијугави црни црв, као пење у сам његов мозак и ту почиње онако исто да ради и да се комеша.
Гуши се Јуришић, и осећа страшну жеђ и како се онај велики црни црв ускомешао у мозгу, а обруч неки дави га до умирања.
гледам и поредим са собом, па почињем осећати неку завист према оној лепој, свежој глави, на којој поносно стоје густи црни залисци, док се моја коса са свим проредила те се сјакти ћела, а образи ми се спарушили као трула јабука.
идем и газим несигурно као тек што се ова трошна земља, под мојим клецавим ногама, не одрони и сурва негде бестрага у црни ужасни бездан.
Али наједном, дубоко у месо његове голе и смрзле руке зарише се оштри, црни и зверски нечији нокти и просуше крв по снегу.
Африка
Како месечине још нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни према оделу, да га са уживањем слушам како лаже по два сата. Госпођица Н. долази нам у друштво.
Искрцавамо се. Жандари црни, врло елегантни, поносити на своје униформе, благи и услужни. Варош европска, мање лепа од Казабланке. Прашина.
Сматрају за природно да белац чим стигне буде услужен пре њих. Казати црнац увреда је, треба рећи Црни; то мање показује разлику у раси. На црним таблицама исписане вести из Европе добивене радиом.
Налазимо се и дале близу пристаништа, непомични на пучини. Осветљени великим лампама црни укрцавају тамно камење из шлепова. Дакар блиста.
Сам за себе каже да је „бриљантан“ јер уме да „козира“, што други, каже, црни, не умеју. Хришћанин је. Узимамо пус–пус нас тројица три пус–пуса, и полазимо у тражњу најлепше црне Конакријке.
тркача да прво избаци мушкарце из полузаспалих кућа, па да онда нас уведе, то нико не схвата чудним ни неумесним. Црни луди увијају се у плаштеве, машу нам рукама, смејући се одлазе у ноћ.
Гаде се на мирис: све ће то белац појести. Имамо пола сата до поласка брода. На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку.
да узму неколико десетина њих за рад на утовар и истовар доцније робе, враћајући их при поновном проласку крај села. Црни дошљаци испеше се уз конопац у лађу. Дуги, блештави, њина одећа састоји се само из једне обојене марамице.
За пола сата црни хришћани били су сасвим изнемогли од свога мајмунисања отмености. Жене су најпре јеле суву рибу и хлеб, влажан и без
Неколико степеница силазе са мале верандице на стазу, што се најпре нагло спушта, а онда нагло пење у заселак где су црни дућани, рибарске колибе, кошеви.
Како су црни у ствари врло лагани у остваривању својих чулних уживања, која су онда виолентна, а како је ова игра пут ка остваривању
Дознавши да ћемо у шетњу, црни нас дочекују на реци са там–тамом. Седели су у трави, чекајући нас, па кад смо се приближили, искочили тако нагло и
Црњански, Милош - Сеобе 2
70 В ИШАО ЈЕ ТАКО У ВАРОШ У КОЈУ НИЈЕ БИО ПОШАО 88 ВИ БЕЛИ ЗЕЦ И ЦРНИ АЈГИР НА ПУТУ 102 ВИИ НЕЋЕ ВИШЕ ВИДЕТИ СВОЈУ ПЛАНИНСКУ СЕРВИЈУ 139 ВИИИ ПО СЕЋАЊУ СЕ ХОДА КАО ПО МЕСЕЧИНИ 153 ИX КРАЈ
Као и карбола. Он је био закречио и Команду места. Једино су на њој, црни, остали двоглави орлови Хабсбурга. На тој висини, са трећег спрата, стари фелдмаршал‑лајтнант је могао да све догледа.
Смешио се на свакога, а веслао је рукама, као што се на Крфу весла. Црни капут, са два репа, као у ласте, пливао је око њега. Био је то човек са лепим, римским цртама лика, али као у детета.
Њему се, у ствари, наређивало да Темишвар има да преда Гарсулију. На писму су били велики, црни печати и калиграфски потпис грофа Јозефа фон Хараха, ратног друга Енгелсхофеновог.
За тренутак, Грк је високо дигао рескрипт, замотан, и сав испреплетан црним шепутима, са којих су висили велики, црни, воштани печати. Затим се, колико га глас доноси, на немачком, продера: „На моју команду, све, у став мирно!
Њени црни курјуци падали су јој испод колена, а имала је неку бујну, црну, косу, која је мирисала. Била је чувена као играчица,
Кад би играла, у Команди, зими, Енгелсхофен је имао обичај да каже да је, у црној кринолини, као црни лабуд, али, кад јој се неко замери, као орао.
Пројурили су поред њега као грмљавина, а враћали се као неки црни облаци. Седећи тако у грозници, на троношцу, Павле се сети да је Гарсули, однекуда, знао да је он удовац и да му је
Тебе имам, Циго, за драгога, а Павла хоћемо за брата. Па шта?“ Као умилно сикћући црни лабуд, Ана се подиже и раширивши црну кринолину, устаде.
Корачао је у сребром окованим, малим чизмицама, а из руке није испуштао свој црни штап од ебаноса, са сребрном дршком.
У којој никад дотле није био. У коју се никад више вратити неће. ВИ БЕЛИ ЗЕЦ И ЦРНИ АЈГИР НА ПУТУ На свом путу из Будима у Беч, мајор Јоан Божич, са женом и ћерком, у пролеће године 1752, прву ноћ
од којих су горње биле дуже него доње, па се Исаковичу привиђало, кад би поглед спустила, да то слећу неки ноћни, црни, лептирови, чија се крила склапају.
Теодосије - ЖИТИЈА
Ту икону преобрази Бог по својим неисказаним судбама у црни вид египатски, јер мислим да ово црнило на тој икони изволи примити због поцрнелог Адама у аду.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
По историјским подацима су Мауровласи, Морлаци, Црни Власи или Црни Латини били већ у средњем веку упола пословењени и говорили су латинским језиком помешаним са
По историјским подацима су Мауровласи, Морлаци, Црни Власи или Црни Латини били већ у средњем веку упола пословењени и говорили су латинским језиком помешаним са словенским.
Пљачкашима је било врло лако да пређу Црни дрим и да се са опљачканом стоком склоне у арбанашке планине. Цела област западно од Црног дрима, од миридитских
Нарочито је падала у очи затворена боја коже код ових источних суседа. У српском фолклору се Бугарин увек зове „црни Бугарине“. И само бугарско становништво (нпр. у околини Разграда) разликује још и данас црне и беле Бугаре.
* А Милошу Војиновићу, који је преко одела ставио „бугар-кабаницу а на главу бугарску шубару“ и „начинио се црни бугарине“ механџија није хтео дати вина. Дрвени, врло прост суд из кога се пије вино зове се бугарска копања.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Разбојник џак само ћути, и на то чича жалостиво закључује: — Еј, Тошо, Тошо, црни друже, зар код толико миша у млину ти ипак изједе моју сланину? Џак Тошо на те ријечи само покајнички мијаукну.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја сам био негде на репу листе, али то није важно. Саша Албрехт је тврдио да сам будала, а Тома Црни скандирао, завезанко, завезанко! Зар још ништа није било с Туркињицом? Ја сам рекао да ће бити.
Рашида је дисала кратко и брзо. Тома Црни је говорио да су цуре зреле, зна се већ за шта, кад дишу брзо и кратко, да је потребно искористити тренутак.
Мислила је при том на моје фармерице и црни џемпер, али је у томе било доста лицемерја. Она није желела да их мењам, јер ма колико егзиш изгледале, оне су дивне:
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ал’ сам се доста намучио. — Да не би Бунипарте, и ти не би до тога дошао. И ја сам имао сандучић црни’ банака, но задоцнио сам се. — Не би’ пропао ни да сам се задоцнио, јер кућа и дућан би ми остали, па би’ опет наново.
Цара би’ молио најпре да опет дâ правити сијасет црни’ банака, па би те опет претворио у талире и дукате. Тада би’ дао разгласити у војсци француској да који војник
Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’ банака, ал’ су тек опет биле банке у курзу. После девалвације купио сам јој и каруце.
Пера се смеје. — Видиш како треба коње дресирати; тако иду као из школе. Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Разгрнувши косу која јој беше просула се по лицу, она виде, у потпуној тами, белину пећи и застртог прозора, затим црни облик великог сандука њених хаљина и чу непрекидни шум воде, под кућом.
огроман трбух свога мужа, његова уста и очи и нос, цео његов лик на белом чаршаву, крвав, са прекланим гркљаном, и црни клобук, што је лебдео над том главом.
крај огромних пећи и ливница гвожђа, из којих су истрчавали радници да их виде, одевени у коже, гарави и опаљени, црни као врагови.
Чинило му се да гледа у своје велике, подбуле жућкасте очи, са тачкицама крај зеница и да види и црни свој огртач којим је био загрнут. Чинило му се као да самог себе разговара.
И док су се чупави и барусави извлачили из шатора, збијени у гомиле као неки црни овнови, Исакович показа официрима стражару, у неизмерној тишини праскозорја, као неки далеки камен.
Његови велики, црни клобуци појавише се на врху брежуљка, у високој трави, као неко црно стадо што је нагрнуло преко брега, из торова.
пуцала, плотун за плотуном, и широка калдрма, ћошкови и капије кућа испунише се мртвима, са чијих се глава откотрљаше црни клобуци.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Задржа, закачи! 3адржа, закачи!’ Неке то раде у пољу, на живом мравињаку, и гласно говоре: ’Рите, подрите, црни мравићи, да и ја родим’.
⁴³ У тимочком крају верују да трудница не треба да једе овчију главу јер ће детету бити црни зуби, нити мозак јер ће дете бити слинаво.
Да је уторак по древном веровању несрећан дан сведочи и израз „црни уторак“ (први уторак после Ђурђевдана). У једној клетви, што је такође симптоматично, каже се: „Други торник да не та
Веза петка са подземним, мрачним силама види се у изразу „црни петак“. „Доћи ће и њему црни петак“³⁷, наводи се код Вука у смислу: задесиће и њега неко зло.
Веза петка са подземним, мрачним силама види се у изразу „црни петак“. „Доћи ће и њему црни петак“³⁷, наводи се код Вука у смислу: задесиће и њега неко зло.
“), метонимијом („Вране ти се на весељу купиле!“), синегдохом („Црни барјак му се на кући побио!“) и другим стилским фигурама.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нисам ја, богами! Претресите ме, ако не верујете! Шта бих ја са вашим брисачима? Кад сечем црни лук за салату или кад ми се плаче, ја очи бришем дланом и рукавом... Растанемо се тако, а између нас — бели свет.
Кроз широка врата гимнастичке сале први пут у историји школе уђе једна жена. Одевена у црни трико и мајицу без рукава, у снопу светлости која је долазила кроз прљаве прозоре преламајући се кроз милијарде
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ко јошт забрањује народу писати и читати? ЛЕПРШИЋ: Освануће и њима црни петак, јер је приспео војвода. ЗЕЛЕНИЋКА: Шупљикац дошо? Па нема ни илуминације!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
интелигенцијом, кињи га, као што је кињила и Јована Рајића; дугови су га оптеретили, он је у очајању, пун мржње на »црни полк« калуђерски и проклињући живот. Тек 1823. враћен је на своје старо место. 1824.
Милићевић, Вук - Беспуће
тако хладни, тако нетопли, тако дуго незагријавани ничијим дахом; покућство је било непомично, као урасло у испуцани црни, издерани под, немицано тако дуго времена и запрашено; таванице се пружале изнад главе, црне и чудновате; завјесе на
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
таме, Оцек страшан, ао мога јада, Што ћу тужан, куда ли ћу сада, Да л' јаруга да мене прождере, Да л' да смлави црни калуђере?
Бука, псовка све ближе и ближе, Већ гомила до менека стиже, Већ заману црни калуђере, Јегожетом да ме одадере, — Бука, псовка, гласина, јегоже, Све то беше још помози Боже, Ал' те веђе, и
мало па ко зна чија си, Но ма како, подрж' сада јоште, На растанку вјером не преврни, Свог свијетлог образа не црни.“ Тако зборе, пушке потпрашују, И на Турке мрко погледују.
2. По улица каменити Свуда силан народ грња: Црни, бели, поносити, Суви, товни, пуни прња, Здрави, кљасти, голи, боси — Сваког некуд ђаво носи. 3.
58. Не кте мома већ да чека, Већ га тисни и изврни Баш сред оног блата мека: Пропаде му фрак тај црни, И тај шешир, и те лаче, Ма ту његов јад тек заче. 59.
бела зора зори, А беле се по пољу чадори, А серашћер кроз окола свога Украј горе види још једнога: „Бре аферим, црни каурине! Ево мени тебе сред равнине... Горе устај, ко још јунак дрема, Нек' се војска на душмана спрема!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Опет си тада био поред мене, сасвим близу, и не знам ко је од нас двојице шапутао Лоркине ријечи пуне језе: „Црни су им коњи, црне потковице.
“ Умножавају се по свијету црни коњи и црни коњаници, ноћни и дневни вампири, а ја сједим над својим рукописима и причам о једној башти сљезове боје,
“ Умножавају се по свијету црни коњи и црни коњаници, ноћни и дневни вампири, а ја сједим над својим рукописима и причам о једној башти сљезове боје, о добрим
У једно од најпријатнијих доба године, скоро преко ноћи, расцвјетао би се у баштици крај наше куће црни сљез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тода, дигнув руке, тргла се, укочила и гледа га уплашено. — Шта је, црни Димитријо? — А-а-а... — кркља он и тресе се. Њој се сажали кад га виде таквог.
— пита га она болећиво и благо. — Да те... видим!... — промуца он. — Да ме видиш?! — поче она тронуто — Црни Димитријо, ето, гледај ме! На! — И поднесе му своје лепо, чисто лице тако близу, да он осети додир њене косе са чела.
Изгурали га другови испред себе, на светлост. Он пре крстио ноге, погнуо се. Бели му се чалма, црни кошчато лице, а по белој шупељци у коју свира падају крупни му, црни и кошчати прсти.
Он пре крстио ноге, погнуо се. Бели му се чалма, црни кошчато лице, а по белој шупељци у коју свира падају крупни му, црни и кошчати прсти.
Доцније је Аница и мужа познала. Као што га је први пут видела: кошчат, али већ оронуо. Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика.
Увек га је гледала, био је пред њом исто онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.
А опет, кад се освести и види више себе мајку како она стеже чело, главу, лепи јој око слепоочњачâ црни лук с кафом, опет је тера од себе: — Иди, остави ме. Нарочито ноћу није давала матери да је код ње.
Ништа не говори. Само му јаче одударају они његови пуни, црни бркови од бледа, кошчата, а сада још и мртвачка лица. И испред Анице укочено, све више почне да се диже.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ти попови су стари, све вечни болови, све уздисаји црни, ти црни попови. Пред попови' ће бити ђачића који ред, да поју „свјати Боже!” да буде погреб свет.
Ти попови су стари, све вечни болови, све уздисаји црни, ти црни попови. Пред попови' ће бити ђачића који ред, да поју „свјати Боже!” да буде погреб свет.
КОЛО Мрак се црни небом шеће, хоће да га покрије, под пазухо главу меће тамбурице божије. Бледа глава, месец бледи, месец бледи
— Не уме Србин кама да крњи, ал' један камен урезан стоји, Србине, брате, у груди' твоји': тај камен црни Црна је Гора. На том је каму азијска гуја зубима кивним изгризукала цртама дивним јуначку драму.
И опет се задимио жути ћилибар, и опет се поновио чудновати шар. „Зар не видиш облак црни? Зло је по нама! Мрко чело, мрки брци, мрка долама.
— Шкрипну врата на дворани шумом, шкрипетом, међ довраци јунак стоји с пушком запетом. Оклоп лула, чибук црни цев је голема, мрко чело, мрки брци, мрка долама.
На Ловћен-капи замагли се храм, облачак над њим, црни један прам, сијевну муња по том прамену, кâ да су слова у том пламену, лијепо читам што ми пише плам: „Док на ту земљу
” — Тако се моли душа сироте, склопе се врата, калуђер оде. ИИИ Калуђер црни озбиљним кроком замишљен се пење уз трошно степење, понизним лицем, грозом дубоком, сухоњавом руком о врата лупа, у
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако су тихо ишли неко вријеме, али опет рече коњ Грби: — Окрени се, видиш ли сад шта? — Ево за нама лете црни гаврани и готов су нас стигнут — рече Грбо. — Баци четку! — рече коњ.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
није добра жена, или, што је све једно, добра газдарица, која је неопраница, која се није умила од пет дана, којој се црни аљина итд. МАКСИМ: Кажем ја, да не може ни једна добити награду.
ЉУБА: Не бој се, мајка, овде није тако. СТАНИЈА: И овце, и овде; ако није било, биће. Црни Срби, кад све попримаше, примиће и то. Који крштен човек носи браду? ВЕЛИМИР: Шта је теби брада на путу?
ВЕЛИМИР: Зашто се не би јеле жабе? СТАНИЈА (лупа се у прси): Еј куку! Проклет био, који посла децу у црни Париз, те да опогане свет. ЉУБА: А какво је коњско месо, Велимире?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у слици У мир И покрет, пар и непар; Ваздух заробљен иза глеђи, И урезана грчка слова Ко тумачење времеплова; Хероји црни или смеђи, Односно окер, ко опека; Полифем с коцем у зеници; Ахил и ини неурастеници И љубавници старог века.
Асфоделе, суноврати Које црни ветар клати, Боле не знати но знати Ко ли ће вас сутра брати. (10. ВИИ 1989) ТРИ СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY САРК 1 Уз
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
зар ниси приметио, Чарли, појавила се булумента типова са златним прстењем; знаш, Чарли, около злато а унутра црни камен! Композитори народних песама и композитори мексиканских народних песама!
Мислим, није ми, на часну реч, због ловуџе, баш ме брига, ионако је имам с мене па на уштап, али кад дофурају црни дани па у џепингеру немам ни кинтаћа (чак ни за кофи), а дође време да се сређују формалности, они — ти лежерни
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
глуши тутањ Хајдук-Вељка и одјек шири него празник летњи а фебруар је сирот, гладан регрут, са кришком хлеба што се црни стегнут.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад, ево, има дана десетак, и Јоци црни освану петак: прокашља као магарац стари, зноји се, гори, просто се жари, узбрдо гура температура.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЛАКУ НОЋ! Лаку ноћ, лаку ноћ! Сунце тоне за планине, И последњи трне зрак; Кроз пољане и долине Прикрада се црни мрак. Свуд спокојство тихо влада, Лахор шуми, роса пада, Лаку ноћ!
Међу царства твога гробницама твојим Ми смо бележили. 4 Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом.
ПЕЋИНА НА РУДНИКУ 1 Трипут црни гавран загракта и прну Над мрачним кулама Островице града... А деспота Лазар подиже се тада, Мрачан поглед баци у
3 „Звао сам те ноћас, седи свештениче, Јер содомски грех ми ум и душу мрачи, — Чуј, над мојом главом црни гавран кличе. Крик његов ужасни мој свршетак значи.
И синак је путем грео, Којим трње ниче тек, Увек благ, но увек смео, Мучећи се цео век. Док једаред, црни јаде; Од тиранске пушке паде.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ту кроз црни орах балканске лобање пролазе браћа као сенке под епитрахиљем и космополити, иду кроз пећине где се батрга човечија
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Кô вели: чекај да ја то некако удесим бар док се не охладим. Нека Агатон извуче из сандука стари, црни капут, нека истресе нафталин и нека га испегла; нека Танасије обуче своје црно одело, оно што га је правио за венчање
и о народним празницима; па нека Прока позајми од кога општинског одборника црну машну, а од погребног предузећа црни капут; па нека Трифун направи тужно лице као кад на једанаест извуче кеца; па нека се овај отмени пријатељ Мића обуче
АДВОКАТ: Ко да се венча; с ким да се венчам? АГАТОН: Па да се венчате; разуме се, не са Симком. СИМКА: Ју, црни Агатоне! АДВОКАТ: Молим вас, будите јаснији.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Још је мало у висинама трептао мутан одблесак, онда се облаци уметнуше и црни застор поче да се развлачи. Једна муња свитну, па одмах потмуло загрме. Топови су трештали...
На коси, у близини оне батерије, куљну земља измешана са димом И црни стуб изви се као да из земље куља. Још један, други, трећи... Гр-ру...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Пред очима се непрестано ређаху некакве необичне слике. Најпре се стадоше мотати некакви црни котурови, које она лепо распознаваше, и ако беше у густом мраку, затим се котурови стадоше растезати у дужину,
— Осећало је срце моје да ти велику муку мучиш... знала сам... И снови црни, из дана у дан... па да се полуди од бриге.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 17. Војевао бели Виде, коледо! Три године с клети Турци, А четири с црни Угри. Каде Виде с војске дође, Седе Виде да вечера. Стаде громот, стаде тропот Око двора Видојева.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРУГА ГРАЂАНКА: Баш сте ми нашли време за позориште! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Није вас стид! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Ужице се црни од црних застава! ДАРА: Сваки дан хапшења, рације, стрељања, а ви се овде играте позоришта!
ФИЛИП: Ова завеса не дели златно на црно и бело, иза ње се црни и бели и плави, златно — цело! ВАСИЛИЈЕ: Мишљу мудраца, кога је прапорац с капе огласио, иза завесе светли свет
Коракни опет!... Куку!... Коракни још једном!... БЛАГОЈЕ: О чему се ради? ТОМАНИЈА: Гино, погледај! ГИНА: Црни Благоје! БЛАГОЈЕ: Шта је? ДАРА: Па иза тебе остаје крвав траг!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Здраво да си ми Загорче црни, лукави, злослутни, тврдоглави, ја те волим. Здраво, ви тамо где је месечина мека, сваког ћу брата, што засео
А никад даље од сата хода у земљи овде били нису. Чучећи на четвороугаоним сандуцима за рибу, изгледају као угљари, црни од дима петролеја, а не као неки хероји таласа и бура.
Неколико гласних узвика и узимамо правац према Новом. Ветар душе и море шуми. А барка која је остала за нама црни се. Звезда Даница сја близу месеца. Море је сад магловито, стижемо у залив и пристајемо уз неке друге барке.
су ме, руменилом својим, или бледилом својим, и у најзабаченијим селима Подолије, у мору блата, развесељавали, овде су црни, црни.
руменилом својим, или бледилом својим, и у најзабаченијим селима Подолије, у мору блата, развесељавали, овде су црни, црни.
Осетих како је стење лако, и видех како се обала преврће. Над сваким валом који би нас засуо лебдели су и лепршали црни корморани.
Лица су сва у комадима. Носеви, вилице, чела су четвороугласти, и црни. А очи мокре на дану, и увек мутне. Кад звона зазвоне, све те грдне, тешке сенке крсте се, крсте.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
врљика преко ножице, па рамље и јауче; један старац се саплео на остругу, пао и угануо ногу, превили су му туцан црни лук, а он јуначки трпи бол и иде дале одважно за вођом, ослањајући се на штап.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у
И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну
под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови. Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....
— па баци пушку и седе. На тридесет корака од нас, за једним трном, црни се нешто, и ми сви знамо шта је то, али су очи свију нас управљене у онај мали, округао отвор, који је окренут к нама
По небу јуре и снују час густи и црни, час растресити и развучени загасити и беличасти облаци, силазе ниско, ниско, закачињући почешће највиши део шуме,
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) СРЕТА (дуго звони): Господо, господин Јеврем Прокић има реч! XИВ ПАВКА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (на вратима): Јевреме, црни Јевреме! СРЕТА (строго): Пст! ЈЕВРЕМ: Ћути, иди одавде! ПАВКА: Ама, само да ти кажем.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су
његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И лебдела су зрна у води, без ослонца, Покушавајући да побегну из лонца. Црни лук, нашав се сред те гунгуле праве, Превртао се преко ћелаве главе.
А за крај Ово знај: Крај је у једној њиви, Па у потоку подно те њиве — Велики, црни, влажан камен Око кога расту беле гљиве.
Корача важно, тобож нерадо, Вукући ноге, ко да у глиб тоне: „Јеси ли ти то, црни Авдо?” „Ђоко Ђорђевићу, мој Дантоне! Спора си, ал достижна, земаљска правдо Да те нађемо, сви трчимо маратоне!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И фијуком сетним нек ти ветар поје, Успаванку вечну кроз простране равни; А гаврани црни у сутон ће тавни, Заграктати тужно крај гробнице твоје. Страдала си дуго.
И свако вече, када свет се смири, У мојој души затрепери сета, И тихо расте, развија се, шири Ко црни цвет што само ноћу цвета.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
мном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве; у ад ми се свијет претворио, а сви људи паклени духови. Црни дане, а црна судбино! О кукавно Српство угашено, зла надживјех твоја сваколика, а с најгорим хоћу да се борим!
Страшно л' бјеше једном погледати: дим те црни бјеше приклопио, сто хиљадах притисло Тураках, око тебе пушке грмијаху, фриштијаху хиљаде момаках а гракаху на јата
ЂАЧЕ Није, ђедо, тако ми рождества, но некакав покољ те велики; од милине уру сам слушао! Дим је црни легâ над Бајице кâ најгушћи облак о јесени. ИГУМАН СТЕФАН Хајд отолен, што којешта дробиш!
ОТВАРАЈУ ЂАЦИ ВРАТА, КАД ЕВО ВУК МАНДУШИЋ. НАМРАЧИО СЕ И ЦРНИ МУ БРЦИ ПАЛИ НА ИЗЛОМЈЕНЕ ТОКЕ, ЏЕФЕРДАР ПРЕБЈЕН НОСИ У РУКЕ, И СЈЕДА КОД ОГЊА, САВ КРВАВ; НИКОМЕ НИ ПОМОЗ БОГ.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Око јој још топло, коса јој се још као зифт црни и светли. Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и
И кад би све то свршио, уредио, не појављујући се, и не казујући се ни матери ни Софки, готово у црни мрак оде у своје село.
из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и растура, — поче она Софку одозго журити: — Хајде, Софке! Време је, Софке! Тек што ко није дошао.
Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио. — Ах, Ахмета! Ах, црни сине! Ах, псу!...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И свод к’о црни симбол је наднесен Над општу, тужну мочар... Свуда јесен! Сто ветрова, као сто уздаха, веју Преко хрпе жутог лишћа
НА КАМЕНОЈ КЛУПИ У мојој души шýми тако тајно У мрку поноћ и у вече сјајно Незнаних, мутних жеља црни лет, К’о јата тица раширених крила, Прошлости сенке, што је једном била, И сада сенчи илузија свет.
Тонемо као труп Титаника. Мрак. Неизвесност. дуги, мртви часови. Глуво доба. Круже кобни, црни гласови. А душе захвата слутња, страх, и паника. СОНЕТ Шта је то? Урлик побеснелих руља? — Не.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Вјетар је дувао низ Крстац све то јаче. Над Црном Гором повијаху се тушти црни облаци. Сунце је тонуло у море. Са запада до пола неба бјеше ведро, а од пола пут сјевера паведрина.
“ „Бјеху ли коњи бијели јали црни?...“ запита важно, Петар, шура му. „Јади их знали, бјеху свакојаки! Еле мицасмо се кроза њих, ама никад изаћи...
настави сердар, ваљајући очима наоколо, јер се сумњаше, „не бјеху то наши људи, нити Турци, но некакви чудни, црни војници. Не знам шта би даље... Пред зору пренух се мало, па опет затљах, и виђех јасно, нâ, као на дану нашу војску.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Осим тога заклетве се употребљавају у правом и ублаженом значењу (С места се не помакао, и Тако не имао среће као црни паук у гори!). Неретко заклетве могу да буду и условне (Не дочекао сутрашњи дан, ако сам ја то рекао).
Тако ми троскот на огњишту не изникао! Тако моје тијело вран (гавран) не кљувао! Тако не имао среће као црни паук у гори! Тако пепео не сијао мјесто сјемена другога! Тако се небо нада ме не пролило!
Нашло те више чудо од смрти! Не било ти доста ни земље, кад се укопао! Не знало ти се гроба ни мрамора! Од тебе црни траг остâ! Отуд те на носила донијели! Погинуо без замјене!
Хоће пушка, но није кремена. Храни сироту на своју срамоту. Црна капа — жалосна прилика; Црни данци — црни похођани. Чиста злата рђа се не прима, Чисто злато потамнити неће. Џефердаре, мој по богу брате!
Хоће пушка, но није кремена. Храни сироту на своју срамоту. Црна капа — жалосна прилика; Црни данци — црни похођани. Чиста злата рђа се не прима, Чисто злато потамнити неће. Џефердаре, мој по богу брате!
(Јасен) 11 — Ко је лијеп и сваком драг? Ако не погодио, љубио те црни враг? (Љубидраг) 12 — Који је чам низак као трава? (Јечам) 13 — Који се лед никад не смрзне?
(Мачка; — мачак) 172 — Црна кудеља бијелу жицу даје? (Црна овца и млеко кад се музе) 173 — Црни калуђер црно плашће дене? (Кртица) 174 — Црно ко ковач, а ковач није; земљу оре, орач није?
благостање зенђил — богат, угледан зифт — онај талог што се накупи у муштикли после пушења зли(ћ), (злога) — црни пришт (болест) изгртало — чиме се изгрће жар и пепео из пећи; ватраљ издат(-и) — болест груди, с пробадима и тешким
пињата — земљани суд који се ставља на ватру плавота — назив за вола плавкасте длаке поганац — врло опака болест; црни пришт, злић подљут(и) — када се ко удари или убоде, па му се рана „подљути“ поздер — место пред сеоском кућом, где
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
јесен, брање шљива, кување пекмеза! Шљиве маџарке, пожегаче, белошљиве, раношљиве, дудови бели и црни! Све ти то ждребио, стеоно, скотно, супрасно, трудно!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Надимљи се црни враже, кâ ’но Грци по полици. Они јесу добри ловци. Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу. Из ње ваде талога,
— О, боже сачувај и блажена Дивице!... Шта говориш?... Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити... Дође Шкељо. — Јето вуку сплату и бродиће! Пуни су приковођана.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
моја, главо, где рај дотрајава, Круни се твој камен и у прах претвара: Сваки дан га сунце по мало обара Сваку ноћ га црни ветар развејава.
Празан сам и бео као дно кречане. Најзад, црни свете, ево твога белца! Међ ребрима смет ми снежно грање зида. Из мозга низ ждрело усов леда клизи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Застајем и слушам како ледена дрхтавица отиче у крви под опанцима. На обали у снегу црни се човек. Снажна човечина. Подигао руку, ћути и не миче се.
— Само су ситне птице шарене. Гаврани су црни. Ни орлови се не ките. — Газда све може. — Може ли дукат да баци у снег? — Може. — А сина?
Не заборави шта сам ти рекао. Аћим полако изјаха на пут. Ђорђе гледа за њим. Црни се на снегу. Скресано стабло шљиве. ...Хоћеш да те молим за опроштај? Да те сачекам, пољубим ти руку и скрушено ћутим?
Дуго су руке, затупасте и несигурне, пипкале и трзале резу на вратима собице с прозорима педаљ високим. Замирисао је црни лук и својим дахом и сасушеном земљом у белој брадици жилица.
Аћим застаде, али се не окрену. Пред ошптином, у магли, црни се и као да тоне гомила сељака. — Пред њима морамо да смо онакви како то доликује народним старешинама.
Неколико њих пође за њим и са орукањем изгураше касу на снег, пред општину. Здепаста као пањ, црни се на снегу. Сељаци је опкољавају, галаме да не би ћутали, сулудо весели вичу да је каса хиљаду пута већа од печата.
Тамо где се сунце заклало на планини, диже се неколико великих љубичастих клобука. Модрина прелива снег. Црни се каса и стоји усправно, врâне се мртваци у сукненој одећи, разбацани по снегу око касе пред општином, чији печат
Ђорђе клечи уз постељу. Камен у старом гробљу. Изврнута шубара у барици петролеја, који се црни као крв у сенци. Мало дале, љескају се парчићи разбијеног цилиндра. У полутами — жутњикав левак светлости.
Време ми је да прегазим Мораву. Чуј ме, наследниче! Кајем се што ти ово причам јер ћеш помислити да сам грдан лажов и црни развратник. Хоћу, не из зле намере, и тебе да поставим на своје место.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Излази одатле, или ћу ти извући уши! — грмну Поглавица Доњега света, најстарији, најдебљи црни ђаво. — Гле, каква јуначина, а бежи! — Насмеја се старац, све му се стомак тресао.
С осмехом су им показивали где се лове шкољке и ракови. Уводили их у своје куће, износили пред њих сир и црни ражани хлеб.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Чарапић, једкни који је смео да му уђе под шатор из ненада, затицао свег црног и од сумње: није веровао никоме, тај Црни Ђорђе, а ипак су га изневерили. Гледа Чарапић у своје бронзано лице и чуди се самоувереном новом добу.
Била је шеста година деветнаестог века, новембарска ноћ је, у свом пролажењу, простирала црни лед, од Саве и од Дунава налетали су ветрови, сударали се над тврђаВом и засипали, све, скочањеним, ситним снегом, иза
Тако он сад види, над Мачвом, небо које је, одасвуд, безмерна плава празнина и чист, црн сјај; у исти мах, осећа тај црни сјај како му, са знојем, клизи низ потиљак, а Петар спава, сан му је миран, а ископане грудве земље миришу на
би умео да каже јер више није било оне разлике између дана и ноћи по којој се време обично рачуна: пузао је, сам, кроз црни лагум без дна.
У једном није могло бити сумње: кад год је бивао у Београду, Црни Ђорђе је свакога дана долазио да обиђе свог дечака а то је значило да сваког дана залази и у кућу руског изасланика са
баш из круга и клизи, насупрот свим законима физике, уз падину; понекад је, опет, исти посматрач готово сигуран да се црни блесак, као покретљива скрама, сурвава низ падину и утиче право у круг.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
XЛ ИИ ПОНОЋ Поноћ је, У црном плашту нема богиња. Слободне душе то је светиња, То глуво доба, тај црни час... Ал' какав глас?...
А кад се кретоше даље Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима! Да је кипарис црни покрио огњиште њено, Хипонику би било светлије и лакше тада; Ал' он је пружао руке на сиње далеко море, Лијући на
стрепњом неког мирног јада Нас, и хладне врте, и природу бону; И кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни; чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. Ј.
А залеђен, мртав, к'о да с ледних уста Један горак осмјех још трепташе мио... И кад црни сандук, на конопце дуге У дубину спуштен, крупна земља засу, Само врисак мајке, глас бескрајне туге, Очаја и бола по
На мом крилу започета Тужна песма стоји; С белог листа гледају ме Црни јади моји. Нада мном се ветрић наг'о, Па у строфу вири - „Веселије!“ шапну, - духну Па листак отпири... М.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Неправда је Сатанине душе зла шар црни у воздух извела: ад се зове, злости мучилиште, злога цара мрачно владјеније.
Враг се неки црни у њем неба горди адским самодржавијем, заслужена то му је награда и његову злобну легиону што су с' дигли небом
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
лењир на песак и повукао дрвену писаљку поред њега; она је при том на своме путу отрла песак и оставила за собом јасан црни траг. А кад је хтео да нацрта круг, учинио је слично са својим шестаром.
„Зар те не радује ово признање ученог језуите?“ „Ах, оче! Ти познајеш бели свет, али не познајеш онај црни“. „Како то мислиш?“ „Одмах ћу ти рећи.
На то се побунише покрајине, а Европа објави рат Француској. Наступише црни дани 16 октобра 1793 погубљена је краљица, а пет дана доцније погинуше сви жирондисти под секиром гиљотине.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И док сам запањено гледао у леш, са стреје, на ноктима изгребане сисе, капало је равномерно, па се танки, благи и фини црни млазеви сливали у један велики ожиљак гранатине ране на трбуху.
Па је бегао тако Свилар задуго док су одваљене капне на ципелама клопатале и сапињале га, а црни оштри нокти голих прстију рањавали се по шиљцима неравне калдрме.
су и ледена поља и снегови, бескрајни камени ланци планина што су штрчали као изломљени и разбацани, као намрштени, црни и у облацима угушени огромни бршљани костура, горди посматрачи прохујалих векова, као пространство на коме је све
љиљани, снажно замирисаше њихови петали; весело се заискрили снежни врхови и масиви глечера надвишени над безданом. Црни скелетни вршци заблисташе црвеним одблесцима. У предсмртним мукама магле се грчиле, склупчавале, ковитлале, топиле.
Муњевито ишчезавало је све чиме је био опкољен: шиљати врхови торњева, и као стреле оштри и црни масиви, и жамор улица. А тада, други и давно заборављени, један мили дах забруја за њим.
— Црни Ико, шта говориш? Јеси ли при себи? — Јес’, бога ми, — вели Икета. — Како да нисам при себи? — Па како? Ма не може би
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Атријум и каминети с прегачама од мједених „египатских” плочица повезаних ланчићима били су такођер црни од црног сјајног полираног мрамора. Све је ту било као на луксузнијем одјељењу јеврејског гробља.
У појединим земљама букнуле су револуције. Људи су провалили из својих кавеза, из својих брлога и јазбина, мрачни, црни у лицу, жедни крви. Кроз масу је проврвјела празновјерица да крв бесмртних продужује живот смртнима.
С муком сам устао из кревета и довукао се до прозора. Био је то мали црни фургончић. Из њега су изнијели нешто дугачко, умотано у бијелу плахту, и шутљиво унијели у зграду.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на
Беше скоро поноћ. По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање
Страх га беше погледати. Густа коса му беше спаљена и на место ње стајаху још уковрчени црни и тврди пурци, пепео од косе, који му даваху још страшнији, необичнији изглед.
Ниједне мисли не беше у глави... само се нешто црни тамо пред нишаном... Окиде!... Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде...
Руке му везане, али овлаш, те њима слободно креће и маше народу... — Еј, црни Ђурица! — узвикује неко близу њега. — А-а! ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако су тихо ишли неко вријеме, али опет рече коњ Грби: — Окрени се, видиш ли сад шта? — Ево за нама лете црни гаврани и готов су нас стигнут, — рече Грбо. — Баци четку, — рече коњ.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ЈЕСЕН Ноћ без неба, ноћ јесења; а кроз таму Иде, мили сумаглица, влага хладна, Земља мокра и црни се к'о страст гладна. Где-где само суве сенке голих грана К'о костури од живота, мртвих дана. Свуда земља; видик пао.
Велики понос, моја вера труне — Трунуће зато док имају снаге; Црни облаци видик рада пуне, Моја прегнућа и часове благе. Пуст живот гледам к'о владар без круне..
Ил' је коб моја, што у дане ове Осећам руку како мирно пише На моју љубав, мисли и на снове Име, које ми на крст црни дише, На крст што носи све радости нове?
Пет векова, црни' као пет гаврана, Пали су по земљи, у крваве воде, Уз музику смрти и химну слободе, Уз кораке моћне историјских
Тај осећај страха, што у мени расте, К'о с пролећа воде, к'о црни облаци, Да л' крије у себи смрт што ме полази? Ил то прошлост моја — моје душе зраци — Без покрова свога парадно
Ил то прошлост моја — моје душе зраци — Без покрова свога парадно пролази, К'о с пролећа воде, к'о црни облаци? Можда ме то зову моје наде драге, И мој дух оставља овај плач долина?
1915. ИДУ Очи им вире из гробнице страха. Без душе. Црни к'о подигнут гроб. Усне препукле од врелог даха. Над сваком главом надвила се коб.
Све што год је им'о све је Србин дао. Сад без земље своје, ал' још за њу мре А мрак и црни ужас Отаџбином пао. Он чека, јер уме да преживи све. Нек чека!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Рекли су ми да је годину дана раније (1873.) у Њујорку дошло до панике на ”црни петак” и да се Њујорк још није опоравио од тог удара. Било је на хиљаде незапослених, иако је било лето.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА (улази за њим и носи књиге и капу). ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао? РАКА: Нисам! АНКА: Јесте, јесте, тукао се!
ЖАНДАРМ: Разумем! (Салутира и одлази.) ВИИ ПРЕЂАШЊИ, без ЖАНДАРМА ЖИВКА (Раки): Шта си урадио, црни сине, говори шта си урадио? РАКА: Ништа! ЖИВКА: Ама, како ништа кад си разбио нос сину енглеског конзула!
) ЖИВКА (клоне од узбуђења у фотељу): Никарагуа, црни Никарагуа, шта ћеш ти тамо? РИСТА (узбуђен): Не знам... тако... судбина ваљда.
Него стишај се ти мало, па да разговарамо о томе: шта да се ради? ЖИВКА: Ама, какво те стишавање снашло, црни Васо! Зар изгрдили ме и нагрдили и нафарбали свима бојама у новинама, а ти мени да се стишам!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма. С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке. Он је ишао. [. . .
Он је ишао. [. . . ] Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори [. . . ].
помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори [. . . ].
]. Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да
]. Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.
351 При свему томе одређену улогу има варирање, усмерено ка појачавању. На пример, „црни сандук за одело”, који се на сразмерно маломе растојању трипут помиње.
352 Поменути црни монах није нико други него јеромонах Пантелејмон, коме су Турци пре бекства из Србије сву породицу на колац набили и
Чинило му се да гледа у своје велике, подбуле жућкасте очи, са тачкицама крај зеница и да види и црни свој огртач којим је био загрнут”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Не стрављуј то дијете! — промуца Милоје дрхтавим гласом, а меко и некако својски. — Напоље из куће, Циганине црни! Надвор и не плаши ми дијете! — крикну она поново и подиже пут њега ожег.
Рекао сам у селу да ми је она жена умрла. Ех, брате, нема чистије земље од наше. Ово је Турћија, а оно тамо црни образ. Ако те лажем, прошао и код Бога онако као у Анадолу!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ти док си крову стража голема — Пожара нема. И усред зиме за сиротана Нађе се штогод и црних дана; Њему су црни, ма да су врели, Ал’ зима има и ноћи бели’.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Отресе се од њега и побегне.) РУЖИЧИЋ (сам после кратког ћутња): Шта је друго љупки брак, Него рен и црни лук? Сузе лијеш кад га једеш, Ал’ га зато опет једеш.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
КРАЈ ПУТОВАЊА 43 XИВ ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ 44 XВ МАГИСТРАЛЕ 45 ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА 46 ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ 48 ЦРНИ ЈАМБ СНА 49 ДАКТИЛ СНА 53 СОНЕТ 55 СУНЦЕ 56 СМРЋУ ПРОТИВ СМРТИ 57 ХРОНИКА 58 ОДБРАНА
Пашће сунце тамо где сам ја клечао. ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ (1956) За Ј. Х. ЦРНИ ЈАМБ СНА Ја после великог сна подузех пут тужан МАЛАРМЕ У уху звезда за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним
Краков, Станислав - КРИЛА
Доле је био вртлог планина, зидова, минара, воде и пространих вардарских ритова. Црни бодљикави пауци се купали у мору, које је можда било и плаво као неч ије заборављене очи.
Зраци рефлектора пресецају небо. Бде над сном и спокојством. В ПРЕД СМРЋУ Нешто севну тамо на гребену што се црни у ноћи. — Гррру... Као да задрхта земља. Потом тупи пуцањ пушке, и опет тишина. Ноћ је као пред буру.
Гледао је једним оком како војници старци туцају камен крај пута мирно као и раније. Носио је само црни завој на лицу. Мија пак није хтео никаквих покрета, промена.
Код Зејтинлика грмеле су страшне експлозије бомби, и наскоро је избио густи црни дим запаљених бензинских буради. У граду су бежали по улицама преплашени Јермени и Грци, и склањали се у туђе капије.
Облаци, црвени, жути, бели, црни и зелени. Као да стотине кратера вулканских баца сваког тренутка паклени плод из себе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Како месечине још нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни према оделу, да га са уживањем слушам како лаже по два сата. Госпођица Н. долази нам у друштво.
Искрцавамо се. Жандари црни, врло елегантни, поносити на своје униформе, благи и услужни. Варош европска, мање лепа од Казабланке. Прашина.
Сматрају за природно да белац чим стигне буде услужен пре њих. Казати црнац увреда је, треба рећи Црни; то мање показује разлику у раси. На црним таблицама исписане вести из Европе добивене радиом.
Налазимо се и дале близу пристаништа, непомични на пучини. Осветљени великим лампама црни укрцавају тамно камење из шлепова. Дакар блиста.
Сам за себе каже да је „бриљантан“ јер уме да „козира“, што други, каже, црни, не умеју. Хришћанин је. Узимамо пус–пус нас тројица три пус–пуса, и полазимо у тражњу најлепше црне Конакријке.
тркача да прво избаци мушкарце из полузаспалих кућа, па да онда нас уведе, то нико не схвата чудним ни неумесним. Црни луди увијају се у плаштеве, машу нам рукама, смејући се одлазе у ноћ.
Гаде се на мирис: све ће то белац појести. Имамо пола сата до поласка брода. На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку.
да узму неколико десетина њих за рад на утовар и истовар доцније робе, враћајући их при поновном проласку крај села. Црни дошљаци испеше се уз конопац у лађу. Дуги, блештави, њина одећа састоји се само из једне обојене марамице.
За пола сата црни хришћани били су сасвим изнемогли од свога мајмунисања отмености. Жене су најпре јеле суву рибу и хлеб, влажан и без
Неколико степеница силазе са мале верандице на стазу, што се најпре нагло спушта, а онда нагло пење у заселак где су црни дућани, рибарске колибе, кошеви.
Како су црни у ствари врло лагани у остваривању својих чулних уживања, која су онда виолентна, а како је ова игра пут ка остваривању
Дознавши да ћемо у шетњу, црни нас дочекују на реци са там–тамом. Седели су у трави, чекајући нас, па кад смо се приближили, искочили тако нагло и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
смишљати Каквим ћу смехом јаук пратити; Те кад се споје наши гласови, У буни ће се земља трзати; Мислиће да је црни пакао, Те престо руши царства подземног. СУЛЕЈМАН: Идите сад!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
води један друм најпре y јужном, а после у југо-источном правцу преко Грљана, Планинице, па даље све уз велики (црни) Тимок преко Лукова до Кривог Вира, где се сједињује са друмом који иде од Бање на Параћин и који горе споменух, те се
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Сме л’ на нашем небу бити Много звезда, сме л’? Мора бити много звезда, Црн је онај мрак, Моји стари црни јади Ишту светô зрак. А за песму не брини се, Та не умире; Та ја умем јоште певат’, Боље него пре.
XВ У гроб, у гроб спуштају је. Живот мој, и моје све. Страшан је тај црни амбиз, — Само у гроб у гроб не! Па зар ја да први бацим Шаку земље на њен лес!
ЛИИ Тетка Мико, уђи и ти У мој оквир црни, Одатле ми најдавније Спомене разгрни! Сећам те се као виле Која стоји сама На извору најбистријем Српских нам
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Извио сам се да видим... Згрануо сам се... Пети пук бежи у паничном страху. Психолошки разумљиво. Ти црни облаци подсећали су на огромну, мрачну авет, из које су кла убиствени пламен.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Шешир се бели, Марама жути, А дугмета на пруслуку Нема ни једног. Брк ми се црни, Брада ми расте, Бритва ми се затупила, Неће да брије.
Народ без свести стење, јер страсти је трзају мртву, И слепоћа духа црни јој ископа гроб. Гди је Србије гроб? Је л’ Косово? Марица? Прилип? Ах, сва бедна земља општи плачевни је гроб.
Српски роде, прекидај Грозне сузе проливати: Мртва лежи твоја мати, Твоја слава, твоја дика. Црни слови неизгладни На гробу јој натпис режи: „Овде Српства мајка лежи, Од синова убијена. 14.
Онда се подиже силна и храбра јуначина мишцом, Петра и Марице врсни син Ђорђе, а потоњи Црни, Ког је невидимо божија десница водила крепко, Народу смућеном почев говорити небесним гласом: „Докле ће српске нам
Гди нам је божије сунце осветлило путове довде, Ту ћеш зар ти се упињати црни навлачити облак? Сироте пиште, ах, небесна страши се гнева и стрепи! Вечите правде, знај, око је будно.
1843. Никола Боројевић ОБИЛНИ Нек’ непријатељ свега што је добро У чисто жито црни кукољ сеје, Нек’ сваки држи оно што је добро, Нек мрзост режи а лудост се смеје, — Ја и ти ћемо, мили српски побро,
људе, Књиге пишу, људи веле: Што се жени и удаје, То се жени и удаје На овоме белом свету, Кад се легне у гроб црни, Не мисли се на сватове. Осим тога, ево судбе Праведне је јасна воља Показала шта да буде.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: За Венецију... БОШКО: Бог је убио! КАП. ЂУРАШКО: А што? БОШКО: Како: а што? Та зар не видиш црни покров тај, Што је у својој љутини господ На Лазареву земљу спустио Да у сужањству пишти жалосном? Па где су браћа?
И метанијама богобојазним Поглед повраћам свесаздатеља На развалине царства нашега; Али пропасти славе негдашње Црни је ђаво био виновник!... ВЛ. ВАВИЛА: Не греши, сине!...
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ућута бој — Поноће стиша Пушака громких смртне јекове, А болан јаук груди смождених На црни крили тама понесе, Да га синови будној краљици С пољупцем сетним срца снужденог На забринуто чело притисну,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. 3нам ја то све и осјећам, али ми не дају пјевати о срећним данима минула времена,
око којих се разлијегаше језива писка орлова и студено грактање врана и гавранова, па би као упола јаукнуо: — О ви црни врани и орлови, наједите се, науживајте се, и напијте се крви моје и снаге моје!
Кô иза јучерашње кише изведрило, ниђе облачка! Само доле над Козаром наднијели се црни облаци, а горе око Кочића Главице врза се густа маглуштина...
Устави, болан; доста је! Симеун и не 'аје, већ једнако пуни и подврискује: — Стан', курвићу, црни калуђере, данас мени измакнути нећеш! — Устави, Симеуне! Устави, болан! стадосмо и ја и Партенија викати. Не помаже.
— Да, да, дјецо моја и Србови моји, млого сам ја црни' и мучни' дана претурио преко ове сиједе главе бранећи ову свету цркву од немилостиви' и без божни' Агарјана, те вам
Ја сам заборавио малоприје казати колико му је година. Чојек нек иде по реду и закону, па да је црни Циганин, он ти је одма' код мене добар. Е, 'вала ти за то! Де-де, господине, дале.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Мрзи благе ноћи кад миришу страсти, Кад небо трепери, кад блиста ведрина, Кад се река вала мрачна кô сабласти И црни се борје, царује тишина. Та свечаност пуна чаробности неке Тако је далеко — пуна чаме гнусне.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
ПОНОЋ ...Поноћ је. У црном плашту нема богиња; Слободне душе то је светиња. То глухо доба, тај црни час — Ал’ какав глас?...
Само оне црне звери, Што ђавољи шапат чују Само црни калуђери Подмукло се осмејкују. Пред њима је борац стари, Узор свеца и човека, Што идејом свога века И векова
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Те сура пољем лута звер, и гавран сам црни се по снегу. 3 Ми хорно, руку под руку; на срцу топло, шкрипи под ногама снег — земљом нам застрта свила.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Пошто затвори дућан, пође. Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма. С обе стране, сниски, као нанизани, црне се дућани, стреје, ћепенке. Он је ишао.
« Знао је да ништа не помаже. Нити да помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.
помаже оно кад сави, уђе у улицу, која исто тако мртва, пуста и црни се, а испод њихове Јованкина висока кућа јаче се црни и као да му она нешто говори, те њему од тога срце трне.
осети како му се у кућу не улази. Али ипак мирно улази. Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да
Мада зна како се кућа црни, двориште шири, испод дворишта, опет, више зида висока заједно са дрвећем црни се њена кућа, лелуја отуда и као да нешто говори, оплакује га.
Мора, јер ено друм почео све више да се пуни, црни, закрчује колима осталих бегунаца. Зато Младен, скупљајући сву снагу, не могући више да је гледа како једнако луња,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ТРАВА 121 ХРАСТ 121 ЦВЕКЛА 122 ЦЕР 122 ЦИМЕТ 123 ЦРВЕНИ ПАТЛИЏАН 123 ЦРНИ ЛУК 124 ЧЕШЉИКА 125 ЧИЧАК 125 ЧКАЉ 126 ЧУБАР 126 ЧУВАРКУЋА 127 ШЕВАР 127 ШИМШИР 127 ШИПАК 128 ШЉИВА 128 ДОДАТАК
, прича народ да је постао после једне велике битке, у којој су се бориле различите »вере«: црни б. постао је од циганске крви, плави од турске, а црвени од српске (Браство, 7, 1896, 52). Б.
ГЛОГ Wеіѕѕдорн (цратаегуѕ оxyацантха). Глог. Реч је. прасловенска, в. Шулек, Рад, 39, 15. »Црни« г. (цратаегуѕ нігра и прунуѕ ѕпіноѕа). Речју »г.« обележава се у овом чланку и једна и друга врста г.
штапом, а убити ножем чије су корице од црнога г. (Венац, 14, 609). Код оваквих својих особина није чудо што се црни г. врло често ушива у амајлије у виду крстића или љуспица, да би се дете одржало, или да га не би напао вампир (в.
из земље: не једе се кашиком, СЕЗ, 14, 37; жене не раде ручне радове, СЕЗ, 19, 36), на »Црни торник« — први уторник после Ђурђевдана (празнује се, »да чавке и вране не једу к.
Р. се за лек бере у Међудневице (ЖСС, 143). РОГАЧ Јоханніѕброт (цератоніа ѕіліqуа). Рогач, рошчић, слатки рожиц, црни клас (Шулек). У Херцеговини накађују се на праху од р. болесници од приштева у грлу (ГЗМ, 4, 161). Теј од р.
латински називи: діпѕацуѕ, ѕпіна алба, цратаегуѕ моногyна (»бели« трн или »бела« драча); паліуруѕ ацулеатуѕ (»црни« трн или »црна« драча). Уз ово долази и глогово трње (цратаегуѕ охуацантха). В. Глог.
нпр. ТРЂ, ННЖ, 3, 48). У околини Требиња на дан свадбе сви светови, а нарочито млади момци, забадају у хаљину црни т., »да им вјештице или зли духови не нахуде« (ТРЂ, ННЖ, 3, 48). Ко носи собом штап од црнога т.
ТРЊИНА Сцхлехе (прунуѕ ѕріпоѕа). Трњина, трнавка, црни трн, дивље шљивице (Шулек). Народ верује да не може бити правог пролећа док т. не процвета (Софрић, 213). Теј од т.
Црвени патлиџан; парадајс. Ц. п., са нишадором, као спољње средство против пришта (СЕЗ, 13, 1909, 374). ЦРНИ ЛУК Зwіебел (алліум сера). Црни лук, капула, кромид, кромити лук, црљенац, чебула (Шулек). Ц. л.
Ц. п., са нишадором, као спољње средство против пришта (СЕЗ, 13, 1909, 374). ЦРНИ ЛУК Зwіебел (алліум сера). Црни лук, капула, кромид, кромити лук, црљенац, чебула (Шулек). Ц. л. се радо употребљује у гатању.
Ћипико, Иво - Пауци
Би ли даље пошао? Али, опазивши под врхом, над собом, да се нешто у снијегу црни, као голем поваљени пањ, пође напријед. Сада је већ близу.
Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес. За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
човек, не одобрава овај неприродни брак, и да ће се све то, ипак, лоше завршити, да се већ над земљом рашком надвија црни градоносни облак неслоге.
Изненада из пламене кугле у дну неба, сјурио се огромни црни гавран и пао на витежево раме. Стрепим од тог злослутног знака.
Све је могуће међу људима. Димитрије Најзад! Киша! Плахи благотворни дажд спустио се на Вратимље. Најпре је стајао црни, чинило се градоносни облак, ниско над самим хрптом гребена Вратила. Био је огроман и непомичан.
Стока ће од таквог сена измршавити, краве засушити. Црни дани надвиће се зимус над Вратимљем. То кажем, а остали одмахују главама, нико да се забрине, веле за мене да сам
Ноћ иза тога провео сам мучен ужасном мором. Поново ме у сну посетио Црни Стеван. Зовем га Стеван јер сам тако навикао из млађих дана кад сам веровао да ћу га, ако му наденем људско име,
Али Црни Стеван је остао упоран у свом изгледу, био је и остао само џиновски црни паук и ништа више. Није се потрудио да за свих
Али Црни Стеван је остао упоран у свом изгледу, био је и остао само џиновски црни паук и ништа више. Није се потрудио да за свих ових петнаестак година измени једну једину љускицу на својим рутавим и
Те ноћи ме је посетио Црни Стеван. Увек је долазио на исти начин. Однекле из мрачног ћошка помолила би се најпре његова сјајна црна глава са
Стењао сам и тресао се од паничног страха, али нисам смео да вичем. Знао сам да ће Црни Стеван и на најмањи мој узвик, па чак и шапат, померити своје предње ноге ближе моме врату.
Хтео бих још да живим, а Црни Стеван ме дави. Знам да ће ме удавити пре ако се опирем али ја то ипак чиним, иако желим да живим дуже и зато вичем,
То измишља моја болесна глава да би ме кињила, рекао бих себи, али зар сам се тиме могао утешити? Да Црни Стеван збиља постоји, видео би га још неко.
колибама, шталама, земуницама, шумама, стоговима сена у којима сам спавао, на сваком новом коначишту наилазио је Црни Стеван као да хоће да ми покаже како је свуда са мном као моја брижна сенка.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
сунце жеже, кипти зној, По какав Турчин из Зворника Спокојно пуши чибук свој И ћутећ гледа на таласе, Пруживши дуги, црни врат, Док близу њега мирно пасе С босанском робом верни хат.
и сила робља, Кô тучне статуе Крона помамно стресају копља И већ, у дивљој страсти, без нежне туге и страха, Кô црни гаврани кличу и Вуку лешину Граха. 1889.
Међе царства свога гробницама својим Ми смо бележили. 4. Ни црни кипарис, ни зелена трава Твоју свету хумку не покрива собом, Дојчине-витеже! Ал' је никла слава Над сравњеним гробом.
Ето то је програм, нека свако види: Пишите нам Срби, како вам се свиди? Црни домино 22. јануара 1887. г. Али слабо богами да ћу казати где сам.
1883. ПЕЋИНА НА РУДНИКУ Трипут црни гавран загракта и прну Над мрачним кулама Островице града... А деспота Лазар подиже се тада, Мрачан поглед баци у
„Звао сам те ноћас, седи свештениче, Јер содомски грех ми ум и душу мрачи. Чуј, над мојом главом црни гавран кличе, Крик његов ужасни мој свршетак значи.
А кад се кретоше даље, Узеше и лепу Хелу, и Хела отиде с њима! Да је кипарис црни покрио огњиште њено, Ипонику би било светлије и лакше тада; Ал' он је пружао руке на сиње, далеко море, Лијући на
спомеником мрачних, минулих и древних лета А сова с развала кличе и месец на небу сија, И ветар суморно дŷше и црни кипарис нија. 1889.
Ниоткуд живога јава, Изгледа као да живот у миру дубоком спава. Само облаци тавни, кô црни градови неки, Покрише огњени запад.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
професор историје српскога народа, а сада већ сам њена личност, човек од преко шездесет година, одевен у дугачки црни реденгот, преко којега се спустила скоро исто толико дугачка бела брада, дочекао ме је као свога давнашњега познаника.
Краљеви, кнежеви и научници посећиваше га и поштоваше. Али кад његов дарежљиви владар премину, настадоше за њега црни дани; одузеше му имање и звездару и прогнаше га из Данске.
драми пролазе векови а ружичаста боја ужарене Земље постаје све тамнија, као да ову нека невидљива рука завија у лаки црни вео.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СЛУШКИЊЕ са корпама одлазе. ТАШАНА остаје сама. Мрак пада. Ствари, рафови, оружје, све се јаче црни, испољава и тоне с мраком. ТАШАНА (уплашена мраком, самоћом, хвата се за чело, виче): Свеће, Стано! (Пауза.) Стано!
Плот, око ње, сав се нахерио. Горе, засађено њено цвеће, паприке и црни лук. Све ће то да се стропошта у реку. Зовем свога баштована да тај плот подигне и утврди, а он вели: »Ао, бе, куда се
ТАШАНА (узрујана, потресена): Црни Сароше, црни! (Устаје и хода.) Али ипак, твоје је боље. Сам си без игде икога, али бар си био свој.
ТАШАНА (узрујана, потресена): Црни Сароше, црни! (Устаје и хода.) Али ипак, твоје је боље. Сам си без игде икога, али бар си био свој. Што си желео то си учинио.
ТАШАНА У неврат! Улази прва слушкиња. ПРВА СЛУШКИЊА (уплашено): Газдарице, ено црни се капија и двориште. Улази друга слушкиња. ДРУГА СЛУШКИЊА Све хаџије и половина чаршије наших долазе.
Натрпа око себе све крпе и камење што нађе, и ухвати маглу. СЛУШКИЊА (показујући горе на Ташанину собу): Црни Јоване, знаш ли шта ће бити када види да га нема?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Још је то после подне наишла и олуја и јака киша, и небо се није рашчистило. Црни дебели облаци јурили су као махнити, преметали се један преко другог, а било их је, како бива над равницом, толико као
Земља, тамо где је поорана, црни се као сомот, а порасла је од упијене кишице као квасно тесто. Кукурузи не шуме, него сичу: с-с-с, јер им је јесења
својим личним именом; лебди се у атмосфери горке сласти поезије; у атмосфери по којој лепршају и бели анђели живота и црни анђели смрти. Одједаред се осетило да пуца зора. Светлост и стварност. Сати опет куцају, и сваки добио своје име.
Чим погреб стигне, онај шестострани, црни, зарђали, и завазда угашени фењер за кандило на њиховој гробници застрчи некако оштрије но иначе, и показује погребу
Старија кћи, Софија бледа као мрамор, дивног раста и хода, носила је мали црни шешир, била скоро забрађена црним крепом. Георгије Спида није ништа нарочито радио, али је увек био нечим заузет.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
КОСОВА ПОЉА 31 БОЈОВНИЦИ СА КОСОВА ПОЉА 32 КОСОВО ПОСЛАНСТВО 33 ЋЕЛЕ-КУЛА 34 ЋЕЛЕ-КУЛА 35 ПОСВЕЋИВАЊЕ ЦРНОГА БОРБА 36 ЦРНИ БОРБЕ 37 РУЖА НАД ЧЕГРОМ 39 ЗАПЕВКА 40 СМРТ ЦРНОГА БОРБА 41 ПЕСМА ЋЕЛЕ-КУЛЕ 43 ПОВРАТАК У БЕОГРАД 45 ПОВРАТАК У
водила Он слуша мрштећи се Премешта ћивот С једног рамена на друго И левом руком се крсти Он будући краљ голаћа ЦРНИ БОРБЕ Глава ме већ с коца гледа Ионако ме нема и нема вас Појмите ли По души их по жижи слаткој По рогатом месецу на
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— јецала је стрина и, разуме се, из очију је лила киша суза као из решетке за туширање кад се повуче онај ланчић. — Црни сине, шта си јој казао? — пита очајно мајка. — Рекао сам јој да је хипотенуза. — Ју, а шта је то?
експонте на глас гусларских песама, а служавка, перући рубље, држи такт у класичноме хексаметру или, сецкајући црни лук, изводи нежнија места из „Пирама и Тизбе“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Унутра је горела плехана пећ. У једном углу налазили су се црни сандуци са архивом дивизиона. Официри су се сакупљали и, како који наиђе, пита има ли чега новог.
Леже махом потрбушке, исто онако као и у стрељачком строју. Према светлости сијалица виде се њихови рањави табани. Црни таласи поигравали су око лађе. Копно као да је потонуло у бездан.
Али, појавише се наједном црни облаци, а море постаде тмурно и наборано. Ветар дуну и маслине зашумеше. Ми скретосмо лево, уз стрми брег, и мало
Страховита експлозија се проломи. Црни облак дима покуља, клупчајући се, а потом се развуче у тамну, непрозирну црну масу, која обави цео један брег.
Експлозије тешких зрна грме, дижући читаве облаке дима и прашине и црни застор потпуно нам заклони видик. Неки војници погођени парчадима граната, осуљавају се низ грудобран и падају као
Батерије их сада туку разорним гранатама. У долини је земља узаврела. Сукљају црни димови, праћени громовитим експлозијама. Командири гађају прецизно, као да руком бацају гранате.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Жудње ми чуче обалама ко вредне праље, Кад се из села небу диже високи танки дим; Док се очима зеленим, чудни херувим црни, На планинама спим, са очима дубоко злим. Али шта сним, Шта сним? Кад знам: Пођи, пођи, па сврни!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мравуљак није личио на остале: био је велик и био је бео, док су сви други били црни, или у најгорем случају смеђи. Задрхта мравица мајка. Бели мрав био је њено дете. Није га се могла одрећи.
Шта да се за мравље ратове каже? Ој, Ој! Како су дрвени мрави мрзели жуте, жути црне, а сви: и црни, и црвени, и жути — њега само зато што је бео!
У августовском небу све су му биле исто лепе, у сваку је био заљубљен, за сваку спреман да се у седмо небо попне или у црни пакао скочи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
За срећу те мајка родила. Да мајка с тобом живот проживи, кад није с оцем ти. А с њиме — црни је мој живот! Од њега никад Божја, блага реч, само вика. (Стиска се за главу): Од страха ми, синко, већ памет изиђе.
(Сам себи): А јест, истина је... (Горко, ситећи се сам себи): Истина је. Истина је, Мито, црни Митке, да си бекрија. И тој асли, дибидуз-бекрија. Само се по мејане луњаш, само пушке, сабље, жене. И докле ћеш?
Ко те погледа, само те види, реч ти каже — тога је мајка у црни повој повијала! (Бесно.) Зубима ћу да га растрзам! КОШТАНА (одсечно, неугодно): Нећу! СТОЈАН (забезекнут): А?
МИТКА (вади новац и даје јој, ређа по челу, лицу): Да те дарујем, да ти дам... Да ти дам беле паре за црни дни. А црни дни ти дођоше! (Показује на кола, сватове.) Ето ти ги! Свирив!
МИТКА (вади новац и даје јој, ређа по челу, лицу): Да те дарујем, да ти дам... Да ти дам беле паре за црни дни. А црни дни ти дођоше! (Показује на кола, сватове.) Ето ти ги! Свирив! Радујев ти се: (Бесно, свирачима): Свирите, бре!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Док овдје гори, више њена гроба, Трепти и кружи боно, свако доба, Сам један црни лептир — моја туга. 1911. ЈЕСЕНИ МОЈА... Јесени моја, поздрављам те!...
Тешко нама!... Ено, туђин се весели И сва блага наша отима и хара... И Бог му помаже и њиме се стара, А наш црни сељак црна хљеба жели. На убогом пољу свога завичаја Он не пјева пјесму весеља и жетве...
На теби сада виси црни вео... Муке те ломе кô рапаве спиле, И ти ме гледаш суморан и свео. О боре, упи' своје јаке жиле У ову земљу пуну
1924. СОЦИЈАЛНЕ ПЕСМЕ О КЛАСЈЕ МОЈЕ... О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних 'тица, моја муко тврда? Скоро ће жетва...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду, Тегли и вуци, и у јарму скапај! О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних 'тица, моја муко тврда?! 1910.
И мени све се чини: Ти гласи у висини — Кô неки, Црни и меки, Пун бехар рашчупани — Расипају се у сутон рани; Миришу, Дишу, Шуме, Јецају, плачу, кô бона молитва дуга,
1904. НОЋ Укочила се Ноћ, кô авет страшна, Запрла ногом у земљу, а главом У црни простор неба недомашна, Па шиба вјетром и муњом крвавом.
А ноћ се цери, и све више, јаче, Небеса хвата као црни паук. 1906. ПРЕД РАСПЕЋЕМ Хоћу да живим животом човјека: Хоћу да љубим, да трпим и страдам, У својој вјери да
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Под златним барјаком на кубету спава црни змај, који је окренуо главу Стамболу те прождире живе Турке. Из облака пада крваво камење и бије по таборима Турке.
Али то није једина таква слика. Веома су снажне и оне три о потерама. Једна је потера сва у црном (црни јунаци, црне чалме, црни коњи), друга сва у белом, трећа има црне струке, дугачке пушке и прегореле ноге до колена.
Веома су снажне и оне три о потерама. Једна је потера сва у црном (црни јунаци, црне чалме, црни коњи), друга сва у белом, трећа има црне струке, дугачке пушке и прегореле ноге до колена.
коњи и риђи брци у једних јунака; у других зелено рухо, зелени коњи и смеђи брци; у трећих црно рухо, врани коњи и црни брци; у четвртих бело рухо, бели коњи и плави брци.
токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире; а сврх свега бугар–кабаницу, и на главу бугарску шубару: начини се црни Бугарине, ни браћа га познати не могу; дадоше му копље убојито и мач зелен старога Војина; Петрашин му изведе
“ Механџија њему одговара: „Ид' одатле, црни Бугарине! Да с' донио бугарску копању, ако бих ти и усуо вина; за те нису чаше позлаћене!
“ Ал' говори бијело Латинче: „Ид' одатле, црни Бугарине! Немам о што сабље поганити, кад на тебе ни хаљина нема“. Ражљути се Милош Војиновић: „Устан' море, бијело
Вели њему бијело Латинче: „Чекај мало, црни Бугарине, лоше су ми копље подметнули, док отидем да копље пром'јеним“. Пак побјеже преко поља равна, ал' повика Милош
Ал' говори Балачко војвода: „Није оно црни Бугарине, већ је оно Милош Војиновић; ни цар Стјепан њега не познаје, ал' ја њега одавна познајем“.
Пита њега Мина од Костура: „Ој, бога ти, црни калуђере, откуд тебе тај шарени коњиц?“ Вели њему Крашевићу Марко: „Ој, бога ми, Мина господару, ја сам био у царевој
Кад то зачу Мина од Костура, од радости на ноге скочио, па говори Краљевићу Марку: „Бе аферим, црни калуђере! Ево има девет годин' дана како чекам ја такове гласе: Маркове сам похарао дворе, похарао, огњем
носи их од Минина блага, већ их носи од Маркова блага; и донесе сабљу зарђалу, па је даје црном калуђеру: „На ти и то, црни калуђере, од подушаја краљевићу Марку“.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
То каза Па га смаза ТЕЛЕФОНИЈАДА На широком царском друму Што пресеца прашуму Срели су се Бели слон И један црни телефон ХАЛО Рече бели слон ХАЛО Рече телефон КО ЈЕ Пита бели слон КО ЈЕ Пита телефон И тако у бескрајон
СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ Једном кад је пао мрак Пао мрак Ја обукох црни фрак Црни фрак И кренух на свежи зрак Свежи зрак Да с вечером склопим брак Склопим брак Рекоше ми УЈАЧЕ ВЕЧЕРА
РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ Једном кад је пао мрак Пао мрак Ја обукох црни фрак Црни фрак И кренух на свежи зрак Свежи зрак Да с вечером склопим брак Склопим брак Рекоше ми УЈАЧЕ ВЕЧЕРА ТИ УМАЧЕ
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Једе мој шешир! — запањено додаде Стриц. — Еј, црни Сивче, зар не нађе бољег доручка?! Кад би сад казали да се Сивац правдао и клео како није ни такао шешира, то не би
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Гаврил Стефановић Венцловић ЦРНИ БИВО У СРЦУ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Гаврил Стефановић Венцловић ЦРНИ БИВО У СРЦУ Садржај ЛЕГЕНДЕ, БЕСЕДЕ, ПЕСМЕ 2 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 4 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 5 ПИСАЦ ЗАЗИВА ПРЕСВЕТУ ДЕВУ ДА
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Гаврил Стефановић Венцловић ЦРНИ БИВО У СРЦУ Садржај ЛЕГЕНДЕ, БЕСЕДЕ, ПЕСМЕ 2 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 4 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 5 ПИСАЦ ЗАЗИВА ПРЕСВЕТУ ДЕВУ ДА БИ МУ ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Гаврил Стефановић Венцловић ЦРНИ БИВО У СРЦУ Садржај ЛЕГЕНДЕ, БЕСЕДЕ, ПЕСМЕ 2 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 4 ЦРНИ БИВО У СРЦУ 5 ПИСАЦ ЗАЗИВА ПРЕСВЕТУ ДЕВУ ДА БИ МУ ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ ХВАЛИТИ 6 ПУТОВИ 7 МОРЕ 8 СИОН 9 СВОЈОЈ
СКРОМНОМ ЖИВОТУ 446 НОВОГОДИШЊА ТЕЖАЧКА ЗДРАВИЦА 447 ЦАРЕВО ПИСМО 449 НА МЕРИ СТАЈАХ 450 ПЕСАК И МОРЕ 451 ЦРНИ БИВО У СРЦУ ЛЕГЕНДЕ, БЕСЕДЕ, ПЕСМЕ Пливају ти к језику разлике беседе Ка на лову у
изађете и из кратка слова вама се више у разуму принаспори, тако да не би оскудан забринуо се, ни сит омразио би. ЦРНИ БИВО У СРЦУ Да не узбуду твоји пси бикови и почнеш се клонити од њих да те не убоду!
ЦРНИ БИВО У СРЦУ Да не узбуду твоји пси бикови и почнеш се клонити од њих да те не убоду! ЦРНИ БИВО У СРЦУ Велики се то ђаво, као црни биво у срдцу гнезди.
ЦРНИ БИВО У СРЦУ Велики се то ђаво, као црни биво у срдцу гнезди. Ево сâм то видим да неки други завичај злочест, у моме телу војује супроћ мога умља.
дупље и дућани се изпозатварају од пазара, нестане жуберењу ни граји никаква гласа, и врата се замкну, и слете се црни врани на оглед, те све песњиве птице замукну логом доле вирући се без покрета у стрњицу празну, (гладећи увис, а голем
Моје копје одби с рајских врата ватрену стражу, а ево, сад и сâм дошао сам за те у овај црни Ад, да вас из тога катрана свију повадим... Те хајде, пођи са мном одатле!
Пред њега ће припасти с поклоном Јетиопљани, штоно су црни Арапи, и његови му злотвори прах са земље шмркати ће му испод ногу.
казан наведе ш њоме и напусти на Јеђиптене: пруге гусенице, шашке, жабе, љуте комарце, с неба горући град, дањом учини црни мрак, најпосле по свој оној земљи једну ноћ све првородно од човека до скота, свега имања поби и помори.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
види у кругу њених толиких анђела хранитеља, међу којима, доиста, не може поклизнути и врднути са стазе врлина ни сам црни ђаво, а камоли једна чедна и безазлена девојчица у пупољку свога млађана жића!...