Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јуришић је седео до прозора у правцу у коме се воз кретао. Преко пута њега баба у црнини, као не ка светитељка, са изразом оне бесмртне благости опште мајке, рукама ниско и скрушено скрштеним и главом нешто
Црњански, Милош - Сеобе 2
Његов поглед био је мрачан и тврд, у својој црнини. Ана, у једном тренутку, помисли да ће, уз миловање, и да је удари.
Трифун – у некој, недоличној, старој, росијској, униформи – није баш био, тог дана, елегантна појава, али је, у црнини око врата, и белини свог жабоа, са мрким лицем, носат, бркајлија, крупан – са росијском, белом, кокардом, на трикорну
Исто је тако била сва сребрна, на рукавима. Павле је јахао у белим, кожним, чакширама, а на грудима, у тој црнини капута, имао је бели прслук и свилени жабо. Његова дугмад, сребрна, у два реда, светлуцала су, тупо.
Његова дугмад, сребрна, у два реда, светлуцала су, тупо. У црнини, оковратника, Павлово лице чинило се као од злата, са брцима, и увојцима косе, боје старог злата.
Кад је ушао у кућу, виде, на постељи, седећи, једну жену, у раскошној црнини, са шеширом, огромним, украшеним шепутима и перјем, какви су се у то време, у Вијени, носили – који су пола лица
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пресвуку се. Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави. Дође Катица. Сва у црнини; оно лепо бело лице у противности са црном хаљином још лепшим се показује. Претставе се и поздраве.
Катица неће ићи на бал. Већ осам година како не иде. Шамика им је успут на кратко споменуо зашто је у црнини. Обе је сажаљевају. На саоницама дођу на бал. Овде већ све игра увелико. Пургербал је.
Милићевић, Вук - Беспуће
У ћошку, поред хладне пећи, на малој троногој столичици, сједила његова мати заогрнута и сва у црнини. Кад је ушао, она се није ни макла, није отворила уста, већ дигла само очи и погледала га једним чудним погледом.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Навикла, и било јој је добро. По њеном мирном, младом лицу, очима сусталим од плача, у црнини, закопчана до грла, седећи смерно, мирно, с дететом у крилу, по целој њој исплаканој, мирној, дубоко мирној, изгледало
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Цела породица је у црнини и погружена. Сви ћутећи заузимају места. Мушки после извесне паузе пале цигарете, а женске радознало разгледају
САРКА: Ето знам, кад сам била удовица са првим мужем, па тако, вртио се око мене неки млад професор, а ја још у црнини; па ми он каже: „Имао бих, госпа-Сарка, нешто да вам кажем, ал' не могу, јер поштујем вашу тугу!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У вароши се видело много света у црнини. Говорило се да су само из породице Петковића погинула четири сина. На кућама у околини цркве још се видели трагови од
Моја сестра наједном заћута и раширених очију погледа у правцу врата. Окретох се... Сва у црнини, убледела лица, и тамних колутова испод очију, као сенка, појави се сестра изгинулих Петковића.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ужица: БЛАГОЈЕ БАБИЋ, са флашом ГИНА, његова жена, са коритом СИМКА, млада удовица артиљеријског мајора Аџића, у црнини ДАРА, ткачка радница ТОМАНИЈА, њена сенка Глумци путујућег позоришта Шòпаловић: ВАСИЛИЈЕ ШÒПАЛОВИЋ, вођа
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
СИРОЧЕ драмска слика ЛИЦА Сироче Радник Господин Госпођа у црнини Позорница: Једна улица у неком великом граду. Зима. Снег веје и дува ветар. Сироче: Зима... сва дркћем...
Озепшћеш... Марш кући па за пећ! Сироче: Нема огрева... Господин: Хм... (Одлази) Госпођа у црнини: (Застане у пролазу.) А чија си ти?... Сироче: Сирота сам... Госпођа у црнини: Па шта ту радиш?... Куд си пошла?
Господин: Хм... (Одлази) Госпођа у црнини: (Застане у пролазу.) А чија си ти?... Сироче: Сирота сам... Госпођа у црнини: Па шта ту радиш?... Куд си пошла? Сироче: На гробље. Госпођа у црнини: На гробље? Шта ћеш тамо?...
Сироче: Сирота сам... Госпођа у црнини: Па шта ту радиш?... Куд си пошла? Сироче: На гробље. Госпођа у црнини: На гробље? Шта ћеш тамо?... А ја се враћам с гробља... тамо је моје јединче... Сироче: И моја је мама тамо...
Шта ћеш тамо?... А ја се враћам с гробља... тамо је моје јединче... Сироче: И моја је мама тамо... Госпођа у црнини: Не иди на гробље, чедо моје... Врати се натраг... Снег је гробове завејао, нем можеш их познати...
Сироче: Ја добро знам где је моје маме гроб... наћи ћу ја њега!... Госпођа у црнини: Не иди, чедо!... Снег је дубок... нико га тамо не чисти... ноге упадају преко чланака... путање нема...
смрзнућу се и у соби, и овде и на гробљу... свеједно је. А тамо ћу бити ближе мами... Госпођа у црнини: (Уздахне.) Вараш се, дете!... Мати је далеко... Осетила сам данас то... Изгледа да је тако сад у зиму...
душе покојтужно је, али је лакше... Не иди, послушај ника... ме!... Сироче: Па куда ћу? (Плаче.) Госпођа у црнини. Ајде са мном!... Код мене је топло... Мени је тешко на данашњи дан... Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини.
Ајде са мном!... Код мене је топло... Мени је тешко на данашњи дан... Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла...
Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла... Била је велика већ, као ти... налик на тебе... Сироче: На мене налик?
Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла... Била је велика већ, као ти... налик на тебе... Сироче: На мене налик? Госпођа у црнини: Тако ми се чини, што те дуже гледам. Ајде са мном... хоћеш? Сироче: Сад нема ко да те веже, је л па ти је жао?
Ајде са мном... хоћеш? Сироче: Сад нема ко да те веже, је л па ти је жао? Госпођа у црнини: Да... тешко... Сироче: А мени је жао што немам кога да вежем... Госпођа у црнини: Ајде са мном па ћеш мене везати...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Овај пут једва се попе уза стубе, тако изнемогао бјеше. Људи у црнини, праћаху га засобице. У дворани чекаху га оно петеро; оборили главе а скрстили руке. И он уђе погружен.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тужног изгледа, у дубокој црнини, са веловима око главе и цвећем и свећама у руци, журиле су жене да се, пошто промакну кроз капију са средњим великим
А мрак и ноћ увеличавају несрећу и чине је црњом, страшнијом. Као да у црнини ноћи стоји она сасвим сама пред човеком, та несрећа, као бела авет, која тамни јутром кад је он гледа с прикупљеном
кругу провео, све у разговору и у успомени на покојну другарицу, спремио се Митар за пут, и увече, онако тужан, у црнини, и у бради обрастао, са куфером у руци стиже на станицу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Срце се стегло, следило: окаменило се... А очи се упрле у црну, тамну ноћ, као да у тој суровој, немој црнини траже објашњење неке страшне мисли, која се рађа у занесеној глави, или би да продру у саму дубину црнога застора и да
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Умираху боје, С њима душе људи и гробови њини: Сазреваху звезде, ал' да их опоје Не остаде нико, ни ноћ у црнини. И неста планета и животу трага; Изумире и смрт.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Све се тиша, све се мири, — Свет је канда сад још шири — А бескрајност у црнини Жели негде да одане, Па на моју душу пане, Ту пребледе, као да је Црна рани моћ, — Гледи на ме, оставља ме, — То
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« И онда, како су смели због покојника толико да те држе у страху, у црнини, у плачу, самоћи... ТАШАНА (неугодно, већ са страхом помишљајући на то): Мани то, Стано! Још ме је страх.
Вели: они нису знали. Мислили су, да што се више покојнику угађа, што се више иде на његов гроб, што си дуже у црнини, плачу, да се тиме више вери и Богу угађа.
(Понова се заборавља и плане): Дакле, ти би још имао образа да се љутиш! Од кад је покојник умро и ја у црнини... САРОШ (прекида је): Сада знам. ТАШАНА (окреће се и право њему у лице): Па кад знаш...
САРОШ Сад знам, сад знам. (Сам у себи погађајући): Дакле, од када си ти у црнини, у тузи, ја зато никада нисам дошао. ТАШАНА (пркосно седа на миндерлук спроћу њега): Да!
Зар ти, кога сам као брата дочекивала, не нађе да ме походиш, да видиш како ми је самој, затвореној, у црнини? Дакле«, вели, »док се са покојником јело и пило, ниси избивао одавде, а откада гозбе преста — и тебе неста.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Отмене госпе из паланке долазиле су у потпуној црнини, иако није увек лако било наћи у гардероби све што треба. Најгоре је било за рукавице, и један пар се позајмљивао по
Не, не, долазиће она кући, долазиће тачно у тестаментом одређени дан за велико опело... опет у дубокој црнини, онако лепа и ретка... Усталасаће се онда, једаред годишње, свет у варошици...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Замислите веселу, раскалашну жену у црнини, или разочарану, проказану, животом сатрвену жену у каквој лептирастој хаљини отворене боје.