Upotreba reci crnih u srpskom jeziku

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

био је висока узраста, сувоњав, лице коштуњаво, испрекрштано разним борама, које су се све усређавале око малих, црних очију којима је једнако жмиркао док би с човеком говорио; глас му је био дубок, али је у говору заносио, рекао би на

Ах, Јелице, докле још нисам знао за тешко гвожђе и за влажне зидове црних тавница, онуде сам најрадије лутао... А и ближе је пешаку.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— рече Зека. — Богами, разговарај! Али свет и не чекаше да му се то каже. Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... И Станко се реши да иде кући. Било му је толико добро да је устајао и излазио.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ТАЈНА Кад мину месец жут за косама, Тада с небеских црних ледина, — Као кап паде та реч једина: Тад појмих шта је моја осама...

МРАК Иде ред црних јабланова Сву ноћ кроз мрачно поље жита. Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита. Мрак тече густ кроз

ТАМА Иза јабланова још ни сад не жути Задоцнели месец. Још са црних трава Дува тамни ветрић. Како страшно ћути Пролеће у ноћи, пролеће што спава...

Вај, док се, све брже, Кроз кобну ноћ чује како бесно рже Пар злих црних коња, већ спремних, пред прагом. РЕФРЕН Сневај, да увидиш да пролазни снови Још најближе стоје постојаној срећи;

Беше као царска галија кроз пене, С гласом о победи; беше у час зоре Химна земље сунцу; а само за мене — Ред црних застава што кроз мрак вихоре. Рука ти је бела мека као цвеће, А моја остаде сва окрвављена.

Дигла си сто мржња да стражаре, као Сто црних једрила, сва пред твојом луком... И тако мом даху принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.

— Жуте руже умиру заборављене и пуштају лагано своју мирисну душу... А у прозоре, пред којим стоје редови црних чемпреса, бије јесења киша.

Гробови су зазеленели подмлађени и беху весели. Море је шумило са страшћу у грању црних чемпреса који беху узнемирени. Из великог љубичастог неба пада нека топла сенсуална влага.

Недалеко од њега у један грм паде јато црних косова. Изнад њега у великом сунцу пролети бело јато голубова. ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ Отуривши своје огромно камено рало,

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

кô артески бунар и дугачких кô Трифко јекмегџија, „жарких очију као небо” (разуме се италијанско), час плавих, час црних кô... уосталом, лажем. Ако сам кад говорио о очима, то сам могао говорити само о плавим, јер у ње су плаве.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Био је то млад, развијен дечко. Црне масти, црне косе, црних очију. Погледа истина блесастог али некако упорног, пркосног.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

код „Балкана”, где је врховни штаб четника, ври и сва се важна наређења проносе шапатом, на уво, док испод тешких, црних шубара са кокардом „само слога Србина спасава” севају мутне и крваве, страшне очи до зуба наоружаних четника.

значи то само један једини дан на фронту, па се чуди како није до сад сав оседио као овца кад помисли колико је тих црних дана претурио преко главе.

би она, с њима заједно, дубоко испод ногу доле, да остави сав овај грозничави кртичњак што се у крпама неких кужних и црних маглетина потапа.

Африка

Има их дугачких и танких, витких, кратких, угојених, главатих, сасвим ситних глава на јаким вратовима, црних као абонос, црвених, у свим тоновима скоро до ружичастог, плавичастих кожа скоро до азурног, тетовираних дубоким

На пристаништу школа црних бабица у белом, црних болничара у белом, девојке и младићи, чекају директора школе који стиже нашим бродом.

На пристаништу школа црних бабица у белом, црних болничара у белом, девојке и младићи, чекају директора школе који стиже нашим бродом. Искрцавамо се.

Разумљиво је дакле зашто, кад најпре уђе један од њиних црних тркача да прво избаци мушкарце из полузаспалих кућа, па да онда нас уведе, то нико не схвата чудним ни неумесним.

Већ одавна пролазимо по води крај сасвим мајушних црних дерана у малим вретенастим пирогама, истесаним из стабла, којима они управљају веслајући било рукама, било широким

Приступа нам чамац са представницима енглеске власти, управљан од изврсно униформисаних црних морнара. Други чамац доводи црне полицајце у кратким чакширама, тесним енглеским блузама.

На неколико стотина метара даље „бар“ изгледа као играчка; јунаштво црних сељана као обична рутина. Неколико белаца који живе у Табуу ретко се поверавају вештини урођеника.

Сваки њин покрет представља једну хармонију. Њине речи одлећу у тихо небо као птице. Све су улице пуне црних шетача, сањалачки насмешених.

Све су улице пуне црних шетача, сањалачки насмешених. Групе које играју томболе и групе око црних фризерки које насред улице, седећи на асурама, чекају младе жене.

Око колибе и пред њеним улазом маса црних који гледају игру било кроз врата, било кроз рупице на зидовима. Само сам прешао преко мале траве, да бих скратио

Мој пријатељ се сав промени у лицу; „Па то је све удешено да би вас испшумпали! Ништа страшније но пасти у руке црних а не знати бити одлучан са њима! Они су се договорили између себе.

Пошто „Стари лав“, како га овде зову, воли децу, то он мобилише неколико десетина црних малишана који су од тог тренутка свуда око, и испред, и иза нас, а нарочито између ногу и по ногама.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Курјуци су јој имали боју црних змија. Имала је лице бело, као у Туркиње у харему, а лепо, као у буле. Мали нос, који је штрчао ружичасто, мала уста,

Осмех весео. Али су се нарочито њене очи памтиле, дуго. Биле су боје ћилибара, јако округле, а око црних зеница имале су кругове као да су крвави.

Испод црних обрвица, које су биле густе и личиле на црну пијавицу, францески, офарбану. Откад је та селидба у Росију постала предме

Под великом, разапетом заставом царства, на зиду, испод црних, двоглавих, орлова, на окреченим таваницама, пред столом, пред распећем Господина Исукрста, између свећа, оптужени је

су јој биле сасвим голе, према обичају тог времена у Бечу, а косу је имала уздигнуту, тако да се Павлу учини, клупче црних змија. У руци је имала црну лепезу.

У светлости фењера, Исакович виде младића, накострешених, густих обрва, црних очију, са носем као да је неки гавран, који је натакао наочари, а који га посматра, неповерљиво.

Морао је да забада нос у њене голе груди, са тамном долином, у којој је видео сенку, нежних, црних, маља. Њена је коса била дигнута високо, францески, али јој је падала за врат, као клупче црне гриве.

остаде, за тренут, ћутке, крај хлебова, које је, са главе, била спустила, на земљу, тако да је открила, као клупче црних змија, косу. Кад Исакович, као пошашавио, понови, да је дошао да јој то каже, она се сва промени у лицу.

колена, у кожним, утегнутим, белим, официрским чакширама, у капуту официрском, тамноплавом, са белим реверима, пун црних шепута у коси, пун сребрних ширита на грудима, на шта ли је личио? На лутку. А држао се охоло.

Павле је запамтио и лице у те слуге, дебело, кривих ушију, ситних, црних, прасећих, очију, са образима, који су као сланине, висили. Човек није имао косе на глави.

Кроз мрак, и слабу светлост његовог фењера, који је био дигао изнад главе, угледао је силуету неких страшних, црних, коња, који јуре према њему, тако брзо, да је осетио да нема више времена да се склони, а, да се склони, није ни места

Одрпани, сасушени, поцрнели, као Цигани, голих груди, из којих су вирили читави бусени црних длака, Влашкалин и његови људи ушли су у Кијев, весело, али нису били дочекани, лепо.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Мерилин... Испод свих тих слика када се догодило оно Весна је уцртала безброј црних крстића показавши тиме да имам и сустанара. - Ниси богзна како колективна личност!

Читав пејзаж личио је на идиотску модернистичку слику начињену од црвених и црних мрља. Помислих на Атамана и испричах Рашиди о Бароници и злату, али она рече да не верује у те приче: да је Бароница

Њен отац, још пре него што су се наше мајке родиле, прокоцкао је винограде на острву Црних бисера, а онда, кад већ више није имао шта да стави као улог, ставио је своју жену, једну из породице Естерхази, и

- насмејала се, а ја сам је упитао је ли њен отац висок и црних очију, зна шта мислим? Није знала. Отац јој је уобичајене висине, а очи су му плавкасте. Не морам да бринем.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте. Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма. Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму, у кади и у бурету.

је, тако је, хајд да пијемо, па онда да певамо, да им покажемо да се не бојимо, — рече господар Софра, а из великих црних очију варнице му скачу. Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго.

Велики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожити. Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује се канда нема терета на срцу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Својим жутим очима, сишући палац, буљила је у таваницу, преплићући ногама. Била је упрла очи, пуне црних тачкица, у таван, и не приметивши да је пренесена из једног краја куће у други.

брадицом која беше врло мала и јабучицама црвеним које су се виделе под белим прашком, расутим по целом лицу, пуном црних, намештених младежа.

Па ипак су заслепели и обневидели од вампирских пламенова свећа, у сребрним светњацима, од светлуцања огледала, црних, лакованих сточића, резбарија, мраморних огњишта и свилом превучених банкета, тако да зажелеше сами да губе, поласкани

крвавом својом сабљом, док су војници око њега пуцали у мрачну и празну улицу, над којом се скоро додириваху два реда црних, чађавих, оштрих кровова, напуштених и непомичних, међу којима се видео танки млаз заплавелог неба и, на њему, звезда

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ако се родитељима не држе деца, мајка треба да узме вуну од девет Стана, односно да оне чупају насумце вуну од девет црних оваца.

Одојчету у колевку ставља се и бритва црних корица да га штити од вештица. Такође се стављају још и зуб (очњак) од вука, нокат од вука, парче вучје коже итд.

Као амајлије против урока, начињене од оштрих гвоздених предмета, Срби на Косову користе још и бритву црних корица и прстен умрлог.

Ако дете има немиран сан или не може да заспи, ваља да му се под узглавље стави нож црних корица. У исту стврху користе се још и ова магијски успављујућа средства: залога из опанка („као што је она залога

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Непроспавана ноћ у возу и предуги дан у коме је попушила безброј цигарета и попила десетак црних кафа, учинили су своје; она је — о, господе! — она је осећала ужасну глад.

се толико плашила претећег поретка овог мизансцена колико је понижавало то злобно церење пуно златних зуба и зјапећих црних рупа, тамо где су зуби недостајали, тих очију и вилица што су је гутале — као да није била уопште људско биће, већ

Матавуљ, Симо - УСКОК

Свима стршаху „веље“ пушке испод црних струка, сви пушаху из предугачких чибука и канда мало разговараху; сви, осим једнога, имађаху фесове без кићанка, а

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Један бон -један слон! Пет бонова - пет слонова! и већ према томе! Потрошисмо што имасмо, бонова због тих црних и ушатих слонова! Један бон -један слон! Пет бонова - пет слонова! и већ према томе!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Планине су за њега »маснице«, остаци божја бича када је шибао земљу због њених црних дела; злато је пак жути гној у тим масницама. Небо је »угнута стопа Господа Бога«.

Последњих година јавило се неколико натуралистичких комада, са појачаном склоношћу за песимистичко сликање црних страна друштва и моралне беде људске, са предметима из најнижих друштвених слојева.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А више њих, наслоњен на будак, сав умрљан земљом, натуштена чела, разбарушене, земљом посуте косе и голих, црних, косматих груди, стајаше Станоја и гледаше у стринине поређане кости. Тргох се и погледах небу. Оно чисто и плаво.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

живота; ал' у тој књизи колико још мора, колико још бити невиђених бора, невиђених бора, нечитаних слова, развалина црних изгорелих снова?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Кроз ћубе горја Бели пастир слази: растрепте сутон лиске крститељке а грабеж-време огрезло у фази кад чедност беру црних руку берке, што кољу јагње пастирки у кланцу, Док она слути Јагње у незнанцу. Кроз ћубе горја Бели пастир слази.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Госпођа Марија, огромна и лепа жена, великих, црних очију, донесе сањиву Фереру на рукама; Изабела јој се држала за сукње.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Трпали су их једне изнад других. Сунце је било при заходу када колона лагано крете, праћена јатом црних гавранова. Војници сиђоше брзо у заклон. Само је остао још трубач, и он одсвира војнички посмртни марш.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!... Млада, лепих црних очију, танких повијених обрва, нежна, чиста лица... неописана лепотица!...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Није вас стид! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Ужице се црни од црних застава! ДАРА: Сваки дан хапшења, рације, стрељања, а ви се овде играте позоришта!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Милује голу жену што спава, тврдо, ко плећа гојних крава, у житу, куд ноћи пуне црних врана, падају. Свет је прошла самохрана, у крвавом плашту шережана, ко убица.

Имала је бело куче ка крилу, које је лајало на мене, а око паса имала је бројанице од црних зрна. Она ме пољуби у чело, а помилова по образу. Рече ми да је и она била Вујић, као моја мати, из Панчева.

Београд, 1920. ПИСМА ИЗ ПАРИЗА И БЕЧ Он се сад дими ноћу. Снег и блатна вода, што цури са његових црних кровова, испарава се. Ја сам га гледао како умире; сад је набрекао, као лешина.

Тихо, у подножју моста, спушта се у воду, а високо, са црних кровова на црне кровове, диже се у небеса. Сав шуми. Киша, бескрајна киша дрхти над њиме, као да је сав увезан у

Доле, испод бедема, чека ме један смешни, жути, зарђали трамвај. Око њега се окупила гомила црних људи, у дрвеној, црној обући, са сомотским превезима, који висе са њиних широких, црних шешира, у нереду, као да су

Око њега се окупила гомила црних људи, у дрвеној, црној обући, са сомотским превезима, који висе са њиних широких, црних шешира, у нереду, као да су нечије крпе.

Само, то више није она, ни њен глас насмејан, него неки корморан, дивљих и црних крила, што виче: зрак сваке среће тоне у Океан. Па ми мрмља речи „томбе“ и „сомбре“.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Беше то чисто, младолико, обријано лице, црних, отворених очију, из чијег се погледа више не види ниједно осећање, ниједан знак.

И он се то редовно јавља тети... Али какво је оно лице ?!... Леп је, млад, танких црних брчића, али гледа збуњено, уплашено... као калфа њихова суседа бакалина, кад га оно потераше жандарми.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

се, насред једног пропланка Видети, како спавају, свакој крај ува Зими и лети, без престанка Зује шестице, попут црних мува.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Све што је извежбано око природњака могло у бистрој води спазити, били су парови црних тачкица које су означавале очи животињица.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

бљеште на западу боје И вече као црно крило пада, Као у шкољци хуку морских вала У нашој души, где ће одсад расти Низ црних беда и старачких зала, Пригушен шумор некадање страсти...

Час неосетно, тихо струји Ко један трепет тужних жица, Час страховито кобно хуји Ко јато црних злослутница. Ко тужи тако? Живи људи? Ил̓ моја љубав, јади стари? Ил̓ туђе наде, туђе жуди?

Тако влада она! Њен загрљај ране Ствара, кости ломи ко да су од стакла... Смрвљеног ме пусти када зора гране Из црних дубина разјапљеног пакла...

МИНАРЕ Стрчи минаре изнад црних кућа, Танко и бело. Ноћ лагано пада, Као дан јасна ноћ и као дан врућа, И с брежуљака враћају се стада.

ће, као знак истрајне моћи И освајачког старог надахнућа, Стрчати мирно у тој општој ноћи Бело минаре изнад црних кућа.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав | обучен у свилу и чоју. Миришу му хаљине од његове развијене снаге. Она га овамо, у

На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.

сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као

Све су биле у дугачким свиленим антеријама а повезане чајкама са разним накитима; а скоро обојених, масних и црних коса, навучених обрва, набељена лица, особито подбрадака и грла. Подбратци и вратови били су сасвим откривени.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ноћ постаје бела К’о велик покров. Видим добро: Група Авети црних, просјака је стала Свуд око мене, и злослутно ћути. Времена ноћног стадоше минути. „О, куку!! куку!!

Мину... Далеко коб се јавља лаким ходом, Далеко звезде издишу над сводом. Далеко, тужан, сам, сред црних њива, С болом, празнином — све к’о да се снива! А око пуно горких, тешких суза.

СВУДА ЈЕСЕН Сто голих грана, к’о сто црних руку, У шиби кише из врта се пружа Прозору моме, где последња ружа У болну јесен жалостиво вене, Док монотоно

Сто голих тежња, к’о сто црних руку, У киши суза вапију и траже Умрлих ружа мирисе што блâже, Умрлих дана спомен који трне Уз куцње срца к’о

Само не ово, само не баналност! ЗОРА НАДАЊА Небо је било замрачено, тмурно, Слој облака црних под њиме се згрн’о. Ненадно те ноћи, док је месец трн’о, Јужни ветар прође улицама бурно.

СИМБОЛИ Новембарски дани кад се наоблаче, А с црних се грана роне капи воде, Облаци и магле небесима броде К’о симболи који пашу пропаст значе.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Четири ноге и сто) 17 — Ти га ја, ти га ти, — ти га не мож’ погодити? (Тигањ) 18 — Увече сатера чобанин у тор сто црних оваца, а кад изјутра све бијеле? (Све би јеле, тј.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Гле: како гране издужују шију. (Ја им се смешим — хоћу да се свидим.) Брдо ме гледа беоњачом снега, С тек неколико црних, земних пега, Што ко зенице неке пиље у ме: Ко се то залуд скрива уз руб шуме?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Па му је једном махнула руком и он јој пришао, махнула сигурно, одсечно, као да она заповеда том војском што из црних и сувих гусака искаче на обалу реке. „Ја знам шта СИ ти.“ Тада се он и оделом и држањем крио.

чују Аћимов изнемогао глас, стоје укочени, без покрета, као и сељаци згомилани под брестом, који је на неколико црних грана набо ниско небо. Стотинак корачаја дале, ближе војсци но сељацима, ослоњен уз плот, стоји Никола и посматра. ..

“ Нећеш више. Кафана је била пуна црних шубара кроз које је он пропадао негде дуго, дуго, па је грмнуо из тог меког црнила: „Нисмо ми пријатељи!

Откако јој га је јутрос дан урезао на нешто омршавелом дугуљастом лицу с косим, густим обрвама изнад крупних и црних очију, тај осмех је исти и кад је сама у пословима и кад њиме срета Ђорђа и Аћима.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У цећању му је само след црних расветљења у којем се дани не разликују од ноћи и у којем време стаје па нестаје. Није ни важно што он не памти, јер

Љубица је корачала преко ћилима од црвених и црних шара, црвеног и црног знамења. Није гледала ни у кога, али је осећала, после много недеља, Милошево присуство а

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Свуда је мирно. Камене балконе Кентаври држе, и ноћ дуга ова Безгласно, немо, неосетно тоне Алејом црних, голих кестенова. Само, - у тмини, полумраку ледном Види се негде слаби зрачак плама у тихој вили.

Један, само један!... Вај, док се све брже, Кроз кобну ноћ чује како бесно рже Пар злих црних коња, већ спремних, пред прагом. Ј.

Дигла си сто мржња, да стражаре као Сто црних једрила, сва пред твојом луком; И тако мом духу принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.

Тад дјевојче неко, измеђ' црних штица, Донесоше људи. Косице јој русе По леденим груд'ма, као свила густа, К'о мекано злато, почиваху ти'о.

Тако влада она! Њен загрљај ране Ствара, кости ломи, к'о да су од стакла... Смрвљеног ме пусти када зора сване Из црних дубина разјапљеног пакла. М. Ракић ЦXXВИ НАШТО МИСАО... Нашто мисао, кад није дубока Као вечност што је!

О, зашто смо се погледали, је ли? О, зашт' се нисмо мимоишли, драга, К'о до две лађе на сред океана, Што црних једри, а с два мртва кана, Плове и мину у магли без трага? В.

- Осетим тада, с ињем једне студи, Да нешто младо, наивно и зрачно У мени - опкољено у дну груди Од ја безбројних, црних као мрачно Јато које се низ литицу суља ................................ Зајеца тихо, тешко, к'о сироче.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Беше још доста млад - тек ако је навршио тридесету - висока раста и чела, дуге црне косе и црних очију; имао је упадљиво велик, али лепо профилисан грчки нос.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И устајући погледам у огледало. Тамо, у том огледалу, испрсканом милионима ситних црних пега клатило се нешто у магли, зацрвенело, тршаво, тупо.

А горе, на узвишици, седам црних павиљона све више тону у глибу. Раскаљале се стазице од шљунка, свуда житко блато са разгаженим кречом, и безброј

и све већа тишина осваја, па се жуборење лимених олука све боље чује, и како са стреја цуре млазеви, и све више седам црних павиљона тону у глибу. А уврнуте су свуда светиљке па чкиље, и ножеви се крвави одмарају што су секли ноге и руке.

Па завитлан и растрзан хиљадама црних болова Петроније Свилар са грозном одвратношћу пљуну на велики ожиљак гранатине ране на грудима.

за животом, нека жеља неодољива и пусто немогућа да полетим, да се вртоглавом брзином винем попут ласта, оних радосних црних стрелица што тако сјајно лако круже плавим зраком по безграничним, светлим, свечаним просторима, оним највишим, па да

Ветрић једва чујном гамом пронео се кроз траве, преко љиљана, по леденим пољима, по највишим вршцима планина. Иза црних врхова, исред маглених таласа, заструјали су први милосрдни зраци, расипајући се широко по небу, дрхтећи у ваздуху,

светлошћу, осветљавао тамне кровове и шиљаста мунарета Тиране, као и сву њену чаробну околину све до горостасних и црних у ноћи масива Мата.

Оценивши да им последњи ред измиче, вође црних кола, на којима се сандук од метала приметно труцкао, снажно су тргли подбратке, док је возар, у исти мах, ошинуо

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И још — сва сила карниша за завјесе. Позлаћених и црних, глатких и канелираних, равних и извијених у лук, једноставних и богато ишараних, с токареним јабукама на крајевима;

постаде једна од оних безазлених самаританских пасија, попут дјетињег скупљања лоптица од чоколадног станиола за откуп црних робова, попут шивања оних хлачица без тура за сиротињску дјецу на којима се вјежбају у кројењу скоре удаваче.

дуго лутао куд га ноге носе премишљајући шта да сад почне и како да изиђе пред очи жени (а има лијепу но опаку жену, црних злих очију и танких обрва помичних као двије змијице).

Дочекивале су вас иза угла дјевојчице црних зуба, од дванаест, од десет, од осам година, и одвлачиле вас за рукав ружно намигујући.

И, што је најгоре, не поткупљив новцем, или не једино новцем, већ поглавито самим ампулама. Изведу дјевојчицу црних зуби пред квартовског комесара, а она, чим изиђе пандур, само подмигне и извуче из чарапице ампулицу. Људи смо!

Костури зграда зјапили су својим шупљим прозорима. Ред спаљених чемпреса иза виле стршао је попут црних дирека погорјелог циркуса.

То је кратак предах истрапљеном месу. А онда, у дну бунара, загргољи опет врутак црних вода. О, добро познам механику бола!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати. Само пролећу као искре, понесене бесним ветром....

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Мрачан и ведар ја идем животом До старих, црних и светлих обала, Где дише пустош и мир са лепотом, Где пропаст живи и где нема зала. Где нема зала.

ПОД ПРОЗОРОМ И синоћ сам био поред твога стана. К'о болник кад дише, киша једва тече, Лишће шушти, плаче, с мокрих, црних грана; Суморно и мутно спустило се вече. Улица је била покривена мраком, Кровови и куће тонули у тмину.

Мој свет ме гледа погледом трупина, Као остатак од страшног пожара: Ја га се клоним к'о црних купина, Као и трња, што гребе и пара. Мој свет ме гледа погледом трупина.

И ми ћемо лећи у косовске снове, Између цркава и старих џамија, Народних песама и слободе нове, Двоглавих орлова и црних шамија.

Наједном заста. Месец беше тајно Обиш'о таму и стада далека Облака црних; к'о ропац очајно Усклик се оте: “Она мене чека!” Још мало месец гледао је њега Како је стај'о с једним белим рупцем.

Племе црних слугу и скупих ћирица — Дрхти пред протестом што век овај носи, Свет савести глуве искривио лица Пред питањем кобним:“

Одаје се крећу у тишину саму. На колевци празној мир дубоки спава. На зиду још пати у црноме раму И очију црних једна лепа глава. Једна лепа глава. Мре постеља бела, Намештај, сви знаци љубави и поште.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Чак ни бројни галебови који су грациозно облетали око црних стена и својим крицима поздрављали путнике који су се при ближавали обалама Шттске, нису могли да разагнају

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се као да су од меса, као - а то није могла да појми откуд јој дође и зашто - као да

јесте да је „он” за чула - дакле чисто телесно - јако конкретизован: „јак, висок, са јаким рукама”, „висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав обучен у свилу и чоју”, „миришу му хаљине од његове развијене снаге”, „већ уморан али весео,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Замириса тамјан, Словенством се шири, — Није тамјан, није, твоја душа мири, Јужни српски цвете, тргнут с Црних Гора, Пресађен у врте руског царског двора! »Стармали« 1889. ЗАР НЕМА ДРУГА ЛЕКА!

Ти док си крову стража голема — Пожара нема. И усред зиме за сиротана Нађе се штогод и црних дана; Њему су црни, ма да су врели, Ал’ зима има и ноћи бели’.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

речи где труне моја глава Када летим и не мичем се ко човек који спава Ружо без страха, сузо, одбегли ждрале, Жалбо црних птица и тужне похвале?

ИИ КУЛА ЛОБАЊА Жалбо црних птица и тужне похвале Празно име иза смрти и обијен вид То није љубав то је патња и стид Кад одјеци померају места и

XВ МАГИСТРАЛЕ Нека ме недостојног ветар обавије Жалбо црних птица и тужне похвале Некога света тешке сене пале Шта је то што се у дну песме крије?

Краков, Станислав - КРИЛА

ја сам републиканац... За револуцију... видим ново сунце, једног новог бога... Много белих и црних богова... ја ћу све са својим батаљоном црвеним... Ма ћутите... Смели дечко шаком му је затворио уста.

Долетали су аероплани, но нису увек бацали бомбе. У луку су пристизале лађе, и доносиле нове трупе. Било их је црних, жутих, а било и белих. Међу свима су комарци сејали маларију.

Главе су мислиле. Али нашто мислити? Не мисли се пред смрћу, већ се опија њоме. Било је погледа дубоких и црних као и стрме дубодолине под њима. И као да су ти погледи већ видели нешто.

Да ли је то баш прави јуриш био? Није видео непријатеља, ни клања. Сећа се само таме, неких црних сенки крај себе, оних бодљика на жици, али се сећа још и оних многих у р а!

По равници су текли путеви као реке. Равница се таласала, и лагано се као гомиле црних корњача дизале планине. Непрестано се пели увис. Барометар је све више падао.

Петровић, Растко - АФРИКА