Употреба речи црницу у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст. Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу што се накосила као да бјежи од свога непријатеља.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

су сељаци, врзина је растурена око ливаде, на велику њиву целом матицом насрнула Морава и даноноћно гризе растреситу црницу. Краду, разносе, Морава обурвава. Ово имање нема домаћина. Аћим ни о чему не води рачуна.

Попа, Васко - КОРА

крају света Жуто око самоће Слепа стопала Сабијају му врат У камени трбух Подземни лактови Терају му корење У црницу неба Дигнута псећа нога Руга му се Прекуваним пљуском Обрадује га једино Бескућни поглед шетача Који му у

Ћипико, Иво - Приповетке

Чучећи преврће влажно камење и прстима мијеша црницу да извуче црвића. Ископане полаже с помњом у комад суве тиквице на лажину, па, кад их је ископао подоста, смјести се

Ћипико, Иво - Пауци

Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу. Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу. А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Сви се чудом чуде у селу и зборе: ''Сирота, полуђе!'' Но светла кô свила, И чврста ко рало што црницу оре, Све је ближе циљу њена жеља била.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности