Црњански, Милош - Сеобе 2
Могла је бити тридесет година. А била је права лепотица, црнка. Исакович није чуо, а био је и обневидео, док га је Божич у кола убацивао.
Госпожа Евдокија га тек сад, пред вече, поче да запиткује о том каква му је била жена, је ли била лепа, и црнка, или плава? Како то да је смерт задеси, приликом порођаја?
Та млада, лепа, црнка, јако подашљива и весела, имала је обичај да каже, за Павла: „Отац га његов! Издужио се као јаблан!
“ Павле онда упита: мисли ли на Варвару? А старац се продера: „Ја! Ја! Ја!“ А затим га, каже, упита: „А она црнка, са сраслим обрвицама, што може да издржи сваки поглед, а да не затрепће. Има ли још онако лепу ногу?