Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Молим те... да пођем и ја с тобом!... Ја нећу ићи кућама. Лугове црнобарске знам као својих пет прста... Молим те!... — Добро, најпосле. — А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека.