Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако
И онда је Иван Миражџић твој!... А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена. Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. — А гдје је Лазо? — Богами, драги ага, то ни ја не знам. Побегао је у шуму.
Катић настави: — Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар. Дева каже: Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...
„Не... не може!... Никако не може!... Тај поп!... Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце... Још ће ми и Ивана вратити!” — Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...
— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?... Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце... Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...