Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Не, не плаче црногорска дика, Већ потера војнова крвника: „Стан', да т' кажем шта је Црногорка!“ Она виче, пуца прекоморка, Турчин пада у зелену траву, Љуба к њему па му скида главу, Те је меће драгом више
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Што је фајде крити оно што је? Онаквога сивога сокола Црногорка јошт рађала није! Не могаше човјек нигда знати ал' је згодни али је ваљасти, ал' је мудри али је љубавни!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ивана стаде нарицати за синовима, Стане за браћом а Милица помињаше само дјевера Шћепана, (јер, као што је познато, Црногорка не смије јавно кукати за мужем) а разумије се да је дио — и то већи — својих суза намјењивала у срцу своме Милуну.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Еј, грдна вам мајка, И ви сте ми неки јунаци!... Побјегосте из земље — грди нас једна Црногорка. — А тешко и нама с вама када нам продајете хлеб за двадесет динара — одговара наредник Обрадовић. — А је л’?...
Али, овога јутра пред њега се испречи једна Црногорка: — А мислите ли ви плаћат и оно? — и показа руком на једну страну зида.