Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Српска племена у границама Црне Горе деле се у две групе. Једно су црногорска племена, тј. племена Старе, историјске Црне Горе, између долине реке Зете и Скадарског језера с једне и Боке Которске
По К. Јиречеку помињу се црногорска племена: Ђеклићи 1381. год., Озринићи и Његуши 1435, Бјелице 1430, Бањани 1319, Дробњаци 1354, Бјелопавлићи 1411,
Али су главне и најчешће борбе биле са Турцима. Посебне особине црногорских племена. Рашка и црногорска племена насељавају две потпуно разнолике области у погледу геолошког састава, земљишних облика, обиља вегетације и
Североисточно су области племена Брда и Херцеговине, рашких племена; јужно су права црногорска племена, племена првобитне Црне Горе, која су остала потпуно или готово независна чак и за време Турака: племена
рељеф мрежа збијених облика, тако је и црногорско друштво састављено од малих племена, приљубљених једно уз друго. Црногорска племена нису имала слободног простора да се развијају и увећавају као рашка племена.
Али никада нису хтели напустити земљу неограничених слобода. Готово независна у својој природној тврђави црногорска су племена стално водила борбу са Турцима.
цетињског владику из племена Његуша, из братства Ераковића а из рода Петровића, од којих је водила порекло и последња црногорска династија. Они од владичиних рођака који би се истакли у ратовима постајали су војне старешине.
Организоване су борбе противу Турака. Црногорска племена су се све више претварала у једну ратничку заједницу. Поједина су се племена такмичила у јунаштву.
Пошто су се ослободила турског јарма, црногорска су племена стално осећала потребу да сачувају створену државу. Њихова историја за последњих пет векова је историја
Пошто у своме карсном завичају немају довољно средстава за живот, црногорска су племена често састављала чете за пљачкање суседних крајева.
Само у случају кад се ови покажу, почињу их ценити и убрајати у „кућиће“. Почетак распадања племена. — Првобитна црногорска држава је била најпре састављена од црногорских племена удружених под династијом Његуша.
Рашка су племена ценила више благостање и богатство него црногорска племена. Међу њима су се најпре укорениле демократске идеје, донете из Србије. Од 1878.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Њеки од грађана рече: — Није побјегао принцип, јер чему би се овдје скупљали? Биће најприје да је црногорска војска под градом! Други прихвати: — Па чему онда ови не лумбардају? — Ево наше господе — опази трећи.
У њему се огледаше сва ориђиналност црногорска. Он је тврдио да је освета богу угодна, јер, вели, у молитви се каже: „света освета“ (свьта од свьта!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ДРАМАТИЧАР. — Од Милутиновића су остала два драмска рада: Дійка црногорска (Цетиње, 1835) и Трагедіа Обилићъ (Лајпциг, 1837).
58 Обилић је један од најранијих покушаја у српској књижевности да се драматизује косовска трагедија; Дійка црногорска су драматизоване главне епизоде црногорске историје од Косова до владике Данила — »тровјека историја народа једнога«.
до 1832 (Нова пјесна црногорска о војни Русах и Тураках почетној у 1828-ом году, Мали Радојица, Бој на Мартиниће г. 1832, Бјелице, Кавајка).
збирка стихова Лиек ярости турске, са четири песме испеване у народном духу, у којима се славе сувремена јунаштва црногорска (Пјесна за Вида и Мирчету, Ударац на Мартниће, Вук пријатељ овчи и акростих Нахије).
1863. излази његова историјска драма Сеоба Србаља, 1868. Јелисавета, кнегиња црногорска, а тек 1873. збирка лирских Песама. Станоје Главаш изишао је 1878. Од 1876. до 1878.
000 стихова лирских и епских песама он је у 12.000 стихова испевао три драме: Сеоба Србаља (1863), Јелисавета, кнегиња црногорска (1868) и Станоје Главаш (1878). Све те три драме су из српске историје, али са врло мало истински историјског.
Јелисавета, кнегиња црногорска, која се првобитно звала Последњи Црнојевићи, најбоља је Јакшићева драма, и са Максимом Црнојевићем Лазе Костића
Он се славио као песник патриотских песама, и после песме Граов лаз, где је опевана црногорска победа над Турцима која је толико одјекнула у целом српском народу, он је стекао глас једног од најбољих песника
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Црногорци кољу кано вуци. Па кад војна ту погоди зрно, Плаче л' љуба што се није врнô? Не, не плаче црногорска дика, Већ потера војнова крвника: „Стан', да т' кажем шта је Црногорка!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
медене ријечи, увија се кâ враг око крста, ама пунан губе и лукавства; крвника га ришћанскога нема — заклала га пушка црногорска! НРОЂОШЕ СВАТОВИ. — МАЛО СТАДЕ, ЕВО ПОКАЈНИЦЕ УЗ ПОЉЕ, И ТУЖИ СЕСТРА БАТРИЋЕВА ПРЕД ЊИМА.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дабогда се удала где се трном врата затварала! — (клетва девојци). Заклала га пушка црногорска! Згрчио се као срп у планину! Колико му одовуд стопа, толико одонуд година! Колико хљеба појела, толико јада имала!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ех, радуј се, радуј и ти, Црногорска мајко мила, Што нас ниси ојадила, Што те воли спас; Што се здрављем твојим враћа Нова зрака стара нада И у старе
Ал’ кроз руку женску, нежну Црногорска крвца бије, — Мушка, јака рука пуна ј’ Руске крви најнежније. Верио се соко руски Са србињском соколицом, Верио
је даровала милион рубаља Црногорцима глађу паћеним Ој, кнегињо Стано, целог Српства дико, Ој, кнегињо Стано, црногорска храно, Ти анђелски створе, врли добротворе, Ти га умеш дати — поклон обилати!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА Садржај ПРВИ ДЕО 4 ДРУГИ ДЕО 40 ТРЕЋИ ДЕО 71 ЧЕТВРТИ ДЕО 72 ПЕТИ ДЕО 107 ЈЕЛИСАВЕТА КНЕГИЊА ЦРНОГОРСКА ДРАМА У ПЕТ ДЕЛОВА ЛИЦА ЋУРЂЕ ЦРНОЈЕВИЋ, кнез Црне Горе ВАВИЛА, владика црногорски СТАНИША
браћа, капетани СТАНОЈЛО ШУЛОВИЋ, капетан АРСЛАН ПАША, вођа турске војске АРНАУТ ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња црногорска МИРА, кћи Радошева, а вереница Станишина МИЛКА, њена другарица МАРТА, жена Ђурашкова ЛЕОНАРДО, посланик
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Избеглице које не могу даље, очајне су и свакога познаника питају за савет шта да раде. Црногорска војска и жандарми одлазе и умирују Арнауте. А мраз све јаче стеже. Нека магла спустила се изнад вароши.
Вођа извиђача нам објасни да се на крају ове равнице, одакле почињу они кршеви, налази црногорска граница. Одатле настаје Албанија. — Све даље вода носи... — размишља потпоручник Драгиша.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Најпосле се износе ситни бојеви, упади турски у села црногорска, „удари на овце“, смрт и освета јунака; ту се пева о Вуку Томановићу, који је „славни јунак црногорски“, о Лазару
После Вука бележили су и објављивали јуначке песме: Сима Милутиновић (Пјеванија црногорска и херцеговачка, 1837), Петар Петровић Његош (Огледало српско, 1845), Јукић и Мартић (Народне пјесме босанске и